Podeli

Hiljade ljudi od kojih mnogi beže od progona i sukoba rizikovaće sve i ove godine u nadi da će negde u belom svetu pronaći slobodu i šansu za nov život. Progon, koronavirus, zakoni i politika promenili su evropske migrantske rute.

Pročitajte još:

Tokom prošle godine, desetine hiljada migranata prelazilo je pustinje i mora, osvajalo planine i probijalo se kroz šume kako bi stigli do, kako se na kraju ispostavilo, vrlo negostoljubive Evrope. Mnogi su umrli ili završili u kampovima koji više liče na zatvore. Ogroman požar u izbegličkom kampu Morija u Grčkoj mnoge je ostavio bez ičega.

Sa novom godinom počinju i putovanja desetina hiljada ovih ljudi koji žele bolji život za sebe i svoje porodice. Britanski Gardijan je u saradnji sa stručnjacima i nevladinim organizacijama napravio listu glavnih migrantskih ruta kroz Evropu.

Balkanska ruta

Foto:Nova.rs

U julu prošle godine, sedmorica Afrikanaca sakrila su se u tovarnom kontejneru na železničkoj stanici u Srbiji u nadi da će za nekoliko dana stići do Milana. Tri meseca kasnije, vlasti u Paragvaju pronašle su njihova poluraspadnuta tela u tovaru đubriva.

Nakon što je srpska granica sa EU postala bukvalno nepremostiva prepreka za migrante 2018. mnogi od njih su pokušali da se dokopaju Hrvatske preko Bosne i Hercegovine. Njihov put je uglavnom počinjau u Turskoj odakle su išli prema Bugarskoj ili Grčkoj a onda Severnoj Makedoniji ili Srbiji, pa dalje preko Bosne, Hrvatske i Slovenije do Italije ili Austrije.

Poslednji deo balkanske rute, sa snegovima prekrivenim planinama, šumama i nepostojanjem infrastrukture za migrante jedan je od najopasnijih, sa eskadrilama hrvatske policije koji patroliraju granicom i često u medijima osvanu ispovesti migranata koje su hrvatski policajci tukli ili maltretirali.

Prema podacima Danskog izbegličkog centra, više od 60 posto migranata koji su stigli do Hrvatske bili su prebijani ili na neki način zlostavljani.

Situaciju u Bosni dodatno je zakomplikovao požar u migrantskom kampu kod Bihaća, koji je već bio kritikovan kao neadekvatan za prihvat izbeglica, naterao je hiljade azilanata da na ledenim temperaturama traže utočište negde drugde.

Sa popuštanjem restriktivnih mera u regionu uvedenih zbog epidemije koronavirusa, zvaničnici očekuju novi talas migranata u Bosni koja je i dalje glavna tranzitna zona za Evropu, a to je scenario za koji EU ali i Balkan nisu spremni.

Grčka ruta

Izbeglički kamp Morija izgoreo je prošlog septembra a hiljade izbeglica ostalo je bez ičega, prepušteno na milost i nemilost vlastima.

“To je bila jedna od najgorih godina za izbeglice u Grčkoj”, rekao je Stefan Oberit, šef misije Lekari bez granica u Grčkoj. “Kombinacija nasilja, kovida i politike zadržavanja po ostrvima dovela je sistem do tačke pucanja i konačno do požara koji je uništio Moriju”, dodao je on.

Posle požara, EU je obećala da neće više biti Morija ali više od 15000 ljudi i dalje čega u lošim uslovima put ka Evropi.

Migranti koji koriste grčku rutu kreću iz turskog grada Ajvalika i stižu do Lezbosa a potom i drugih ostrva gde ih vlasti drže u kampovima.

Mediteranska ruta

MAPA Slađana Đermanović

Sredinom novembra četiri broda potonula su u roku od tri dana povukavši u smrt više od 110 ljudi na Mediteranu. Iskoristivši lepo vreme, krijumčari su stotine migranata pokušali morem da prebace do evropskih odredišta. Za mnoge se to putovanje završilo tragično.

Prošle godine je najmanje 575 ljudi umrlo koristeći centralnomediteransku rutu. Zvaničnici Međunarodne organizacije za migracije kažu da je broj mnogo, mnogo viši.

Ljudi koji koriste ovu rutu, uglavnom kreću iz Tripolija ili Zvare u Libiji ili Sfaksa u Tunisu i maleckim brodovima idu ka sicilijanskom ostrvu Lampeduza ili Malti. Na početku pandemije, Italija i Malta su zatvorile svoje luke, Rim je uspostavio “karantinske brodove” bez adekvatne negde gde su migranti morali da provedu 14 dana.

Nekog organizovanog programa prihvata izbeglica nema a nesigurna situacija u Libiji čitavu situaciju čini još težom.

Lamanš

MAPA Slađana Đermanović

Iz sveta i regiona čitajte:

Nekoliko hiljada ljudi pokušalo je prošle godine da preće Lamanš i stigne u Britaniju. London je više puta zahtevao od Pariza da uradi više kako bi zaustavili migrante koji kanal prelaze u malim brodovima. Više od 8000 ljudi prešlo je kanal između Britanije i Francuske prošle godine što je skok u odnosu na 1900 koliko ih je bilo 2019.

Krajem 2020. Francuska i Britanija su najavile strožije mere kontrole i više patrola kako bi se sprelio ilegalan ulazak migranata.

Direktor izbegličkog programa Amnesti internešonela. Stiv Valdes Simonds oštro je kritikovao britansku vladu zbog načina rešavanja migrantskog problema. “Očigledno je da ne postoji volja dve vlade, a naročito ne britanske, da se pozabave potrebama ovih ljudi i pomognu im da pokušaju i reše pitanje azila”, naveo je on.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar