Elektori jači od glasa naroda: Kako Amerika bira predsednika

Svet 19. okt. 202007:45
Podeli:
Foto: Shutterstock

Američka demokratija, to je istina, nije fer. Čak pet puta u američkoj istoriji predsednik je postao kandidat koji je na izborima imao manje glasova. Mnogi se pitaju kako je to moguće. Dve reči: elektorski koledž.

Pobeda aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa 2016. godine je najistaknutiji primer manjkavog izbornog sistema u Americi. Da, Tramp je imao manje glasova od kandidatkinje Demokratske stranke Hilari Klinton, a svejedno je pobedio.

Upravo se to dogodilo i 2000. godine kad su u trci za Belu kuću bili Al Gor i Džordž Buš. Gor je dobio pola miliona glasova više, ali Buš je imao elektore i na kraju je odneo pobedu.

Kada je reč o američkim izborima, ključna su dva koncepta: popular vote, odnosno glasovi građana, i elektorski koledž.

Glasanje u elektorskom koledžu u teoriji važi za čistu formalnost, ali se samo u poslednjih 20 godina dogodilo dva puta da elektori praktično nadglasaju birače.

Elektori: Ljudi koji stvarno biraju predsednika Amerike

Svaka država u izborni kolegijum delegira onoliko elektora koliko joj pripada srazmerno broju stanovnika. Elektora ima ukupno 538, što je broj koji odgovara broju kongresmena i senatora u američkom parlamentu.

Svaka od saveznih američkih država ima dva senatora, a broj zastupnika u Predstavničkom domu zavsi od broja stanovnika svake pojedine države.

Kalifornija je najmnogoljudnija američka država i ima najviše elektora (55), a slede je Teksas (38), Njujork i Florida (po 29).

Donald Trump
Donald Tramp Foto:EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO

Na drugom kraju spektra slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga, ili Montane imaju po svega tri elektora.

Na izborima pobeđuje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, odnosno aposlutnu većinu od 538.

Uz dva izuzetka, u saveznim državama vlada princip „pobednik nosi sve“ – kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, makar i najmanjom mogućom razlikom osvaja sve njene elektore. (Izuzeci su Nebraska i Mejn koji izbornike dele srazmerno broju osvojenih glasova.)

I demokrate i republikanci imaju savezne države koje su im tradicionalna čvrsta uporišta i koje praktično ne mogu da izgube. To su takozvane „sigurne“ države. Izborni rezultati tamo se znaju unapred, ili je makar tako bilo donedavno.

Neizvesnost se zato suštinski svodi na swing states, odnosno „neodlučne“ države u kojima se ne zna ko bi mogao da dobije.

Prvi greh Očeva osnivača

Elektori su Donaldu Trampu dodelili 304 glasa, a Hilari Klinton je dobila 224.

Tramp je dobio oko tri miliona glasova manje od Hilari Klinton. Statistički, ovo je najgori predsednički rezultat od 1876. godine.

Foto:EPA/GARY HE

Dan nakon što su elektori rekli svoje, američka javnost počela je da dovodi u pitanje izborni sistem star 230 godina.

Nazivali su i tada bizarnim i anahronim, a Njujork tajms je pisao da veliki broj Amerikanaca – bilo da su demokrate ili republikanci – želi da o predsedniku odlučuju građani, a ne elektori.

Da, Tramp jeste pobedio po zakonima i prvi put, ali vreme je da se oni promene kako bi predsednički izbori odražavali volju Amerikanaca.

Njujork tajms i ove godine insistira na tezi da je elektorski koledž jedan od „prvobitnih grehova“ osnivača Amerike.

Pročitajte još:

U robovlasničkom periodu, južnjačke države bile bi u „nepovoljnom“ položaju da se predsednik birao na osnovu glasova građana, zbog velikog broja obespravljene populacije. Robovlasničke države koje su po Ustavu robove brojale kao 60 odsto bele osobe, imale su više elektorskih glasova.

Danas koledž prebacuje prednost na manje države. Glas stanovnika Vajominga računa se 3,6 puta više nego glas glasača iz Kalifornije. A zbog toga što gotovo sve države imaju „pobednik uzima sve“ sistem, izbori se odlučuju u desetak država, što ostavlja volju desetine miliona Amerikanaca po strani.

Direktan glas bi tretirao sve Amerikance jednako, bez obzira na to gde žive – što uključuje i republikance u San Francisku i demokrate u Korpus Kristiju, čiji su glasovi danas bezvredni.

Gotovo 138 miliona Amerikanaca izašlo je na izbore 2016. godine, ali Trampvu pobedu osiguralo je nešto više od 80.000 glasova u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar