Ministri spoljnih poslova Evropske unije dogovorili su se u ponedeljak da će pripremiti sankcije za četiri viša ruska zvaničnika u uglavnom simboličnom odgovoru na zatvaranje kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, rekla su trojica EU diplomata, prenosi Rojters. Mere će navodno pogoditi četvoricu visokih službenika. Države EU su imale različita mišljenja po ovom pitanju, jedna strana je tražila oštriji odnos prema Putinovom režimu i strožije sankcije, dok druga strana nije bila za takve korake.
PROČITAJTE JOŠ:
Politički dogovor postignut je u ponedeljak nakon što su Francuska, Nemačka, Poljska i baltičke zemlje pozvale EU da pošalje poruku predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da rasprave i demonstracije moraju biti dopuštene u Rusiji.
Imena osoba kojima će biti uvedene sankcije nisu objavljena, niti je raspravljano o njima tokom sastanka u Briselu, no jedan od diplomata je rekao da će sankcijama biti podložni šef ruskog Istražnog odbora, direktor zatvora, direktor ruske Nacionalne garde i glavni tužilac.
Uprkos pozivima bliskih saradnika Navaljnog da u sankcije uključe članove ruske poslovne elite bliske Putinu, vlade zemalja članica EU su se složile za sankciju visokih dužnosnika jer takve sankcije bolje mogu izdržati pravne izazove.
Lista sankcija će biti usaglašena za nekoliko dana
Diplomate iz 27 članica EU, okupljene u Briselu, vagale su ciljane mere protiv ruskih pojedinaca i institucija, poput zamrzavanja imovine i zabrane izdavanja viza, u okviru novostvorenog instrumenta sankcija bloka za kažnjavanje kršilaca ljudskih prava, prenosi Radio Slobodna Evropa.
„Odnosi su sigurno na niskom nivou, nema druge reči za to“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u Berlinu nakon povratka sa sastanka u Briselu. „Zato smo odlučili da uvedemo dodatne sankcije i navesti određene osobe“, dodao je on.
Brojne agencije citirale su anonimne diplomatske izvore da su se ministri dogovorili iza zatvorenih vrata da kazne četvoricu visokih, neimenovanih ruskih zvaničnika povezanih sa slučajem Navaljni.
Mas je rekao da će visoki predstavnik EU Žozep Borelj, predložiti konkretne pojedince koji će biti na meti novih sankcija. Nemački ministar spoljnih poslova najavio je da će lista sankcija biti usaglašena za nekoliko dana.
Zvaničnici EU pokušali su da uravnoteže pozive da se Moskvi pošalje značajan međunarodni signal, sa apelima na oprez, kako bi se očuvale sve iscrpljene veze sa Rusijom.
Razgovori o sankcijama
Leonid Volkov, bliski saradnik ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, iz litvanskog egzila tražio od Brisela da uvede „ciljane sankcije protiv najbližih Putinovih intimusa, najvažnijih radnika moskovske represivne mašine“, prenosi Dojče vele.
No bilo je jasno da u EU za tako nešto nema spremnosti. Čulo se prethodnih dana za mogućnost da se sankcijama opterete najvažniji ruski oligarsi, ali bi takve sankcije bile na pravno klizavom terenu, jer se oni teško mogu dovesti u direktnu vezu sa ophođenjem države prema Navaljnom.
Zato će sankcije pogoditi državnog tužioca i šefa zatvorske službe. O tome je u Briselu vladala saglasnost. Prvi put se EU poziva na akt koji se popularno naziva „Magnjitski“, po Sergeju Magnjitskom koji je 2009. stradao u zatvoru u Moskvi. Taj akt omogućava da se direktno gone oni koji krše ljudska prava.
Poljska i baltičke zemlje hteli oštrije sankcije
Volkov kaže da takve sankcije protiv četiri osobe ne donose puno, ali da to „verovatno nije poslednji korak“. Uostalom, kako navodi, ovo je prvi put da je Kremlj na udaru zbog nepoštovanja ljudskih prava.
Ranije sankcije se odnose na mešanje Rusije u Ukrajini, trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke, kao i jedan hakerski udar. To do sada nije ostavilo mnogo utisaka na ruske vlasti.
Prema rečima visokog predstavnika EU Žozepa Borelja, „Rusija se sve više udaljava od Evrope i postaje sve autoritarnija država“, prenosi Dojče vele.
Kako je rekao Hajko Mas, u pitanju je „najniža tačka odnosa“. Nemački ministar je ipak dodao da je saradnja sa Rusijom neophodna radi „smirivanja brojnih međunarodnih konflikata“. Slično su rekli i drugi ministri.
Tom stavu se suprotstavljaju Poljska i baltičke zemlje koje traže oštriji odnos prema Putinovom režimu. Prema njihovom viđenju, posebno se Berlin i Pariz zalažu za preblag odnos.
Litvanski poslanik Evropskog parlamenta Andrius Kublius, član Narodne partije, rekao je: „Putinov režim šalje jasnu poruku da mu veze sa EU nisu važne. Trebalo bi da naučimo tu lekciju. EU mora temeljno da propita svoju politiku prema Rusiji.“
Rusija izrazila razočarenje zbog odluke EU
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je sinoć razočaranje zbog odluke Evropske unije (EU) da uvede sankcije ruskim zvaničnicima odgovornim za tretman prema zatvorenom opozicionaru Alekseju Navaljnom i prema njegovim pristalicama, prenosi agencija Beta.
„Razočaravajuća je odluka koju je Savet za spoljne poslove (EU) usvojio 22. februara pod izmišljenim izgovorom kako bi pripremio nove nezakonite i jednostrane sankcija protiv ruskih građana“, navodi se u saopštenju ruske diplomatije.
Ministri spoljnih poslova EU odlučili su danas da uvedu nove, ciljane sankcije protiv ruskih zvaničnika odgovornih za postupke protiv Navaljnog.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da je to jednoglasna odluka šefova diplomatija EU i da će sankcije biti utvrđene i da će u roku od najduže nedelju dana stupiti na snagu.
Navaljni u zatvoru
Navaljni je zatvoren nakon što se vratio u Rusiju iz Nemačke prošlog meseca, a 2. februara mu je određena zatvorska kazna zbog kršenja uslova uslovnog puštanja na slobodu.
Njegovo hapšenje je izazvalo proteste širom Rusije 23. i 31. januara tokom kojih je policija privela više od 10.000 ljudi.
On se u Nemačkoj oporavljao nakon trovanja vojnim nervnim sredstvom, pa je optužio Kremlj da je pokušao da ga ubije, što Moskva negira.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar