Novi visoki predstavnik Kristijan Šmit poručuje da je došao u BiH kao prijatelj. Milorad Dodik ne prihvata prijateljstvo, a Bakir Izetbegović se nada dogovoru. Analitičari procenjuju da je kompromis jedino rešenje.
Pročitajte još:
„Preuzeo sam ovu funkciju kako bih postigao najbolje za ovu zemlju i prosperitetnu budućnost njenih građana“, poručio je novi visoki predstavnik, Kristijan Šmit u svom zvaničnom obraćanju građanima BiH. Poručio je i da dolazi kao prijatelj otvorenog srca, te da će upotrebiti svu svoju snagu, veze i iskustvo, kako bi BiH imala dobru budućnost.
Bosna i Hercegovina se gotovo 30 godina nakon rata i dalje nalazi u situaciji klasičnog međunarodnog tutorstva, bez mogućnosti bilo kakve reakcije. Takvo stanje prouzrokovala je najveća kriza od Dejtona, za koju će pola te zemlje reći da ju je prouzrokovala ista ta međunarodna zajednica, nametanjem izmena Krivičnog zakona BiH, a druga polovina, da je to civilizacijski iskorak. U svakom slučaju, za novog visokog predstavnika, dileme nema kada je reč o potezu OHR od prije nekoliko dana.
Loš start
„Hvala vam što ste iskoristili svoju odgovornost, pa i prošle sedmice odlukom koju ste doneli. Zaista poštujem sve što ste u tih 12 godina uradili za međunarodnu zajednicu, ali pre svega, za građane BiH“, rekao je Kristijan Šmit, prilikom primopredaje dužnosti od Valentina Incka, koji je u prethodnih 12 godina bio etiketiran da je „prespavao mandat“.
Nemački diplomata, danas prvi put dolazi u Predsedništvo BiH. Član Predsedništva iz Republike Srpske Milorad Dodik, već ranije je najavio da neće prisustvovati susretu sa Šmitom u Sarajevu, jer ga institucije RS, ne smatraju legitimnim.
„Šta je alternativa, da vas slušamo. Da dođete neimenovani, da nam ovde namećete zakone. Eto, nećemo da vas prihvatimo. Niste prihvaćeni, niste dobrodošli i nećemo razgovarati sa vama“, rekao je Dodik, podsećajući na odluke Narodne skupštine RS, kojima se odbacuju nametnute odredbe Krivičnog zakona BiH.
Šmit bi, tokom susreta sa Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem, trebalo da razgovara o trenutnoj situaciji u zemlji i upravo toj blokadi institucija. Dan ranije, na prijemu povodom Šmitovog preuzimanja dužnosti, nije se pojavio niko od političkih predstavnika iz RS.
„Pretoplo“
„Ovo je lepo mesto i lepa država. Malo pretoplo u političkom smislu, ali uradićemo sve da u ovoj zemlji imamo najbolju klimu u Evropi“, poručio je Šmit na prijemu.
A moglo bi da postane još toplije ukoliko se ubrzo ne pronađe neki kompromis, bez obzira da li se radi o kompromisu između visokog predstavnika i domaćih političara ili kompromisu unutar domaćih političkih snaga, ocenjuju analitičari. Profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, Enver Kazaz kaže da nametanje neće proći, da će izazvati još veću krizu, ukoliko se bude nastavilo sa takvom praksom.
„Republika Srpska, odnosno njeno vođstvo, ima institucionalne instrumente da se suprotstavi bilo kakvoj nametnutoj odluci visokog predstavnika. Baš kao što to imaju Bošnjaci i Hrvati u Domu naroda. Šmit bi morao da traga, zajedno sa domaćim političarima, za kompromisom koji vozi BiH napred, a nikako za nametanjem sopstvene volje BiH“, ističe Kazaz, strahujući da bi u suprotnom moglo da dođe do većih problema.
Sukob ili kultura mira
„Taj način rada, to nametanje, može izazvati samo nove sukobe i dalje podele. Kompromis može izazvati kulturu mira, preko potrebnu BiH“, kaže Kazaz, upozoravajući da je ovo najveća politička kriza od Dejtona.
Na današnjem sastanku saznaće se da li su zakoni koje je usvojila Narodna skupština RS uopšte u fokusu OHR, u smislu razmatranja njihovog poništavanja ili je možda kompromis u razgovoru u vezi s nametnutim izmenama Krivičnog zakona BiH. Kada je reč o prvom slučaju, sve bi moglo da se završi u redovnoj proceduri, s obzirom na to da zakoni moraju da prođu potvrđivanje u Veću naroda, gde će biti uložen veto, odnosno povreda vitalnog nacionalnog interesa. Međutim, čak i ako se to desi, izvesno je da će se blokada institucija nastaviti, do postizanja nekog kompromisa.
„Očekujemo da će sve ovo potrajati s obzirom na procedure koje zakoni iz Narodne skupštine treba da prođu. To podrazumeva Veće naroda, Zajedničku komisiju, pa Ustavni sud RS, koji će verovatno pustiti zakon. Tako da ćemo poništavanje zakona tražiti kroz apelaciju na Ustavnom sudu BiH”, kaže Mihnet Okić, potpredsednik Veća naroda.
Sastanak sa Vučićem
Prvi sastanak Šmit će održati sa krnjim Predsedništvom BiH, a kako će se dalje to pitanje razvijati, zavisiće i od sutrašnjeg sastanka predstavnika vlasti RS sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.
On je, nakon nametanja odredbi Krivičnog zakona BiH koje se odnose na zabranu negiranja genocida, poručio samo da Srbija ne može da ostavi RS „bez ekonomske i svake druge podrške“, ali o eventualnim političkim potezima, nije govorio.
„Srbija želi mir i zato ćemo izaći s konkretnim predlozima kako da sa Bošnjacima vodimo dijalog, jer moramo da pokušamo da izgradimo bratske odnose u budućnosti“, rekao je tada Vučić najavljujući sastanak, uz komentar da nametanje odluka spolja, nikada nije moglo da donese dobre rezultate.
BONUS VIDEO: Slobodan Georgiev o Vučićevim vezama sa huliganima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar