Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je da su zemlje zapadnog Balkana izložene pooštravanju uslova kada je reč o procesu proširenja EU.
U obraćanju na diplomatskom forumu na panelu o temi „Kako možemo ojačati regionalnu solidarnost s obzirom na naučene lekcije“. u Antaliji, u Turskoj, Dodik je naglasio da uslove koji se danas postavljaju zemljama ne bi moglo da ispuni pola članica EU.
„Osim pooštravanja uslova, postavlja se i pitanje – da li EU uopšte želi proširenje? Postoje zemlje koje se otvoreno protive proširenju. Sve to deluje veoma destimulativno za sve nas s obzirom da se stalno okleva ili se nailazi na nove uslove koje postavljaju članice EU da bi neka zemlja otpočela pregovore. Na mene destimulativno deluje to da nas Evropa više ne želi, ali to neće da kažu. Jednostavno, samo pokušavaju da održavaju neki dijalog“, rekao je Dodik.
POGLEDAJTE JOŠ:
On je ocenio da sa druge strana Evropa danas nije samo Evropa uspeha i željena destinacija, već je sve više u problemima u samoj Uniji.
„Jedan od probleme u EU je egzit. Evropi će trebati još mnogo vremena da se izbori sa posledicama egzita“, rekao je Dodik.
On je naveo da su svi ti problemi koji se dešavaju u EU okupirali i zemlje zapadnog Balkana, postavljaju im se novi uslovi i nova pravila i sve to dovodi do neizvesnosti.
„Ranije ste imali 36 poglavlja, pregovorate jedno po jedno i idete dalje dok sve ne završite. Danas to više nije sigurno. Možete sve da završite i da vas nakon par godina ponovo vrate na neko poglavalje“, istakao je Dodik.
On je ukazao na značaj „Mini Šengena“ kao jednog od vidova regionalne saradnje koji bi doprineo da zemlje Zapadnog Balkana budu respektabilan faktor, jer su pojedinačno isuviše male da bi mogle da budu interesantne za Evropu.
Dodik je rekao i da je tokom pandemije koronavirusa, koja je zahvatila celi svet, izostala očekivana solidarnost što su posebno osetile manje i siromašne zemlje.
„To je jedna od naučenih lekcija i činjenica koja nosi upečatljiv predznak ukupne krize uzrokovane pandemijom. U jednom trenutku male zemlje ostale su potpuno ostavljene i same, zagledane u velike i moćne koje su imale sredstva i za borbu protiv virusa korona, a kasnije i za vakcine. Ostali smo negde na začelju i mi u BiH“, rekao je Dodik.
On je rekao da se BiH borila tako što se delovalo zajednički u pogledu nabavke vakcina kod renomiranih proizvođača putem mehanizma Kovaks, međutim to je bilo teško i mučno iskustvo.
„Naučili smo da to nije bilo uspešno i da smo ostali na margini do danas, bez obzira na cinjenicu što smo celokupan iznos sredstva za kupovinu vakcina uplatili još prošle godine. Sredstva su uplaćena, ali još nismo dobili sve vakcine. To je jedno izuzetno teško iskustvo imajuci u vidu da nam je bilo onemogućeno da nabavljamo vakcine na nekim drugim destinacijama. Sve to unelo je određene traume i bojazan i opravdano smo se pitali kuda svet ide i na koga možemo da računamo“, naglasio je Dodik, prenela je RTRS.
Prema njegovim rečima, BiH je naučila da je apsolutno neophodno da se okrene drugim mogućim proizvođačima medicinske opreme i vakcine i da se ne oslanja samo na jednu stranu sveta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar