Andrej Trampuž je jedan od najpoznatijih slovenačkih lekara u inostranstvu, radio je 15 godina u Švajcarskoj, tri godine na klinici Majo u SAD, a trenutno je šef infektivnog odeljenja prestišne berlinske bolnice Charite, jedne od najboljih i najopremljenijih na svetu.

Za Sobotno prilogo ljubljanskog Dela objasnio je kako u Nemačkoj leče zaražene koronavirusom.

Dr Trampuž kaže da će u i Nemačkoj vrlo brzo doći do granice medicinskih kapaciteta jer se virus brzo širi. U njegovoj klinici leči se 185 pacijenata, od čega je polovina na intezivnoj nezi i prima kisonik ili je na respiratorima.

Većina zaraženih, kaže, ima blage simptome, kao što su kašalj, temperatura, bol u grlu, kratak dah, a kod nekih se pojavi i gubljenje čula ukusa i mirisa. Kod deset odsto zaraženih je tok bolesti drugačiji i potrebno je njihovo bolničko lečenje.

Kod tih bolesnika, objašnjava dr Trampuž, pratimo frenkvenciju disanja, koja ne sme da pređe 24 udisaja u minuti, kao i zasićenost krvi kiseonikom koja bi trebalo da bude veća od 92 odsto. Ako se ta vrednost smanji počinjemo najpre lečenje kiseonikom, a ako se stanje ne popravi premeštamo bolesnike na intezivno odeljenje gde je često potrebna respiratorna podrška ili veštačko disanje. To su kritični pacijenti koji ne bi preživeli bolest COVID– 19, kaže dr Trampuž.

„Na prijemnom odeljenju za hitne slučajeve prvo radimo trijažu pacijenata i svima odmah podelimo maske kako ne bi virus preneli drugim pacijentima i zdravstvenim radnicima. Pacijenti sa sumnjom na infekciju se odmah odvajaju i uzimaju im se brisevi grla i nosa kako bi se potvrdila dijagnoza. Pacijenti sa pozitivnim rezultatom primaju se u izolacijsko odeljenje COVID -19, gde o njima brine posebno obučeno medicinsko osoblje koje nosi zaštitnu odeću.“

Dr Trampuž pojašnjava da pacijenti dobijaju hirurške maske za nos i usta, jer takva maska hvata kapljice i na taj način sprečava prenos virusa na druge osobe. „Međutim, ova maska ne štiti zdrave osobe koje je nose, pa je medicinsko osoblje, prilikom direktnog kontakta sa bolesnicima kod kojih dolazi do stvaranja aerosola, opremljeno zaštitnim maskama FPP2, nepropusnom odećom i naočarima.“

Svakodnevno otvaramo nova i nova odeljenja, ove nedelje smo postavili stotinu novih bolničkih kreveta, a imaćemo i još 300 dodatnih. Ni to neće biti dovoljno, pa je u planu otvaranje improvizovane bolnice COVID-19 sa 1000 kreveta na sajmu u Berlinu.

Na pitanje zašto i kada nastupa smrt, dr Trampuž odgovara da je to klinički očito – brzim padom zasićenosti kiseonika u krvi. Zato se pacijentu daje kiseonik, a kad to nije dovoljno – potrebno je veštačko disanje u jedinicama intezivne nege. Objašnjava i zašto takvi pacijenti leže na stomaku: To smanjuje pritisak na pluća i olakšava disanje. U takvim stanjima pacijenta, kaže, medicinsko osoblje mora redovno da im aspirira iz dušnika i bronhija, a životne funkcije se moraju pratiti i održavati. Ukratko, takavom pacijentu je potrebna velika profesionalna nega i iskusno osoblje.

Objašnjava i koje lekove koriste kod težih bolesnika: Među njima su i lekovi protiv malarije, hlorokin. Ostali lekovi su se pokazali delotvorni protiv SARS-a i obećavaju. Uz to imamo i lekove protiv HIV-a (lopinavir i ritonavir), tokolizumab i serum preživelih. Rezultati kliničkih ispitivanja biće uskoro dostupni, a mi ćemo nakon toga moći da ciljamo antivirusne i druge lekove, zaključuje dr Trampuž.