Država koja je postala fabrika atentatora i plaćenika

Svet 14. avg. 202122:55
Podeli:
Foto: EPA/EFE

Izvoz vojnika postao je velika industrija u Kolumbiji, podstaknuta dugim ratom u zemlji uz podršku SAD-a, ograničenim mogućnostima kod kuće i rastućom potražnjom u inostranstvu, prenosi "Njujork tajms".

PROČITAJTE JOŠ:

Na Haitiju, istražitelji nastavljaju potragu za osobom koja je angažovala više od 20 kolumbijskih vojnika za misiju koja se završila ubistvom predsednika Žovenala Moiza, dovodeći već problematičnu ostrvsku državu u još veću krizu.

Ali oko 1600 kilometara dalje u Kolumbiji, hapšenje 18 vetarana u Port-o-Prensu otvorilo je debatu o načinu na koji se nacija odnosi prema svojim bivšim vojnicima, koji su produkt građanskog sukoba koji je trajao 73 godine i stvorio drugu najveću vojsku u Latinskoj Americi.

Foto: EPA-EFE/Carlos Ortega

Svaka godine 10.000 vojnika iz tog rata ode u penziju, ali većina su redovni vojnici koji odlaze sa malim penzijama, sa malim obrazovanjem – njih nekoliko je nepismeno i sa ograničenim iskustvom u kretanju civilnim svetom.

Sa malo mogućnosti kod kuće, hiljade njih traži posao u inostranstvu, a tokom poslednje decenije bivši kolumbijski vojnici su postali ključni učesnici u rastućoj i slabo regulisanoj globalnoj plaćeničkoj industriji u kojoj ih kompanije i vlade angažuju da izvrše svoje zadatke.

Njihov veliki broj, njihovo iskustvo i spremnost da rade za relativno male plate, kažu stručnjaci, učinili su ih izuzetno vrednim za regrutere širom sveta.

„Mi smo ratne mašine, za to smo obučeni“, rekao je Isaias Suače (44), bivši komandos i šef udruženja kolumbijskih vetarana.

Foto: Jacqueline Charles / Newscom / Profimedia

„Ne znamo šta bi trebalo biti osim toga“, dodao je on.

Oko dve desetine penzionisanih kolumbijskih komandosa otputovalo je ranije ove godine na Haiti, nakon što im je jedan kolega vojnik obećao poslove obezbeđenja koji je plaćen 2.700 dolara mesečno, što je skoro sedam puta više od njihovih 400 dolara penzije.

U intervjuima, njihove porodice su tvrdile da je većina njih verovala da će raditi legane poslove štiteći važnu osobu. Ono što se zaista dogodilo na Haitiju i dalje je maglovito.

Supruga ubijenog predsednika Moiza, povređena tkom atentata 7. jula, rekla je za Njujork tajms da su ubice njenog muža govorile španski. Ali još uvek nije jasno koliko je bivših vojnika učestvovalo u ubistvu. Istragu na Haitiju muče nepravinosti i kršenja propisanog postupka, pa su mnogi ljudi tamo i u Kolumbiji zabrinuti da se istina nikada neće saznati, prenosi Njujork tajms.

Foto: Valerie Baeriswyl / AFP / Profimedia

Kolumbijski zvaničnii su vojničke odluke o putovanju na Haiti prikazali kao individualne izbore sa tragičnim posledicama. U jednom intervjuu ministar odbrane Dijego Molano rekao je da nedostatak mogućnosti kod kuće „ne može biti izgovor za izvršenje kriminalnih aktivnosti“.

Međutim, nekoliko nedelja nakon atentata, kolumbijski vetarani su pozvali državu da preispita kako se ponaša prema svojim vojnicima i da ispita zašto su mnogi odlučili da odu u inostranstvo nakon službe. Nezadovoljstvo vojnika , kažu neki vetarani i stručnjaci za bezbednost, otvara prozor za mračne glumce koji žele da ih zaposle, potencijalno ugrožavajući globalnu bezbednost.

Uprkos mirovnom sporazumu između kolumbijske vlade i najveće pobunjeničke grupe u zemlji 2016. godine, sukob ne pokazuje znake okončanja – a i danas vojska obučava i raspoređuje novu generaciju vojnika za borbu protiv starih i novih frankcija u ratu u zemlji.

Ako se mogućnosti kod kuće ne poboljšaju, upozoravaju neki veterani, ti ljudi će biti usmereni pravo u sve proždrljiviju globalnu plaćeničku industriju koja ima potencijal da pokrene destabilizirajuće operacije širom sveta.

Savremeni građanski sukob u Kolumbiji zapalilo je ubistvo levičarskog predsedničkog kandidata 1948. godine. Vremenom je sukob prerastao u složeni rat između vlade, levičarskih pobunjenika, desničarskih paravojnih formacija i organizacija za trgovinu drogom, sve dok Kolumbija dobijala milijarde dolara vojne podrške od SAD-a, svog čvrstog saveznika.

Glavninu rata vodili su redovni vojnici u zemlji, koji često dolaze iz ruralnih sredina i iz radničke klase. Ali nakon penzionisanja , obično oko 40. godine i nakon 20 godina štaža, mnogi su rekli da im je dato malo alata za uspeh u civilnom životu.

Mesečna penzija od 400 dolara nudi malo šta više od izdržavanja u gradovima poput Bogote. Zakon o veteranima iz 2019. godine, koji je podržao predsnik Ivan Duke, trebao je da reši neka od pitanja vetarana. Osnovao je fond koji odobrava kredite vojnicima koji traže visoko obrazovanje, između ostalih pogodnosti. Gospodin Molano, ministar odbrane, branio je program.

Mnogi bivši vojnici, međutim, rekli su da im je sada potrebno više. Neki napuštaju vojsku, a da ne znaju da čitaju i pišu. Drugima nedostaju osnovne veštie rada na računaru.

Tokom poslednje decenije, očaj vetarana sudario se sa rastućom globalnom potražnjom za privatnim obezbeđenjem, posebno na Bliskom istoku, rekao je Šon Mekfejt, stručnjak za plaćeničku industriju i profesor na Univerzitetu Džordžtaun.

Poslednjih godina, kolumbijski vojnici su odlazili u Irak i Avganistan da rade za Amerikance. Odlazili su i u Ujedinjene Arapske Emirate, a bili su angažovani i u Jemenu.

Neki su ubijali, drugi su ubijeni, a pojedini vojnici su zarađivali čak 5.000 dolara mesečno.

„To mi je potpuno promenilo život“, rekao je Vilijam Amaja (47) bivši vojnik koji je dve godine radio za Ujedinjene Arapske Emirate. Rekao je da je novac iskoristio za fakultetsko obrazovanje i za otvaranje posla.

Operacija na Haitiju i fokus na angažovanju bivših kolumbijskih vojnika došli su u posebno složeno vreme za kolumbijske veterane. Javna podrška vojsci, koja je nekad bila velika opstala je jer su oružane snage bile pod lupom zbog kršenja ljudskih prava, uključujući i navode da su zvaničnici naredili ubistvo hiljada civila 2000-tih. Taj skandal istražuje ratni sud te zemlje.

Mnogi muškarci koji su otišli na Haiti, više puta su se prijavljivali za posao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kažu njihove porodice, ali nikada nisu pozvani.

Pa kada je postala dostupna prilika na Haitiju, ljudi su to iskoristili. Mnogi su otišli ne znajući u kojoj će zemlji raditi, za koga rade, koliko dugo neće biti kod kuće ili koja je tačno misija u pitanju, prenosi Njujork tajms.

„Imamo troje dece“, rekla je Lorena Kordoba, supruga Marija Antonija Palaciosa, koji je početkom juna otputovao na Haiti. „Nije bilo novca“, dodala je ona.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar