Zveckanje oružjem na rusko-ukrajinskoj granici podstaklo je u Finskoj i Švedskoj rasprave o tome trebaju li se oni priključiti NATO-u kako bi članstvom u vojno-političkom savezu odvratile Moskvu od bilo kakve agresije, prenosi Hina.
PROČITAJTE JOŠ:
Nebom nad Finskom kružili su borbeni avioni tokom vikenda, a Švedska na porast napetosti odgovara raspoređivanjem vojnika na svoj istureni položaj na Baltiku.
Predsednik Vladimir Putin zatražio je od NATO-a bezbednosna jamstva da se neće širiti istočno i da nikada neće u svoj savez uključiti Ukrajinu. Takav razvoj događaja podstakao je vlasti Finske i Švedske da glasno izgovore kako je njihovo pravo da apliciraju za članstvo, ako tako odluče, prenosi Jutarnji list.
„Odluku o članstvu Finske donosi ta zemlja i 30 članica NATO-a, a isto to vredi i za Švedsku“, rekao je u ponedeljak glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon sastanka s ministrima spoljnih poslova.
Ni Finska ni Švedska nisu zvanično objavile da žele postati punopravne članice i saradnju sa Savezom svode na razmenu informacija i zajedničke vojne vežbe.
Međutim, Čarli Salonius-Pasternak iz Finskog instituta za međunarodne odnose, kaže da su Finska i Švedska „svesno učinile korak kako bi im NATO izričito odgovorio da su su njegova vrata za njih i dalje otvorena“.
Elina Valtonen, potpredsednica finske opozicione Nacionalne koalicijske stranke, smatra da je pridruženje „prirodan korak“.
„Stvara se tesnija saradnja sporazumima ne samo s NATO-om već i sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Sjedinjenim Državama“, kaže Valtonen.
Objašnjava da je Finska nakon Hladnog rata odabrala neutralnost da umiri Kremlj, no od te je politike odavno odustala.
To bi bilo kao svetogrđe
U slučaju da Rusija pošalje svoje vojnike uz 1340 km dugu granicu s Finskom, ova kao nečlanica NATO-a ne može računati na aktiviranje Članka 5 u kojem stoji da je napad na jednu članicu napad na sve što ih obvezuje da priskoče u pomoć napadnutoj.
No, podrška članstvu u NATO-u tradicionalno je niska među Fincima i Šveđanima, iako je u januaru anketa pokazala da je protivljenje palo na najniži procenat u dve protekle decenije, na 42 odsto.
Robert Dalsjo iz Švedske agencije za istraživanje obrane objašnjava da je za mnoge članove najveće švedske političke stranke – socijaldemokratske, članstvo u NATO-u „ravno svetogrđu“.
Stvarni preokret mogao bi se dogoditi jedino „ako bi Finska otvoreno zatražila članstvo ili ako pretnja bude u toj meri verodostojna da promeni političke kalkulacije“.
Malo je analitičara koji veruju da bi Putin mogao poslati tenkove u Finsku. No, finski analitičar Salonius-Pasternak upozorava da je manjih akcija bilo i da se nastavljaju.
Bivši finski šef diplomatije Erkki Tuomioja, jedan od najistaknutijih protivnika priključenja Finske NATO-u, tvrdi da je zemlja dobro pripremljena bude li potrebe.
„Nismo naivni i mnogo smo ulagali u nacionalnu obranu“, kaže Tuomioja.
U kakvom su stanju švedska i finska odbrana?
Finska je utrošila 8,4 milijarde evra na nove borbene avione i „može mobilisati sistem od 280.000 uvežbanih vojnika, što ne može nijedna druga zemlja u Europi“, tumači Tuomioja.
Švedska je, naprotiv, rezala potrošnju na obranu nakon Hladnog rata.
Godine 2013. vrhovni zapovednik Sverker Goranson šokirao je Šveđane izjavom da bi zemlja imala snage odupirati se ruskoj invaziji „oko nedelju dana“ bez pomoći inostranstva.
Ali već nakon ruske aneksije Krima 2014., Švedska je počela da jača svoju obranu.
Ta skandinavska zemlja koja dva veka nije ratovala, ponovo je 2017. uvela obvezno služenje vojnog roka.
U januaru je Švedska rasporedila oružane snage na ostrvu Gotlandu pošto su tri ruska desantna broda uplovila u Baltičko more.
Finska je objavila da je povećala „spremnost“ sprovođenjem vojnih vežbi širom zemlje.
BONUS VIDEO: Vojne vežbe ruske vojske usred tenzija sa Ukrajinom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar