Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je Rodžeru Penrouzu, Rajnhartu Gencelu i Andrei Gez.
Britanac Rodžer Penrouz, Rajnhart Gencel iz Nemačke i američka naučnica Andrea Gez osvojili su za 2020. godine Nobelovu nagradu za fiziku za svoja otkrića o jednom od najegzotičnijih fenomena u svemiru, crnoj rupi.
Pročitajte još:
Penrouz, profesor na Univerzitetu u Oksfordu, osvojio je pola nagrade za svoj rad u kojem je koristio matematiku da dokaže da su crne rupe direktna posledica opšte teorije relativnosti.
Među Nobelovim nagradama, fizika je često dominirala, još od Alberta Ajnštajna koji je dobio nobela za temeljna otkrića o sastavu univerzuma, uključujući opštu teoriju relativnosti.
„Otkrića ovogodišnjih laureata pokazala su novine u istraživanju kompaktnih i supermasivnih objekata“, rekao je Dejvid Havilend, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku, dodeljujući nagradu od 10 miliona švedskih kruna (1,1 milion dolara).
„Ovi egzotični predmeti istraživanja i dalje otvaraju mnoga pitanja koja mole na odgovore i motivišu buduća istraživanja.“
Gez je tek četvrta žena koja je osvojila nagradu za fiziku, nakon Marije Kiri 1903., Marije Gepert Maier 1963. i Done Strikland 2018. godine.
Ovogodišnje nagrade dodeljuju se u senci pandemije COVID-19 koja je umanjila većinu uobičajenih svečanosti oko nagrada i poslala naučni svet u trku da razvije vakcinu i tretman.
Gencel, sa Instituta Mak Plenk i Univerziteta Kalifornija, Berkli, i Gez sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, podelili su drugu polovinu nagrade za otkriće o nevidljivom i izuzetno teškom objektu koji upravlja orbitama zvezda u centru naše galaksije .
Uobičajeno je da nekoliko naučnika koji su radili u srodnim oblastima dele nagradu. Prošlogodišnju nagradu dobio je kosmolog kanadskog porekla Džejms Pibles za teoretski rad o ranim trenucima nakon Velikog praska i švajcarski astronomi Majkl Mejor i Didier Kueloz za otkrivanje planete izvan našeg Sunčevog sistema.
Prestižna nagrada dolazi sa zlatnom medaljom i novčanom nagradom od 10 miliona švedskih kruna (više od 1,1 milion dolara), zahvaljujući zaveštanju koje je pre 124 godine ostavio tvorac nagrade, švedski pronalazač Alfred Nobel. Iznos je nedavno povećan kako bi se prilagodio inflaciji.
U ponedeljak je Nobelov komitet dodelio nagradu za fiziologiju i medicinu Amerikancima Harviju Alteru i Čarlsu M. Rajsu i naučniku britanskog porekla Majklu Hjutonu za otkrivanje virusa hepatitisa C koji razara jetru.
Ostale nagrade su za izuzetan rad na polju hemije, književnosti, mira i ekonomije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar