Dodik: Prvog marta 1992. godine bio je prvi pucanj u BiH

Svet 01. mar. 202115:15
Podeli:
Milorad Dodik Foto:Milan RADULOVIC / AFP / Profimedia

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik danas je izjavio da je 1. mart 1992. godine bio "prvi pucanj u BiH" i pokušaj obespravljivanja jednog od tri ravnopravna naroda.

Pročitajte još:

Dodik je negirao Dan nezavisnosti BiH i istakao da insistiranjem na 1. martu kao državnom prazniku Bošnjaci nastavljaju operaciju započetu 1992. godine ubistvom srpskog svata i spaljivanjem srpske zastave na Baščaršiji, ispred stare pravoslavne crkve.

„U tom svetlu vidim i današnju izjavu Željka Komšića kome su papiri Memorijalnog centra poslužili kao rezervni bošnjački član Predsedništva BiH na dnevni red stavi svoju političku agendu u kojoj Srbe poistovećuje sa nacistima, nameće im kolektivnu krivicu za individualne zločine, traži izmenu Ustava po pitanju Srebrenice i oduzima nam pravo da govorimo“, rekao je Dodik.

Milorad Dodik Foto:Nemanja Jovanović

Ocenio je da je današnji nastup Komšića dokaz da Bošnjaci ni 26 godina od završetka rata nisu iz njega izašli, da nisu odustali od ratnih ciljeva i da nemaju nameru da vode dijalog sa onima koji takođe polažu pravo na BiH.

Projekat Memorijalnog centra Potočari „Transkripti genocida“ je skup stenograma sa sednica tadašnje Skupštine srpskog naroda u BiH, a iz kojih se vidi stav srpskog rukovodstva.

Komšič je rekao da su u „Transkriptima genocida“ javni podaci i informacije, ali da one nisu prikupljene, istražene i objavljene.

„Od izjave Ratka Mladića iz maja 1992. godine o tome da plan političkog rukovodstva RS jasno kvalifickuje kao genocid, preko detalja o ulozi Beograda u logističkoj i ideološkoj podršci RS-u, preko definiranih strateških ciljeva srpskog naroda u BiH, do segregacije i dehumanizacije Bošnjaka i Hrvata, i konačno, pune podrške genocidnim operacijama u Srebrenici i Žepi, sve upućuje na to da je Narodna skupština RS bila jedan od alata genocida, ali i oblikovanja govora mržnje prema nesrbima“, rekao je Komšić.

Pročitajte i:

On je naveo da je Haški tribunal uvek istraživao komandnu i individualnu odgovornost, ali da nije učinio ono što je učinjeno u Nirnberškom procesu.

„Nije utvrdio postojanje zločinačkih organizacija, gde vas je članstvo u nekoj organizaciji po automatizmu činilo krivim“, rekao je hrvatski član Predsedništva BiH.

Po njegovim rečima, upravo je to izostalo u slučaju Narodne skupštine RS, čiji su članovi bili podrška genocidu, doneli zakone i odluke koje su bile smernica politikama i delovanju Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

On je predložio nekoliko koraka koji bi onemogućili buduće kršenje prava, a to su usvajanje zakona o negiranju genocida, zakona koji će omogućiti jedinstven status jedinice lokalne uprave Srebrenica, te zakonski okvir koji bi onemogućio da oni koji su učestvovali u ratnim zločinima budu na javnim funkcijama.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar