Etiopija tone u krvavi građanski rat sa užasnim posledicama

Svet 22. nov. 202010:09
Podeli:
Foto:Tanjug/Ethiopian News Agency via AP

Nasilje u Etiopiji proteklih nedelja je eskaliralo a stotine vojnika i civila poginulo je u žestokim sukobima vladinih snaga i pobunjenika iz severnog regiona Tigraj.

Pročitajte još:

Žestoki sukobi prete da se preliju na ceo Rog Afrike nakon što su rakete koje su ispalili pripadnici Tigrajskog narodnog oslobodilačkog fronta (TPLF) završile u Asmari, glavnom gradu Eritreje a hiljade vojnika povuklo se iz obližnje Somalije gde su regionalne snage uključene u borbu protiv islamskih pobunjenika.

Šta se dogodilo?

Posle manjih sukoba početkom godine, žestoki sukobi izbili su 4. novembra kada je premijer Etiopije (i dobitnik Nobelove nagrae za mir) Abij Ahmed naredio svojim snagama da upadnu u pobunjenički vojni kamp u Tigraju. TPLF, koji su vodeća stranka u regionu i koji su pre dolaska Abija na vlast 2018. godine tri decenije bili deo vladajuće multietničke koalicije, reagovala je zauzimanjem komandnih položaja vlasti na severu zemlje, zaplenivši vojnu opremu i zarobivši vojnike koje su tamo zatekli.

Foto:Tanjug/Ethiopian News Agency via AP

Dve nedelje od početka sukoba – koji sve više liči na građanski rat – vlada je saopštila da su zauzeli više gradova u Tigraju, regionu koji je ključan zbog veza sa Sudanom odakle se TPLF snabdeva zalihama. Vladine snage takođe su povratile kontrolu nad oblastima na jugu, duž granice sa Amhara regionom.

Ko se bori i zašto?

Tigrajski narodni oslobodilački front, koji je vladao Etiopijom 27 godina pre dolaska Abija na vlast i vlada Etiopije. Tigrajci, iako čine svega šest procenata populacije, nekada su bili dominantna politička sila ali su izgubili podršku zbog korupcije, represeije i kršenja ljudskih prava (mučenje političkih protivnika u tajnim zatvorima).

Iako je vlada radila na tome da uključi TPLF kroz mesta predsednika skupštine i nekoliko ministarskih fotelja, Tigraj na to nikada nije pristao. Članovi TPLF-a veruju da Abij radi na uništavanju multietničke federacije Etiopije koja je formirana 1991. godine posle pada marksističkog režima koji je vladao zemljom od 1970ih.

Foto:Tanjug/Ethiopian News Agency via AP

Sa rastom tenzija, TPLF se oglušio o zabranu održavanja izbora zbog pandemije koronavirusa i organizovao svoje izbore u septembru. Vlada je te izbore nazvala nelegalnim a TPLF je onda odbio da prizna Abijev autoritet. Prošlog meseca, TPLF je sprečio postavljenje novog šefa severne komande u Tigraju što je bila poslednja kap u prepunoj čaši.

Ima li EU interesa u Etiopiji?

U Etiopiji je sedište Afričke unije i Etiopija je bila prva zemlja koju je predsednica Evropske komisije Ursula fon der LEjen posetila kada je preuzela ulogu predsedavajuće. Abijeva Etiopija bila je bastion nade i ogromnog ekonomskog potencijala nakon što je premijer oslobodo političke zatvorenike, obećao slobodne izbore i slobodu štampe, pozvao izgnane disidente da se vrate i dozvoili opozicionim grupama – koje su nekada smatrali teroristima – da učestvuju u političkom životu zemlje.

Foto: AP Photo/Marwan Ali

Mladi premijer odgovarao je viziji EU za Afriku gde lideri sklapaju progresivnije veze i oslobađaju se kolonijalnog bagaža i oslanjanja na međunarodnu pomoć. Nestabilna Etiopija sa građanskim ratom u punom zamahu destabilizovala bi ceo region i naterala EU da ponovo razmotri svoju strategiju u istočnoj Africi.

Pročitajte i:

Posledice sukoba

Više od 25.000 etiopskih izbeglica pobeglo je u Sudan gde humanitarne grupe i UN muku muče da ih sve prihvate i organizuju. Eritreja, koja je od 1998. do 2002. bila u sukobu sa Etiopijom tokom kog je poginulo 100.000 ljudi, već je uvučena u sukob. TPLF vođe optužuju Eritreju da se bori na strani Abijevih snaga, što vlada Etiopije demantuje a tokom vikenda TPLF je ispalio tri rakete ka glavnom gradu Eritreje, Asmari koje su pogodile međunarodni aerodrom.

Etiopske snage u Somaliji, naročito u Gedo regionu na jugu koji se graniči sa Etoipijom i Kenijom ustupile su svoje položaje teško naoružanim snagama specijalne policije iz Somali regije u Etiopiji. Povlačenje etiopskih snaga oglo bi da stvori bezbednosni vakuum i tako priliku islamskoj grupi Al Šabab da napadne.

Foto: AP Photo/Mulugeta Ayene

Prema nekim procenama u narednih 12 godina 100.000 ljudi bi moglo da pobegne iz Etiopije. Druge oblasti Etiopije, naročito največa – Oromija, sklone su nemirima još od dolaska Abija na vlast. Razlog su etnička rivalstva i protesti protiv vlade. U nasilnim protestima zbog ubistva popularnog Oromo muzičara Hačalua Hundese poginulo je 200 ljudi, dok je u internim sukobima u zapadnom Benišangul-Gumuz regionu u septembru stradalo najmanje 140 ljudi. Sa odlaskom federalnih vojnika na sever, kako bi pomogli u borbi protiv Tigraja, ove oblasti su „dušu dale“ za dalje nestabilnsoti.

Ekonomija Etiopije već je pogođena epidemijom koronavirusa, klimatskim promenama i najezdom skakavaca koji su opustošili farme. Dalji konflikti samo bi doprineli več hroničnom siromašstvu i doveli do daljih nezadovoljstava.

Šta ovo znači za EU napore u Africi?

Za sada, zvaničnici EU nisu reagovali na sukob. Posle izveštaja o masakru civila u Tigreju prošle nedelje, komesar EU za krizni menadžment Janez Lenarčić rekao je da postoji rizik da će se nasilje proširiti.

„Strahujem da bi ova kriza mogla da ima katastrofalne posledice po celu zemlju. Eskalacija sukoba u Etiopiji mogla bi da ugrozi stabilnost cele zemlje i regiona“, rekao je on.

Foto: AP Photo/Mulugeta Ayene

Stručnjaci su saglasni sa njim. „S obzirom na veličinu Etoipije i njen položaj na Rogu Afrike i široj oblasti Crvenog mora, veličina i posledice šireg građanskog rata – ili kolaps države – bi bile teške“, kaže Zak Vertin saradnik Škole za međunarodne odnose Univerziteta Prinston.

Ako se sukobi nastave, a nastavljaju se, EU će možda morati da razmotri pomoć koju daje drugoj po veličini afričkoj zemlji posle Nigerije. Takođe će im biti jako teško da nastave blisko partnerstvo sa Abijem.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar