Istorija čovečanstva prepuna je priča o ratovima u kojima jedna vojska udari na drugu. Danas ceo svet opet vodi rat, ali ovog puta, protiv nevidljivog virusa, a naša vojska su - lekari. Oni su prvi na udaru i podnose najveće žrtve. Jedan takav bio je i italijanski doktor Marčelo Natali, koji je tri nedelje neprestano bdio nad prvim pacijentima u Lombardiji, dok se i sam nije razboleo i umro.
Od početka epidemije koronavirusa, koji je iz Vuhana u Kini, krenuo ‘na put oko sveta’, zdravstveni radnici strahuju kako za pacijente, tako i za sebe. Opravdano brinu.
Ovo je priča o doktoru Marčelu Nataliju, koji od početka epidemije, ni na trenutak nije napuštao prvu liniju fronta u bolnici u severnom italijanskom gradu – Kodonju, epicentru virusa u ovoj zemlji. U Kodonji se pojavio prvi zaraženi, a danas se njihov broj meri desetinama hiljada. Za samo četiri nedelje, podmukla bolest uspela je da sa lica zemlje zbriše gotovo čitave gradove, ove prelepe mediteranske zemlje. Dr Natali imao je 57 godina, još uvek nije bio u rizičnoj grupi, ali mu je bilo ostalo tek nekoliko godina do penzije, koju nažalost nije dočekao. Obigravajući oko svojih pacijenata iz dana u dan, iz noći u noć, nije ni primetio kada je COVID19 uplivao i u njegovu krv.
Doktor Natali teško se borio sa bolešću. Gospođa Natali, doktorova supruga, takođe je zdravstvena radnica, ali ona nije imala simptome zaraze, a i mnogo je mlađa od prosečne starosti, od 80 godina, koliko je imala većina među onih 3.000 mrtvih u Italiji. Kada je Natali uvideo da ne može više da podnese, pristao je da ga prebace na intenzivnu negu, koja mu je očajnički bila potrebna i nedelju dana ranije. Međutim, tada nije pristajao da ga smeste na intenzivnu, kako ne bi zauzimao krevet nekom od pacijenata. Doktor je pre nekoliko dana vozilom Hitne pomoći prevezen prvo u veću bolnicu u Kremoni, a potom u Milano, gde je umro sam – u izolaciji. S obzirom da su sahrane trenutno zabranjene, kako se ljudi ne bi okupljali, ovaj doktor, nažalost, neće dobiti herojski oproštaj kakav je zaslužio.
Doktor Natali, bio je šef regionalne Federacije lekara opšte prakse, a četvrti je lekar koji je umro u prvobitnoj crvenoj zoni Italije, koja je u karantinu još od 23. februara. Nekoliko dana pre nego što je prebačen na intenzivnu negu, dao je intervju jednoj radijskoj stanici, u kojem se požalio da testiranje na koronavirus u Italiji, predugo traje i da je bilo mnogo slučajeva u kojima su porodični lekari odlazili posle telefonskog poziva u kuće pacijenata, bez adekvatne zaštite, izlažući se virusu.
„Vi ste u Kodonju prvi ušli u rat, sa strahom, ali sa superiornim osećajem dužnosti“, napisao je Musi svom prijatelju Marčelu, nakon smrti, potom nastavio: „I poraženi ste. Svi smo poraženi s vama. To je apsurdno, pogubno. Mi smo prva barijera i nemamo zaštitu, razbolimo se u velikom broju i rizikujemo da obole i naši pacijenti. “
Ova ‘korona’ kriza opteretila je zdravstveni sistem celog sveta. Posle oboljevanja i smrti sve većeg broja lekara u Italiji, ali i u širom sveta, u Sjedinjenim Amerčkim Državama, posle ovog slučaja posebno, nastala je prava panika među zdravstvenim radnicima. Tamošnji zdravstveni radnici pažljivo prate situaciju u Italiji, a prestravljeni lekari više puta su alarmirali na svoj nezavidan položaj. Brojevi se takođe ne kreću dobro. Italijanski zdravstveni sistem u stanju je da obezbedi 3,2 kreveta na 1.000 ljudi, u poređenju sa 2,8 kreveta na isto toliko osoba u SAD, navodi OECD. U sredu je američki Stejt Dipartment potvrdio da je Italija poslala 500.000 briseva u SAD, kako bi pomogli da se kompletiraju setovi za testiranje na koronu. Činjenica da oni koji su bolesni, sada pomažu onima koji bi trebalo da su jači od njih, vrlo je zabrinjavajuća.
