Podeli
Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin Foto:Tanjug/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Evropska unija je uvela nove sankcije Rusiji, ali su i dosadašnje sankcije Moskvi pokazale da to nema nikakvog učinka, već da EU mora osmisliti mnogo sveobuhvatniju strategiju da obezbedi svoje vrednosti, naročito ekonomske interese, o čemu u Briselu i jesu raspravljali šefovi diplomatija Unije, dok su predsednici Rusije i Belorusije bili na skijanju u Sočiju.

Ključni je zalog interesa posebno kad je u pitanju velika zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa i nafte, isto kao što je za Rusiju životno važno tržište EU, što je objasnio i šef nemačke diplomatije Hajko Mas.

Mas je naglasio da EU “mora voditi konstruktivan dijalog s Moskvom” iako su “odnosi pali na istorijski niske grane”.

Takvo uverenje dele mnogi mediji i analitičari koji ističu da bez suseda Rusije nije moguće rešavati ni vruće probleme Ukrajine, Sirije, Libije, istočnog Sredozemlja.

S mišljenjem nemačkog ministra su više saglasni komentatori u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Austriji, a mnogo žešće zaoštravanje s Rusijom ipak traže Poljska, baltičke zemlje, Rumunija, Švedska.

POGLEDAJTE JOŠ:

Nemački dnevnik “Zidojče cajtung” smatra da “previše sankcija Rusiji samo odslikava manjak zamisli, jer su i dosad takve kaznene mere pokazale da više nemaju nikakvog učinka, a još je i Trampova vlada to sve dovela do apsurda svojim sankcijama trećim zemljama”.

Češki list “Hospodarske novini” kaže da EU sankcije uopšte ne brinu Moskvu, dok “rasprava oko vakcine Sputnik V pokazuje da Rusija želi da još više pojača neizvesnost u kojoj Evropljani žive u pandemiji i unese podelu među članica EU”.

Praški medij ljutito i razočarano zaključuje da “u vreme dok su ministri EU donosili odluku o sankcijama, Putin se skijao s vođom Belorusije Lukašenkom u Sočiju”.

Mnogi komentatori primećuju da najavljene sankcije, koje još treba da potvrde i vođe EU, predstavljaju udarac u prazno jer ciljaju na čelnike ruskih vlasti koje EU smatra odgovornim za hapšenje opozicionara Alekseja Navaljnog, iako te ličnosti i nemaju potrebe da uopšte putuju u Evropsku uniju, koja će im to sad zabraniti, a i nemaju imovinu u EU koja bi pala pod udar zabrane.

“To je samo analgetik, za ublažavanje bola”, misli “Zidojče cajtung”, ali primećuje da bi EU mogla da “pokaže zube ozbiljno ako bi zaustavila dogradnju (rusko-nemačkog) gasovoda Severni tok 2, što su preko “slučaja Navaljni” i tražili Poljska, baltičke zemlje, kao i Amerikanci, ali su Nemci, uz podršku Pariza, predočili da bi to bilo dugoročno porazno po snabdevanje Evrope energentima.

POGLEDAJTE JOŠ:

Španski list “Vangvardija” međutim upozorava da i “Rusi konja za trku imaju jer je šef diplomatije Sergej Lavrov jasno zapretio da će prekinuti odnose s Evropskom unijom, ako bi Brisel žešće pogodio temeljne sektore ruske privrede”.

Ovaj dnevnik zaključuje da je “osnovno pitanje da se utvrdi, smisli kakve odnose uopšte EU želi da uspostavi s Rusijom, odnosno da li sve stavlja na krajnje oštru odbranu ljudskih prava i žešće sankcije Moskvi, ili kao i dosad ide pragmatičnim putem zbog bitne zavisnosti EU od ruske energije” i strategijskih i geopolitičkih interesa za koje je saradnja s Moskvom nužna.

EU je prvom primenom mehanizma globalne odbrane ljudskih prava i grđanskih sloboda, slično američkom “Magnicki zakonu”, juče u odluci o sankcijama Moskvi stavila do znanja da u svetskoj politici želi da brani i ovaploćuje evropske vrednosti sloboda, prava, humanosti i demokratije.

Francuski dnevnik “Figaro” s tim u vezi prenosi mišljenje “diplomata u EU” da su sankcije “politički potrebne jer dozvoljavaju da određeni režimi ne ostanu nekažnjeni, a da njihove žrtve mogu da kažu da negde postoji pravda”.

“Ali to nije politika, to može da promeni neki režim, treba smisliti druga sredstva delovanja”, zaključuju diplomate u EU, kako ističe “Figaro”.

“Vangvardija” je slično nekim drugim medijima i analitičarima, uoči ministarske rasprave o Rusiji juče ukazala i na velike nedoumice oko EU svetske politike odbrane ljudskih prava, sloboda i demokratije, jer u tome baš nema doslednosti, a postavlja i pitanje “da li EU želi da menja unutrašnju politiku pa i sam režim u Rusiji?”.

Najzad, među članicama Unije ima zemalja koje uporno krše temeljne vrednosti i odredbe temeljnog akta EU, “Sporazuma iz Lisabona”, i to zasad bez ikakvih posledica, primećuju komentatori u EU.

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin Foto:Sputnik/Alexei Druzhinin/Kremlin via REUTERS

Dok mediji u Evropi raspravljaju o sankcijama i njihovoj učinkovitosti, predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uslikani su na skijanju u Sočiju.

U kratkim izjavama novinarima u Sočiju Putin je ponovio da je Rusija najveći privredni partner Belorusije, a Lukašenko zahvalio i pohvalio rusku vakcinu protiv koronavirusa “Sputnjik V” čija će proizvodnja u martu početi i u Belorusiji. Osim razgovora, na rasporedu dvojice lidera je i zajedniki ručak, te skijanje u popularnom odmaralištu na Crnom moru.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar