Ekskluzivno: Pogledajte ceo intervju sa Milom Đukanovićem

Svet 01. sep. 202020:32 > 21:5921 komentara
Podeli:
Milo Djukanovic
Foto: Newsmax Adria

Predsednik Crne Gore i lider DPS Milo Đukanović, u ekskluzivnom intervjuu za Newsmax Adria priznao je poraz na izborima održanim u nedelju. Naime, Đukanović je govoreći o rezultatima parlamentarnih izbora na kojima njegova stranka sa svojim dugogodišnjim partnerima prvi put nije osvojila većinu u crnogorskoj Skupštini, rekao da će, kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovati demokratska pravila savremene demokratske civilizacije, te dodao da će vladu formirati onaj ko ima 41 mandat u Crnogorskom parlamentu.

“Incidenti nisu nikog iznenadili, slavlje još manje. Razloga za slavlje pobedinka uvek ima, ali to slavlje podrazumeva i civilizovan odnos prema drugim građanima i potrebi očuvanja stabilnosti Crne Gore. Mi smo sinoć prisustvovali jednom izlivu netolerancije, agresije, primitivizma, pokušaja obračuna sa ljudima koji drugačije misle”, rekao je Đukanović.

On je ocenio da je ne samo u Crnoj Gori već u regionu u celini još živa dva pogleda na budućnost regiona – jedan je onaj kojeg personifikuje dosadašnji sastav vlasti u Crnoj Gori, kao manje-više u svim državama regiona, koji budućnost vidi u evropskom sistemu vrednosti u evropskim i evroatlantskim integracijama.

“Nasuprot tome je kao što vidimo još uvek vrlo živahan onaj nacionalizam iz 90-ih godina, koji je u novim okolnostima, zahvaljujući novim podsticajima probuđen i koji sad pokušava da okrene točak istorije unatrag”, rekao je on.

Na pitanje da li je to moguće, Đukanović je rekao:

„Mislim da ne može. Mislim da ćemo još uvek prolaziti kroz ovakve istuacije koje imamo u Crnoj Gori. Jer kao što sam rekao, još je to oštar klinč između dve politike, i daleko od toga da je samo u Crboj Gori. Hoću da kažem da duboko verujem da je Crna Gora duboko ispred država regiona kada je u pitanju opredeljenost i odlučnost za evropske integracije. U redu, dogodila nam se opomena u nedelju, videćemo kako će se to sve odraziti na unutrašnju politiku, i na untrašnje društvene odnose u Crnoj Gori, ali treba verovati da je u Crnoj Gori još uvek živa i stabilna svet o prednostima građanske države, multietničkog društva i evropskog sistema vrednosti kojim želimo da pripadamo“.

Na pitanje, da li je u nedelju bila opomena i šta dalje, ako vladu formira većina u kojoj nije DPS, Đukanović je rekao:

„Sačekajmo da vidimo kako će izgledati ta vlada, kakav će biti njena partijaska struktura. Postoje različita mišljenja o tome da li će biti eksperrtska vlada ili politička. Kao što znate, živimo u jednom sistemu parlamentarne demokratije sa velikim ovlašćenjima vlade i simboličnim ovlašćenjima predsednika. Ja sam trenutno neko ko je na poziciji predsednika, ali ko je puno vremena pre toga provero u Vladi, ko je koristio ta ovlašćenja i ko je iz pozicije predsednika pokazao poštovanje ingerencija koje Vlada u našem sistemu ima. Tako će biti i u narednom periodu, ali svo svoje znanje političko isustvo i svoju aktuelnu poziciju u sistemu vlasti u Crnoj Gori, i dalje ću bezrezervno koristiti da naglasim prednosti građanske države Crne Gore, multietničke demokratije u njoj i Crne Gore kao članice EU i kao članice savremene evropske civilizacije“.

Na pitanje sa kim će prvo razgovarati po pitanju nove Vlade, lider DPS je rekao:

„Kao što znate to nije nova konstrukacija. Čitav politički život u Crnoj Gori i uopšte u regionu je praćen konstrukcijama tog tipa. Imali smo konstrukciju da će DPS svim sredstvima braniti svoju vlast. Kao što vidite to je jedna najobičnija neutemeljana denuncijacija. DPS je ona politička snaga koja je Crnu Goru izvela na put evropskog razvoja, koja je zajedno sa tom Crnom Gorom ostvarila značajne iskorake na putu evropskog razvoja, i ona je i danas ta snaga koja će pokušati da Crnu Goru zadrži na tom putu. Jer, znate, i dalje smo mi najjača politička partija na crnogorskoj političkoj sceni i verujem da ćemo u bloku za Evropu, koji će biti konstitiasan u crnogorskom parlamentu, predstavljati vrlo respektabilnu snagu, koja će se naravno i dalje zalagati za ono što je politička tekovina naše vlasti u Crnoj Gori. Kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovaćemo kao i u svemu, ono što su demokratska pravila savremene demokratske civilizacije. Da onaj ko ima 41 mandat u Crnogorskom parlamentu, dobiće priliku da formira vladu“.

Upitan da prokomentariše, koje su greške dosadašnje vlade koju je vodio Duško Marković, kao i da li je to Zakon o slobodi verosipovesti, Đukanović je rekao:

Foto: Newsmax Adria

„Što se tiče Zakona o slobodi verosipovesti i dalje sam apsolutno uveren da nije greška, i kakav god bude odnos nove vlade prema njemu, ja sam za to da se ta pitanja sada ili u doglednoj budućnosti moraju rešiti. Ne može se prevideti status pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Taj status logično, želi da uspostavi kontinuitet sa statusom koji je poravoslavna crkva imala u nezavisnoj Crnoj Gori. Autokefalna pravoslavna crkva Crne Gore i verujem da je potpuno legitinmna intensija crnogorks, verske, političke javnosti, da nakon obnove države, obnovi i one vrednosti, koje na neki način predstavljaju tradiciju Crbogorskog društva“.

Na pitanje da li će nova vlada nastaviti tim putem, Đukanović je rekao:

„Vlade dolaze i menjaju se. Svaka vlada zavisno od svoje od svoje političke, nacionalne, ideološke profilacije, može u nekom periodu svoje vlasti ingorisati činjenice. Ali pre ili kasnije, te činjenice moraju odneti prevagu. Prosto, teško je polemisati sa nečim što je tako istorijski neupitno i urezano u sećanje Crne Gore i Crnogoraca. Što se tiče vladavine prava, ja mislim da je vlada u kontinuitetu, uključujući još uvek aktuelnu vladu premijera Markovića, apsolutno bila posvećena tom pitanju, i tom pitanju je bila posvećena kao važnom prioritetu državne politike. Vi znate da je Crna Gora na tom planu ostvarila ozbiljne iskorake. Dakle, ne može biti članica NATO-a država koja nema zadovoljavajuću vladavinu prava. Nismo mi tamo dospeli zahvaljujući prečicama ili zato što nam je neko progledao kroz prste. Crna Gora je napravila ozbiljne iskorake na planu ekonomskog razvoja, vladavine prava. Tu svakako ima još puno posla, jer kao što znamo, deficit vladavine prava je karakteristika i istorijska i aktuelna na Balkanu. To je posledica okolnosti, da smo ovde tako konkretno imali nestabilnosti. Dakle, sada je je Crna Gora, rekao bih, na dobrom putu, a sistematski iz dana u dan, unapređuje vladavinu prava i ja verujem da će to biti karakteristika državne politike i u narednom periodu“.

Zašto je onda DPS izgubio u nedelju?

„Teško je dati na to egzaktan odgovor, posebno u kratkom periodu. Znate, i u prethodnom periodu je crnogorsko društvo funkcionisalo kao podeljeno društvo. Setićete se i tada kada smo u kontinuitetu pobeđivali u Crnoj Gori, sa idejom nezavisne Crne Gore, i evropskog društva u Crnoj Gori, i tada su postojali ovi jaki otpori tog drugog bloka, koji je nažalost previše tradicionalan, koji je orobljen nekim agresivnim nacionalizmom, čije smo posledice videli 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije i koji prosto želi da Crnoj Gori nametne ne građanski, nego nacionalni, a to je nacionalistočki profil. U datom trenutku se učinilo da iz raznih razloga, koje je sada verovatno teško ukratko definisati, taj pogled odnese prevagu. Moguće da je nezadovoljstvo ljudi nekim politikama koje smo vodili. Moguće da je nezadovoljstvo time što se još uvek nije dosegao nivo standarda u društvu, koji ljudi očekuju. Moguće i da je nezdovoljstvo, kao što ste pomenuli, Zakonom o slobodi veroispovesti i manipulacijama koje je crkva i zvanični Beograd pokrenuo tim povodom i vodio vrlo intezivno od decembra prošle godine do danas. Moguće da su ti razlozi prevagnuli u ovom trenutku, da se to klatno zamalo, iz jedne nedovoljno jasne većine, preseli na stranu neke druge većine. Ali, kao što sam vam već rekao, klatno može da ide i levo i desno, crnogorsko društvo je tu gde jeste.

Upitan da li je za ovih 15 godine od sticanja nezavisnosti, propustio da podeljenost ublaži, Đukanović je odgovorio:

Foto: Newsmax Adria

„Vrlo je pažljivo bila tretirana. U 15 godina se ne da rešiti ono što je nasloženo vekovima. Prema tome, tu je potrebna jedna duža, kontinuirana posvećenost, i potrebni su malo bolji uslovi. Dakle, lakše je savladavati jedno nepovoljno istorijsko nasleđe, ukoliko živite u uslovima blagostanja i ukoliko možete da ljudima, kroz ekonomski razvoj i evropski razvoj društva, učinite jasnijim, vidljivijim, dohvatljivijim, napredak koji će i sami osetiti. Međutim, kao što znate, u ovih 15 gdoina mi praktično živimo kontinuirano u krizi. Mi smo obnovili nezavisnost 2006. godine, 2008. je Evropa ušla u tešku evropsku ekonomsku krizu, nakon toga je usledila ona politička kriza koja je u finalu rezultirala zatvaranjem evropskih vrata za Zapadni Balkan tokom mandata prethodne Evropske komisije. Danas živimo neku korona krizu. Dakle, sve skupa nepovoljni uslovi da biste vi mogli da izađete u susret onome što su nerealna, ali svakako legitimna očekivanja ljudi. Legitinmo je da ljudi žele da žive bolje, ali na drugoj strani postoji realnost koja vas uvek upozorava da se u desetak ili 15 godina ne mogu nadomestiti zaostaci koje ste ostvarili vekovima. Ja mislim da je nije pravo pitanje da li je Crna Gora došla do svog cilja, jer se za 14 godina ne dolazi do cilja, ali je pravo pitanje da li je Crna Gora na pravom koloseku. Taj je odgovor nedvosmisleno pozitivan. Dakle, Crna Gora je u prethodnih 14 godina udvostručila svoj bruto proizvod, udvostručila svoju prosečnu platu, više nego udvostručila svoju penziju. Ona je u ex Jugoslaviji bila najnerazvijenija republika ekonomski, danas je ekonomski narazvijenija zenlja Zapadnog Balkana. Crna Gora je u međuvremenu ušla u NATO, Crna Gora danas prednjači kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji. Prema tome odgovor je vrlo očigledan, Crna Gora je napravila progres, treba nam napredak na tom putu, treba nam posvećenost, treba nam kontinuitet sveobuhvatnih reformi, pre svega unapređenje vladavine prava i unapređenje demokratije, tome treba biti posvećen u narednom periodu, a znate, iluzija je verovati da ćete tokom tog čitavog dugog procesa imati uvek jednu vlast. Dakle, vlasti se moraju menjati, ali je jako važno da svaka vlast poštuje ono što su učinci u prethodnom periodu i da pokuša da na jednom novom, osnaženom temelju države i društva, dogradi nešto što će biti njen prepoznatljiv učinak“.

Predsednik Crne Gore je ocenio da od donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, od decembra prošle godine, postoji, kako je rekao, jaka medijsko-politička agresija iz Beograda prema Crnoj Gori i to „od svih“.

„Govorim, kada kažem svi, o manje-više svim medijima i svim značajnim političkim akterima u Srbiji“, rekao je Đukanović. Na pitanje da li misli na Vučića, odgovorio je – naravno.

On je naveo da je Vučić davao, kako kaže, podršku velikosrpkom nacionalizmu, kroz prijeme tih aktera.

Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA

„Predsednik Vučić i aktuelna državna politika Srbije pokazali su dve vrlo problematične intencije. Prva je da žele da se mešaju u unutrašnji politički život drugih država, a drugi je da se mešaju na način da pokušavaju da revitalizuju politiku velikosrpskog nacionalizma u regionu. I jedno i drugo je veoma pogrešno i veoma pogubno“, naglasio je Đukanović.

Kazao je i da je u svim javnim nastupima i u razgovorima sa pojedinim ljudima sa političke scene Srbije upozoravao da je to „neodgovorno poigravanje sa duhom iz boce“. Tome sam lično svedočio devedesetih, kada je taj isti duh pušten iz boce, i kada je proizveo jednu nepodnošljivu mržnju i doveo do tragičnih ratova u kojima je život izgubilo oko 150 hiljada ljudi, naveo je. Đukanović kaže da su zatim nosioci tadašnjih vlasti izgubili kontrolu nad tim duhom iz boce, koji su sami pustili.

„Ponavljati takvu grešku nepunih trideset godina kasnije i targetirati Crnu Goru na način na koji je devedesetih godina targetirana Hrvatska ili krajem devedesetih Kosovo, i pretvarati Crnogorce u neprijatelje – ja mislim da je to izraz neodgovornosti. To svedoči o pokušaju da se obnovi jedna retrogradna politika. Ta retrogradna politika je veoma opasna, ona je i u ovom periodu, kao i devedesetih, zahvaljujući nepažnji određenih međunarodnih centara, shvatila da je dobila legitimitet za te svoje retrogradne nacionalističke težnje“, naveo je Đukanović.

„Aktuelna politika Beograda, prećutno podržana iz određenih međunarodnih centara – pre svega zbog potrebe tih centara da budu akteri rešavanja odnosa na relaciji odnosa Beograda i Prištine – ta prećutna podrška „je u Beogradu shvaćena je kao prilika da se reaktuelizuje i konačno reši srpsko pitanje u regionu“, kaže Đukanović.

„Pokušaj rešavanja srpskog pitanja po meri Beograda jeste pokušaj izmene karaktera države Crne Gore. To je ona ponuda koja se pokušava nametnuti svih ovih godina – da umesto građanske države i multietničkog društva bude srpska država, da se Crnogorci „konačno osveste“ da oni nisu nikakva posebna nacija, nego da su komunistička izmišljotina, da je Crna Gora druga srpska država… To su teorije koje vidimo da žive zatovljene duboko u strukturama balkanskog društva, koje svaku nepažnju međunarodne zajednice koriste da isplivaju na površinu, naravno sa tendencijama koje su opasne po stabilnost regiona“, naveo je Đukanović.

Na konstataciju da ima tvrdnji da je Vučić svojim nacionalizmom terao vodu na njegovu (Đukanovićevu) vodenicu, da mu je zapravo pomagao, predsednik Crne Gore kaže da to tvrde ljudi kojima je data instrukcija da tako nešto govore, da bi prikrili oficijelnu politiku Beograda.

„Oficijelna politika Beograda, to je valjda i slepcu jasno, je bila da pokuša da promenom vlasti stvori atmosferu u kojoj bi Crna Gora postala deo planiranog srpskog sveta u trouglu između Beograda, Banjaluke i Podgorice“, rekao je.

Đukanović kaže da se to neće dogoditi, da se izborni rezultati menjaju iz jednog u drugi izborni ciklus i dodaje da smatra da nekih radikalnih usvajanja rešenja u koja veruje dosadašnja opozicija, neće biti, i da crnogorsko društvo neće unazad.

Podsetimo, više od tri četvrtine građana Crne Gore glasalo je na parlamentarnim izborima, pokazuju podaci Centra za demokratsku tranziciju (CDT), a prema podacima ove organizacije, na izborima je glasalo oko 410 hiljada građana, što je više nego 2016. godine kada je glasalo 73,4 odsto birača. Više od pola miliona građana Crne Gore opredeljivalo se između šest koalicija i pet stranaka.

Državna izborna komisija objavila je konačne rezultate izbora – vladajuća Demokratska partija socijalista je osvojila 35,06 odsto glasova; koalicija “Za budućnost Crne Gore”, koju predvodi Demokratski front (DF) osvojila je 32,5 procenata glasova, savezu “Mir je naša nacija” pripalo je 12,5 odsto glasova, dok je građanski pokret “Crno na bijelo” podržalo 5,53 odsto birača.

Bošnjačka stranka osvojila je 3,98 odsto, Socijaldemokrate 4,10, SDP – Jaka Crna Gora 3,14, Albanska koalicija Jednoglasno 1.14, Albanska lista 1,5 odsto.

Prema projekciji Centra za monitoring i istraživanje, DPS ima 30 mandata, koalicija “Za budućnost Crne Gore” 27, “Mir je naša nacija” 10 mandata, “Crno na bijelo” četiri. Po tri mandata bi imali Socijaldemokrate i Bošnjačka stranka, dva SDP, i po jedan Albanska lista i AK Jednoglasno.

Kao najozbiljniji rivali vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), iz čijih redova dolazi dosadašnji premijer Duško Marković i aktuelni predsednik Milo Đukanović, nametnuli su se kandidati sa tri opozicione liste.

Demokratski front predvodio je listu Za budućnost Crne Gore, stožer liste Mir je naša nacija bile su Demokrate Alekse Bečića, dok stranka URA Dritana Abazovića predvodi listu Crno na belo.

Izborni dan protekao je mirno, mada su nevladini posmatrači zabeležili niz nepravilnosti na samim biralištima.

Osim 81 poslanika Skupštine Crne Gore, građani pet opština birali su i lokalne predstavnike. Lokalni izbori sprovedeni su u opštinama Budva, Kotor, Tivat, Andrijevica i Gusinje.

Komentari

Vaš komentar