Pročitajte još:
Bitka sa virusom COVID19 nije prva u kojoj je Natali učestvovao. Godinama je radio na tome da ubedi vlasti u Italiji da ne smanjuju budžet zdravstvenog sistema, što je delom sada i dovelo do trenutnog pucanja, pod pritiskom velikog broja obolelih. On se nadao da će nove reforme, za koje se borio, biti ustanovljene pre koronavirusne katastrofe i da će čak u potpunosti pomoći njenom sprečavanju.
„Šalili smo se na temu, ‘kada će ta reforma stupiti na snagu'“, napisao je njegov prijatelj Mussi.
„Tvrdio sam da ćemo se pre povući u penziju, nego što to ustanove, a ti si odgovorio da ćemo pre biti mrtvi. Nikada nisam pomišljao da ćeš, ponovo, nažalost, biti u pravu.“
Najmanje 2.629 zdravstvenih radnika, njih oko 8,3 odsto, u Italiji, zaraženo je virusom COVID-19 samo zato što su lečili pacijente sa neadekvatnom opremom, ili su bili u blizini prenosilaca koji nisu imali simptome, pokazuju poslednji rezultati Ministarstva zdravlja.
Samo u provinciji Bergamo, još jednom od najteže pogođenih italijanskih regiona, zaraženo je 50 lekara, a jedan je umro. Đulio Galera, šef uprave za zdravlje i dobrobit Lombardije, u kojoj se nalazi Bergamo, rekao je da taj broj zaraženih zdravstvenih radnika čini 12 odsto svih slučajeva, u drugom najteže pogođenom severnom regionu, u blizini mesta od kojeg je krenula epidemija.
„Ako se ovako nastavi, rizikujemo ne samo da neće biti dovoljno lekara koji bi svima pomogli, već i da će ti isti zdravstveni radnici postati sredstvo za širenje infekcije“, rekao je Galera.
Zdravstveni radnici koji sumnjaju da imaju virus, a nemaju simptome, i dalje rade u mnogim oblastima, drugi kažu da odlažu testiranje jer dok god se osećaju dovoljno snažno da mogu da rade, nema razloga da prestaju. Uostalom, ako imaju adekvatnu zaštitnu opremu, verovatno se neće zaraziti. Zbog ovoga je nestašica zaštitne opreme i postala glavna briga u zemlji.
Širom zemlje, studenti i medicinske sestre ranije dobijaju diplome, kako bi mogli da rade na terenu, a tehničari i drugi medicinski asistenti na obuci, sada su na prvoj liniji odbrane, jer se sve više zdravstvenih radnika razboljeva. U sredu je ministarstvo zdravlja zamolilo sve penzionisane lekare i medicinske sestre, da se vrate na posao i pomognu, kako bi se smanjila napetost u sistemu. Zdravstveni radnici trenutno rade duple smene, ponekad sa vrlo kratkim pauzama kako bi pokušali da stignu rastući broj slučajeva.
„Potrebne su nove mere koje bi regulisale rad lekara u klinikama i zaštitile zdravlje profesionalaca, a tako i celokupne populacije“, rekao je Filipo Aneli, šef Nacionalne federacije hirurga, u otvorenom pismu italijanskoj vladi.
„Mi doktori smo ‘super prenosioci’ virusa, jer blisko sarađujemo sa pacijentima od kojih su mnogi stari ili već imaju neke bolesti. Statistički gledano, svaka osoba zaražena virusom COVID19, može zaraziti još dve druge osobe, što znači da kada je lekar bolestan, može zaraziti i do 10 ljudi.“
Zvaničnici nas uveravaju da će od 26. marta kriva zaraženih početi da opada. Ipak, s obzirom na to koliko je čitav zdravstveni sistem oslabljen, teško je zamisliti da će neko zaustaviti ovu ‘korona’ napast.
Podsetimo, od početka epidemije do danas, broj zaraženih u Italiji dostigao je cifru od 47.021, dok je COVID-19 u ovoj zemlji, odneo čak 4.032 života.
