Šef farmaceutske kompanije AstraZeneka Paskal Sorio objasnio je kako je "štucnula" proizvodnja vakcine protiv koronavirusa koju su razvili u saradnji sa Univerzitetom Oksford, zbog čega je došlo do žestokog sukoba ove firme i Evropske unije.
Izvršni direktor AstraZeneke odbacio je u intervjuu La Republici optužbe da Velika Britanija ima nepravednu prednost u isporukama njihovih vakcina protiv korone, objasnio šta je dovelo do zastoja u proizvodnji i podržao praksu vakcinisanja što većeg broja ljudi jednom dozom i čekanja sa drugom.
Pročitajte još:
Zašto su EU lideri besni?
Evropska unija naručila je 80 miliona doza AstraZenekine vakcine do kraja marta ali je britansko-švedska kompanija nedavno saopštila da mogu da im isporuče svega 31 milion doza, kao i da će i u narednom kvartalu broj doza biti 50 odsto manji.
Sukob je izbio uoči sutrašnjeg sastanka Evropske agencije za lekove koja bi trebalo da odobri vakcinu, zbog čega su se u javnosti pojavile spekulacije da bi Brisel mogao da zabrani izvoz vakcine iz EU.
Evropska komisija je u sredu saopštila da se AstraZeneka povukla iz razgovora, što je kompanija demantovala, a sastanak – koji ništa nije rešio – je održan u sredu uveče.
Constructive tone in our exchange with @AstraZeneca CEO Pascal Soriot, in our Vaccine Steering Board, on deliveries of their vaccine following approval. The EU remains united & firm ➡️ Contractual obligations must be met, vaccines must be delivered to EU citizens.
— Stella Kyriakides (@SKyriakidesEU) January 27, 2021
Šta kaže AstraZeneka?
Ugovor AstraZeneke sa EU je na bazi „najbolje namere“, rekao je Sorio i objasnio da je kompanija obavezna da proizvede što je moguće više vakcine ali da nije pravno obavezna da ispuni narudžbinu koju EU želi.
Evropski lideri, međutim, tvrde da je Sorio pogrešno protumačio ugovor i insistiraju na tome da je sa kompanijom potpisan ugovor o kupovini vakcina kojim se AstraZeneka obavezala da će isporučiti tačno određenu količinu doza.
Šta je dovelo do zastoja u proizvodnji?
AstraZeneka je imala problema sa proizvodnjom u fabrikama koje prave vakcine namenjene Evropi, naročito u fabrici u Belgiji.
„Bukvalno kasnimo dva meseca za planiranim“, rekao je Sorio. „Fabrike sa najnižom produktivnošću u našoj mreži su baš one koje snabdevaju Evropu“, dodao je on.
Vakcina se pravi u dve faze. Prva je „supstanca leka“ – sama vakcina – koja se za Evropu pravi u proizvodnim pogonima u Holandiji i Belgiji. Druga je „porodukt leka“, gde se vakcina šalje u postrojenja u Italiji i Nemačkoj i sipa u bočice koje se potom palju različitim zemljama.
Problem je, kaže Sorio, nastao u prvoj fazi proizvodnje. AstraZeneka koristi „ćelijske kulture“ u količinama od 2.000 litara. Virus se ubrizgava u ćelije i onda te ćelije proizvode vakcinu. Neke fabrike mogu da proizvedu više vakcina od drugih, čak tri puta više.
Zašto Velika Britanija nije pogođena nestašicom?
Jeste. Odnosno, bila je.
„Imali smo tehničkih problema i sa snabdevanjem Britanije“, rekao je Sorio. Razlika je u tome što je London potpisao ugovor za 100 miliona doza mnogo ranije. Kao rezultat toga, problemi u proizvodnji su se ispeglali. „Sa Velikom Britanijom smo imali tri dodatna meseca da sredimo sve probleme koje smo imali“, rekao je on.
Zašto je Britanija u prednosti?
Sorio nije želeo da komentariše tajming EU ali je rekao da je, kada je AstraZeneka počela proizvodnju vakcine zajedno sa Oksfordskim univerzitetom, Oksford već počeo da sa britanskom vladom radi na planovima distribucije vakcine.
AstraZeneka je tako bila u mogućnosti da unapredi kapacitete Oksforda a ta prednost je omogućila da se sva „štucanja“ u proizvodnji srede pre početka vakcinacije u Britaniji.
Budući da je EU kasnije potpisala ugovor sa AstraZenekom, problemi su se kasnije pojavili i nije bilo vremena da se srede.
Mogu li doze za Britaniju da se preusmere u Evropu?
Ne.
„Sporazum sa Britanijom je potpisan u junu, tri meseca pre dogovora sa Evropom“, rekao je Sorio. „Britanska vlada je, naravno, rekla da će vakcine koje se proizvode u Britaniji odlaziti prvo u Ujedinjeno Kraljevstvo. Tako stoje stvari“, dodao je on.
Sorio je naveo da postoji mogućnost da neke vakcine proizvedene u Britaniji budu preusmerene u Evropskoj uniji ali tek kada se dogovor sa Londonom ispuni do kraja. To je, naveo je on, „fer“.
Iz sveta i regiona čitajte:
Da li je strategija „jedne doze“ razumna?
Strategija Velike Britanije da vakciniše što je moguće više ljudi prvom dozom vakcine i da onda čeka duže na drugu izazvala je žestoke polemike. Sorio je rekao da ne može da govori za Fajzerovu ili Moderninu vakcinu ali je strategija „jedne doze“, kada je reč o AstraZeneki, „apsolutno dobra“.
Kompanija veruje da je jedna doza 100 odsto efikasna u sprečavanju težeg oblika bolesti i hospitalizaciji i da je ukupno efikasna 73 odsto. Druga doza, naveo je on, je potrebna za dugoročni imunitet.
Šta je sa novim sojevima?
Pojava novih sojeva koronavirusa izazvala je zabrinutost da postojeće vakcine neće biti efikasne za te mutacije. Južnoafrički soj naročito izaziva brigu. Sorio je naveo da je „efekat neutralizacije“ Modernine vakcine šest puta niži. On je naveo da se AstraZenekina vakcina još uvek testira ali da je „logično“ da će i ona biti manje efikasna na novim sojevima.
On, međutim, smatra da će postojeće vakcine moći da kontrolišu virus dovoljno dobro da spreče razvoj ozbiljnije bolesti i dodao da će AstraZeneka raditi na razvoju vakcina koje će moći efikasnije da odgovore na nove mutacije.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar