U nedelju Venecuelanci biraju parlament. Deo opozicije bojkotuje izbore, među njima i Huan Gvaido koji se pre dve godine proglasio prelaznim predsednikom. Venecuela ostaje u dubokoj političkoj i humanitarnoj krizi.
Izveo je desetine hiljada ljudi na ulice, podsticao vojnike da otkažu poslušnost i po čitavom svetu je reklamirao svoju stvar. Huan Gvaido, lider opozicije u Venecueli, pre dve godine se proglasio „prelaznim predsednikom“.
Povezane vesti:
Pa ipak, sve vreme je u predsedničkoj palati Miraflores u Karakasu njegov najveći rival Nikolas Maduro.
U nedelju bi, kako stvari stoje, Gvaido mogao da izgubi i podršku u nacionalnoj Skupštini gde opozicija ima većinu od 2015. godine. Građani će glasati za izbor 277 poslanika, a veći deo opozicije poziva na bojkot jer očekuje izbornu prevaru.
Analitičari kažu da nema sumnje da će Madurovi socijalisti sa vernim manjim partijama dobiti ubedljivu većinu. Tako će opozicija izgubiti kontrolu i nad parlamentom, kontrolu koja joj doduše nije mnogo donela prethodnih godina.
„Šestog decembra će vlast počiniti izbornu prevaru“, najavio je Gvaido ove sedmice. „Nisu ispunjeni ni minimalni uslovi za izbore. Liderima naših stranaka je zabranjeno da učestvuju, neki su u zatvoru ili egzilu. Najbolje što možemo je da bojkotujemo glasanje.“
Opozicija planira da sprovede ankete o raspoloženju birača nakon izbora, i za sledeću subotu (12. decembar) poziva na masovne proteste.
Ni međunarodna zajednica nema iluzija da će izbori biti pošteni. Evropska unija odbija da pošalje posmatrače jer je tek nedavno zvanično informisana o održavanju izbora. Organizacija američkih država je saopštila da slobodni izbori u Venecueli trenutno nisu mogući.
Tokom duboke političke i ekonomske krize, Gvaidu nije pošlo za rukom da isposluje smenu vlasti iako su ga, između ostalih, i Vašington i Berlin priznali kao predsednika. Šef države Maduro ima podršku moćne vojske kojoj i Ujedinjene nacije prebacuju teške povrede ljudskih prava.
Pročitajte još:
Iako je u prvi mah Gvaido uspeo da okupi sve bitne opozicione činioce, godine jalovih pokušaja da dođe na vlast otvorile su jaz između umerenijih i radikalnih opozicionara.
„Gvaidova strategija deluje sve više bezidejno, neuračunljivo i očajnički. Zato je bilo samo pitanje vremena kad će izgubiti podršku“, kaže Alehandro Velasko sa Njujorškog univerziteta.
Venecuela, zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu, pod prethodnim predsednikom Hugom Čavesom još je bila država umerenog blagostanja. Sada je ophrvana humanitarnom krizom. Bez svežih deviza, jedva da se još uvoze neophodne životne namirnice i lekovi. Bizarno je što vlada čak i nestašica benzina.
Prema studiji katoličkog Univerziteta „Andreš Beljo“, u siromaštvu živi čak 96 odsto domaćinstava u Venecueli. Milioni su napustili zemlju prethodnih godina.
Venecuela je već godinama na oštrom udaru zapadnih sankcije, pre svega Sjedinjenih Država i EU. Vašington ne odustaje od potpunog embarga te zemlje. Početkom godine je Karakas odbio američki predlog da se sankcije popuste u zamenu za vraćanje ovlašćenja parlamentu, oslobađanje „političkih zatvorenika“, povlačenje stranih sila kao što su Kuba i Rusija i raspisivanje novih izbora nakon prelazne Vlade.
Na izborima u nedelju će, osim Socijalista i njihovih satelitskih partija, učestvovati i pokoja nova opoziciona formacija. „Imaćemo izbore na kojima praktično učestvuju samo vlast i opozicija koja načelno ne dovodi u pitanje pozicije vlasti“, kaže Hose Virtuozo, rektor Univerziteta „Andreš Beljo“ u Karakasu.
Drugi se nadaju da bi baš takva umerena i konstruktivna opozicija mogla ponovo da pokrene dijalog sa vlastima. „Ako Vlada bude spremna da se ponaša manje autoritarno i da se u parlamentu savetuje o zakonima, to bi moglo da ima zadovoljavajući efekat“, kaže politički analitičar Rikardo Sukre za nemačku agenciju dpa.
Za Huana Gvaida bi pak izbori u nedelju mogli biti početak kraja političke avanture koja je krenula bombastično, ali se sada guši u rutini. „Gvaidov pravni legitimitet počiva na predsedavanju nacionalnom Skupštinom. Moralni legitimitet opozicije počiva na njenim demokratskim vrednostima“, kaže profesor Velasko.
„Ako Gvaido razmišlja da ostane prelazni predsednik, na kocku stavlja i pravni i moralni legitimitet“, dodaje on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar