Predsednik Milo Ðukanović smatra da nije povredio Ustav i da nije doprineo napetostima na Cetinju povodom ustoličenja mitropolita - crnogorsko primorskog, jer su se, precizira, toga dana u Crnoj Gori sukobila dva ekstremizma - "velikosrpski nacionalizam koji sada koristi SPC kao jedinu prekograničnu instrastrukturu u Crnoj Gori" i crnogorski nacionalizam koji želi da se odupre, ili da se na neki način nosi sa velikosrpskim nacionalizmom.
Ðukanović je u intervjuu za Glas Amerike rekao da je ta teza „zaista pogrešna i pokušava da uspostavi neku, rekao bih nepostojeću simetriju“.
„Oduvek tvrdim da se Crna Gora ne može i ne treba suprotstavljati niti jednom velikodržavnom nacionalizmu svojim nacionalizmom“, kaže Ðukanović.
POGLEDAJTE JOŠ:
Smatra, kaže, da se Crna Gora svakom nacionalizmu „mora suprodstaviti građanskim konceptom svoga društva i to smo apsolutno radili“.
„Vrlo sam tvrd zagovornik takve državne politike Crne Gore. U ovom konkretnom slučaju se zaista radilo o tome da je velikosrpski nacionalizam, po našem uverenju, pokušao da zloupotrebom Srpske pravoslavne crkve na Cetinju izvede završni cilj poniženja crnogorske prestonice i poniženja svih ljudi koji su vezani za crnogorski nacionalni, kulturni i verski identitet“, kaže Ðukanović.
Kada se to događa, po njegovom uverenju, mesto predsednika države je tamo gde se brane te vrednosti.
Na pitanje da li smatra da je na neki način prekršio Ustav time što je pozvao da se ustoličenje premesti, Ðukanović tvrdi da je to Ustavom definisana procedura.
Ustavni odbor parlamenta podržao je juče inicijativu SNP-a da se pokrene procedura utvrđivanja da li je Ðukanović pozivom na otpor ustoličenju mitropolita u Cetinjskom manastiru povredio Ustav.
Objašnjavajući proceduru, Ðukanović kaže da, ukoliko Ustavni sud oceni da je prekršio Ustav, onda je „naravno mogućnost te iste parlamentarne većine da tragom takvog mišljenja Ustavnog suda izglasa opoziv predsednika države“.
„Ukoliko Ustavni sud bude na stanovištu da nije prekršen Ustav, onda parlament više nema prava da sudi o tom pitanju. Uslov je, dakle, da Ustavni sud oceni da je predsednik države prekršio Ustav“, naveo je Ðukanović i dodao:
Moje uverenje je da nisam prekršio Ustav. Moje uverenje je da kao predsednik države apsolutno imam pravo da jasno saopštavam svoje stavove o određenim pitanjima, bez obzira naravno na odvojenost države i crkve.
U ovom slučaju je, navodi, govorio o jednom pitanju koje je nosilo, „jedan potencijalno eksplozivan naboj koji je mogao da ugrozi i stabilnost Crne Gore i bezbednost ljudi koji su već najavili svoja okupljanja na Cetinju“.
„I zbog toga sam smatrao da je racionalan pristup da se to pitanje ustoličenja jednog vladike – jedne od verskih zajednica koje funkcionišu u Crnoj Gori obavi u nekom drugom hramu. A, ne baš na Cetinju – gde 95 odsto stanovništva to doživljava veoma provokativnim“.
Smatrao je, ističe, da je racionalno to izmesiti sa Cetinja, ali se nažalost, to nije dogodilo, kaže Ðukanović i tvrdi da to samo potvrđuje ono što je već rekao – da nije cilj ustoličenje nego demonstracija sile u odnosu na crnogorsku prestonicu kao simbol crnogorskog identiteta.
„Nema potrebe da vam ponavljam šta mislim o takvom načinu ustoličenja i koliko će on doprineti daljoj misiji Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori – posebno na Cetinju. Dakle, mislim da je sve to skupa bilo veoma iracionalno, a da sam ja naravno, ne samo imao pravo, nego i bio pozvan kao predsednik države da saopštim svoj stav o tome“, rekao je Ðukanović, koji u Njujorku učestvuje na 76. zasedanju Generalne skupštine UN.
BONUS VIDEO Dramatični momenti sa Cetinja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare