Jedna od glavnih tema na EU samitu koji je počeo juče, neočekivano, postala je Poljska. Na dnevnom redu samita bile su pandemija i rastuće cene gasa i struje u Evropi, ali je sukob na relaciji Varšava-Brisel sve to bacio u senku. Iako taj sukob traje već nekoliko godina unazad tek sada ulazi u dramatičnu fazu jer je u igri 36 milijardi evra koje Poljska želi, ali koje EU ne da ukoliko se njeni zahtevi ne ispune.
PROČITAJTE JOŠ:
Dan uoči samita koji je počeo u četvrtak pale su „teške“ reči između premijera Poljske Mateuša Moravjeckog i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Na burnoj raspravi na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta Fon der Lajen zapretila je da će aktvirati novi budžetski mehanizam kojim bi mogla da zamrzne sredstava iz fondova Unije namenjena za Poljsku, što je Moravjecki ocenio kao „ucenu“ i „prinudu“ obećavši da će se boriti protiv „neprihvatljivog proširenja nadležnosti EU“.
Kako su Poljska i EU došli do ove tačke? U srži sukoba je presuda Ustavnog suda Poljske prema kojoj pojedini članovi osnovnog Sporazuma EU nisu u skladu sa poljskim Ustavom, što znači da Poljska ne mora da ih poštuje.
U svom izbornom programu 2015. godine sadašnja vladajuća partija „Pravo i pravda“ (PiS) tvrdila je da su sudovi politizovani, korumpirani, neefikasni i da u njima dominiraju sudije iz doba komunizma. Ubrzo po dolasku na vlast PiS je pokrenula reformu pravoduđa koja je privukla pažnju Brisela, prenosi Politiko.
Jedno od prvih promena bila je, praktično, zauzimanje Ustavnog suda – najvišeg suda koji treba da odlučuje o usaglašenosti zakona sa Ustavom. PiS i predsednik Andžej Duda nezakonito su smenili trojicu izabranih sudija i zamenili ih trojicom sudija za koje se smatra da su bliži vladajućoj stranci. To je izazvalo sukob sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i Savetom Evrope.
Upravo je taj sud koji predvodi Julija Przilebska, bliska saveznica i lična prijateljica predsednika PiS-a Jaroslava Kačinjskog, presudio da poljski ustav ima primat nad nekim delovima Ugovora sa EU čime je započeo trenutni sukob sa EU.
Kritičari kažu da su tokom poslednjih šest godina PiS i njegovi politički saveznici preuzeli i tužilaštvo, stekli sve veća ovlašćenja nad redovnim sudovima, preuzeli kontrolu nad telom koje bi trebalo da imenuje sudije i osnovali novo disciplinsko telo u Vrhovnom sudu za koji je Sud pravde EU presudio da nije kompatibilan sa pravom EU.
Dugo je EU opominjala i kritikovala Varšavu, ali značajnijih pomaka nije bilo jer Brisel nije imao način da natera svoju neposlušnu članicu da se pokori njenim pravilima. Sada se to promenilo jer EU konačno ima oružje u svojim rukama – 36 milijardi dolara grantova i zajmova koji su potrebni Poljskoj da se oporavi od pandemije i PiS-u da pobedi na sledećim izborima zakazanim za 2023. godinu.
Ako se Kačinjski povuče pred pritiskom EU potkopava naraciju da je nepopustljivi branitelj poljskog nacionalnog interesa i otvara prostor za napad političke desnice koalicionog partnera Zbignjeva Ziobra, moćnog ministra pravde koji je pomogao u sprovođenju reformi. Sa druge strane Donald Tusk, bivši poljski premijer i predsednik Evropskog saveta, a sada vođa glavne opozicione strane, čeka svoju priliku.
Malo je verovatno da će ova borba uskoro završiti. Zvaničnici Poljske traže od EU da se povuče, a potpredsednica Komisije Vera Jourova kaže da se prostor za dijalog sužava.
„Ovaj sukob se i dalje može smiriti. Još uvek govorimo o uzajamnim ustupcima sa obe strane, ali ih je sve manje“, rekao je poljski visoki zvaničnik.
Upitan kako bi ovo moglo da se završi, drugi poljski zvaničnik ističe: „Izgleda kao da su prestali da igraju poker i počeli da igraju ruski rulet“.
BONUS VIDEO: Anketa Kovid Propusnice
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar