Nacionalista Ersin Tatar kog podržava Turska danas je na izborima za predsednika turskog dela Kipra tesno pobedio socijaldemokratu Mustafu Akindžija.
Posle 100 odsto prebrojanih listića, Tatar je u drugom krugu izbora osvojio 51,74 odsto, a Akindži, aktuelni predsednik, 48,26 odsto glasova, objavila je televizija kiparskih Turaka BRT.
Tatar (60) se zalaže za još bliže veze s Ankarom nego do sada i potpunu uskladjenost s njenim politikama, kao i za čvršći stav prema kiparskim Grcima u mirovnim pregovorima, navodi Asošiejted pres.
Za razliku od njega, Akindži (72) se protivio potpunoj dominaciji Turske na severu Kipra i zalagao za veću nezavisnost od Ankare.
Dok je Akindži za ponovno ujedinjenje Kipra u formi federacije, Tatar se zalaže da grčki, južni, i turski, severni deo Kipra, budu dve nezavisne države.
Tataru je očigledno u korist išla veća izlaznost u današnjem drugom krugu u odnosu na prvi krug izbora održan pre sedam dana, navodi Asošiejted pres.
U prvom krugu izbora za predsednika samoproglašene „Turske Republike Severni Kipar“, koju priznaje jedino Ankara, Tatar je osvojio više od 32 odsto glasova, a Akindži nešto manje od 30 odsto.
Prema navodima agencije Frans pres, Akindži je važio za favorita uoči drugog kruga izbora, pošto ga je podržao predsednički kandidat Turfan Erhurman, takođe socijaldemokrata, koji je pre sedam dana dobio blizu 22 odsto glasova.
Pročitajte još:
Pravo glasa imalo je oko 200.000 birača.
Prvi test za novog predsednika biće sastanak sa predstavnicima kiparskih Grka i država koje su garanti nezavisnosti Kipra iz 1960. godine, Grčke, Turske i Velike Britanije. London, kolonijalni gospodar Kipra do 1960. godine, i danas na tom ostrvu ima velike vojne baze.
Cilj sastanaka biće da su utvrdi ima li dovoljno osnova za obnovu mirovnih pregovora, navodi AP.
Izbori su održani u vreme sve većih tenzija izmedju Grčke i Kipra, s jedne, i Turske i turskog dela Kipra, s druge strane, oko prava na traganje za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru.
Grčka i Turska, iako saveznice u NATO, vode dugogodišnje sporove o granici na Egejskom moru i o pravima na energente u istočnom Mediteranu.
Slanjem mirovnih trupa UN 1964. godine, Kipar je podeljen zbog medjunacionalnih sukoba. Posle puča pristalica ujedinjenja Kipra s Grčkom, Turska je 1974. godine okupirala sever naseljen turskom manjinom i proglasila „Tursku Republiku Severni Kipar“. Turska je na okupirani sever ostrva doselila više od 35.000 vojnika s porodicama i druge naseljenike.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar