Evo zašto neki ljudi ne nose maske i ne drže distancu

Svet 13. dec. 202016:41
Podeli:
ćelijski imunitet korona
Foto:EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Studija koju su sproveli naučnici među više od 60 hiljada ispitanika u više od 30 zemalja, otkrila je šta bi možda moglo da motiviše ljude da slede protokole, ali i zašto neki to uporno odbijaju.

Pročitajte još:

Epidemiološke mere postale su normalna pojava u celom svijetu. I dok većina ljudi ipak poštuje te mere, nosi maske, drži distancu i često pere i dezinfikuje ruke, jedan deo ljudi uporno odbija da poštuje te mere. Zašto? Razlozi su brojni – od jednostavnog prkosa, do psiholoških poremećaja zbog kojih ne žele i ne mogu da poštuju mere.

Kako ističu psiholozi, u srži je ljudske psihologije princip nagrade i kazne, odnosno svaki naš potez koji činimo motivisan je nekakvom nagradom. Za većinu ljudi u vreme pandemije nagrada za poštovanje epidemioloških mera činjenica je da će ostati zdravi, prenosi.

Ipak, kako se broj obolelih od koronavirusa povećava, takva vrsta „nagrade“ više nema neku težinu. Stoga ne bi trebalo da iznenađuje što sve veći broj ljudi smatra da je nošenje maske beskorisno i bespotrebno.

Pa kako onda podstaći ljude na to da ipak poštuju protokole i pridržavaju se epidemioloških mera?

Studija koju su sproveli naučnici među više od 60 hiljada ispitanika u više od 30 zemalja otkrila je šta bi možda moglo da motiviše ljude da slede protokole, ali i zašto neki to uporno odbijaju.

Stručnjaci koji su analizirali odgovore zaključili su da je finansijska kriza često puno jači motivator za praćenje odnosno nepraćenje protokola. To znači da bi zdravstvene vlasti, ako žele da podstaknu ljude da nose maske, trebalo da apeluju na njihovu ličnu finansijsku situaciju, prenosi Dnevnik.hr.

Foto:EPA-EFE/JAMES ROSS

Nadalje, otkrili su da politička orijentacija takođe određuje hoće li neko slediti preporuke ili ne. Donošenje političkih odluka pod okriljem pandemije može podstaći ljude da misle kako postoje važnije stvari o kojima treba da vode računa od same pandemije.

I na kraju, tu je čisti prkos, odnosno otpor bilo kakvim ograničenjima koje ljudi doživljavaju kao ograničavanje njihovih ličnih sloboda i koje im onemogućavaju obavljanje aktivnosti na koje su navikli, najpre odlazak u kafiće ili teretane.

Također, što građani imaju veće poverenje u vlast, to su skloniji tome da poštuju i pravila i podnose lične žrtve kako bi zaštitili ranjive grupe od koronavirusa i ekonomskih posledica.

Šta onda učiniti da bi ljudi sledili preporuke?

Odgovor je veoma kompleksan. Vlade bi, pre svega, trebalo da razmislie o uvođenju posebnih pravila za pojedine grupe uzrasta (srednjoškolce, studente, penzionere) i prilagodi ih njihovim potrebama, odnosno ponašanju kako bi ih motivisala da poštuju mere, ali im i pružilo određeni osećaj normalnosti. Kao što smo videli u pojedinim državama, gde su penzioneri imali određeno vreme kad su mogli sami da obave kupovinu u prodavnici ili odu kod lekara.

Naučnici savetuju da vlade ulažu dodatna sredstva u socijani sistem kako bi građanima pružili utisak sigurnosti i u situaciji kad zbog koronavirusa ostanu bez posla.

Trebalo bi isticati prednosti brzog ograničavanja širenja virusa kroz uticaj pandemije na ekonomiju.

Foto:EPA-EFE/SEDAT SUNA

Posebnu pažnju treba posvetiti onima koji su na prvim crtama odbrane od pandemije. Njima treba odati priznanje za sve što rade i pokazati koliko su neizostavni u borbi protiv koronavirusa.

Ali uz sve to naučnici ističu kako to hoće li građani poštovati mere ili ne uvelike ovisi o tome koliko se mere brzo donose, kao i koliko brzo pokazuju rezultate.

Identifikovanje onoga što ih motiviše moglo bi biti presudno u kontrolisanju širenja zaraze u periodu između početka vakcinacije i okončanja epidemije.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar