Dobitnik Nobelove nagrade za mir gura Etiopiju u rat

Svet 15. nov. 202013:11
Podeli:
Foto:EPA-EFE/ALESSANDRO DI MEO

Sukobi u Etiopiji između vladinih snaga i pobunjenika iz Tigraj regiona poprimaju sve veće razmere i polako se prelivaju na ostatak zemlje izazvavši strahove da je na pomolu novi rat u Africi. Tužno je što iza svega toga stoji čovek koji je dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Pročitajte još:

Godinu dana pošto je dobio Nobelovu nagradu za mir zbog dogovora sa susednom Eritrejom i demokratskih reformi posle višedecenijske represije u svojoj zemlji premijer Etiopije Abij Ahmed pokazao je drugo, radikalno lice i poslao je vojsku da reaguje u regionu Tigraj.

Reforme koje je sproveo od dolaska na vlast bacile su Tigrajski narodni oslobodilački front (TPLF) u politički zapećak posle više decenija dominacije vojnim i političkim životom zemlje i proteklih nedelja dovele do eskalacije tenzija i sve češćih sukoba u tom etiopskom regionu zbog čega je Abij naredio opsežnu vojnu operaciju protiv TPLF-a.

Sukobi su eskalirali kada je Tigraj organizovao lokalne izbore, prkoseći nacionaljnoj zabrani organizovanja izbora zbog pandemije koronavirusa. Abij je odmah reagovao, proglasivši ih nelegitimnim. TPLF, koji veruju da Abij želi da centralizuje vladu i oslabi regionalne države odgovorili su nasiljem.

Sukobi, koji su do skora bili ograničeni samo na region Tigraja, sada su se prelili i na Sudan, a Tigrajci sada prete da će ponovo napasti Eritreju, optužujući ih da su poslali vojnu podršku Abijevim snagama.

Foto:REUTERS/Tiksa Negeri

Abij se preračunao sa najavama brze pobede jer Tigrajci poznaju planinski teren i odlučni su da se izbore za ono što smatraju svojom teritorijom, a svet sada sve više strahuje da će novi sukob imati strašne posledice po civile, kako u Etiopiji tako i na širem području Roga Afrike.

Mediji su preneli da je stotine ljudi več poginulo od početka sukoba, a početkom sedmice Amnesti internešonel prijavio je i masakr stotina ljudi koji su izbodeni ili posečeni. Dve strane međusobno se optužuju za masovna ubistva mahom civila.

Reformator ili autokrata

Početkom ove nedelje 44-godišnji Abij pojavio se na modernizovanom aerodromu u Adis Ababi obučen u dobro skrojeno odelo, slika i prilika naprednog državnika čiji je cilj mir i prosperitet njegove zemlje i saradnja sa susedima. Nekoliko dana kasnije, javnost je videla drugo lice Abija, obučenog u crnu pilotsku jaknu kako objavljuje početak vojne akcije protiv pobunjenika u Tigreju.

Kontrast dobro obučenog i Abija u pilotskoj jakni bio je ogroman. Kada je došao na vlast 2018. Abija su mnogi poredili sa Nelsonom Mandelom, Džastinom Trudoom, Barakom Obamom i Mihajlom Gorbačovim. Sada, u ovim mračnim vremenima, mnogi veruju da je mladi reformator pokazao svoje pravo lice.

„Ne možete da napredujete u vojnoj obaveštajnoj službi i vladajućoj koaliciji u Etiopiji i budete gospodin Dobrica. To jednostavno tako ne ide“, rekao je Gardijanu Martin Plaut, regionalni ekspert sa Londonskog univerziteta.

Foto:EPA-EFE/STR

„Ta priča da je Abij reformator je preterana. Plašim se da će se sada prebaciti u potpuno autokratski režim rada“, kađe Tsedale Lema, urednica „Adis standarda“.

Rođen u zapadnoj Etiopiji, Abij se priključio protivnicima brutačnog režima Mangistua Halije Marijama kao tinejdžer a onda i u vojsku. Bio je vezista u etiopskoj vojsci u vreme sukoba sa Eritrejom 1998. Jedini je iz svoje jedinice preživeo brutalni napad artiljerije. Ubrzo je počeo da se uspinje u vojnoj obaveštajnoj službi i vremenoj je stekao doktorat na bezbednosnim studijama.

Posle kratkog boravka u odeljenju za borbu protiv sajber špijunaže, ušao je u politiku i brzo je napredovao u koaliciji koja je vladala zemljom od odlaska Mengistua 1991. godine.

Iznenadni dolazak na mesto premijera 2018. usledio je posle višemesečnih protesta protiv vlade. Momentalno je svojim neformalnim stilom, harizmom i energijom impresionirao ljude koji su decenijama grcali pod represivnom i mračnom vladavinom diktatora.

Odmah po dolasku na vlast, prekomponovao je svoj kabinet, otpustio niz korumpiranih službenika, uspostavio odnose sa dojučerašnjim neprijateljima, oslobodio medije i hiljade političkih zarobljenika, naredio delimičnu privatizaciju državnih kompanija i ukinuo vanredno stanje.
Pokušao je i da pridobije ženske birače, pominjući često svoju ženu i majku u govorima a otvorio je i vrata svoje kancelarije pruživši ljudima uvid na police sa knjigama iz religije, filozofije i nauke.

Sa njegovim dolaskom rasplamsale su se nade da će etnički sukobi u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na Crnom kontinentu biti okončani i da će Abij sa svojim mešovitim hrišćansko-muslimanski poreklom i poznavanjem tri glavna jezika u zemlji premostiti podele.

Foto:REUTERS/Tiksa Negeri

Abij je prvi lider iz najveće etiopske zajednice, Oromo naroda koji su se decenijama žalili na ekonomsku, kulturnu i političku marginalizaciju i čije su ga i pobune dovele do vlasti.

Promene su usledile. A kada je granata bačena na skup podrške Abiju on je svojim neprijateljima poručio: LJubav uvek pobeđuje. Ubijanje drugih je poraz. Onima koji bi da nas podele želeo bih da poručim da nisu uspeli.

Abij je praktikovao ono što je propovedao, izdejstvovajući istorijski mirovni sporazum sa Eritrejom koji mu je doneo Nobelovu nagradu za mir.

Stvari kreću nizbrdo

Od tog trenutka, stvari su krenule nizbrdo. Pandemija korone udvostručila je probleme. Abijeve reforme dovele su do toga da stare zamerke i neprijateljstva ponovo izrone na površinu i dovedu do nestabilnosti zemlje, kažu analitičari.

„Abij najveći deo podrške ima među Orioma narodom. Jug je potpuno dezorijentisan, a sada je na ivici nepoznatog sa Tigrajom“, rekla je Lema.

Lideri Tigraja kažu da ih nepravedno optužuju za korupciju, da su nezakonito smenjeni i okrivljeni za sve probleme u državi. TPLF je odbio da se pridruži stranci koju je formirao Abij kako bi sjedinio sve elemente stare koalicije u jednu političku organizaciju.

Onda, kada su zbog korone izbori odloženi, tigrajske vođe su se oglušile o zabranu i organizovale svoje izbore koje Abij ne priznaje.

Foto: AP Photo/Mulugeta Ayene

Problem je što je severna provincija dom šest miliona ljudi, od 109 miliona koliko iz živi u Etiopiji i uticajnija je od drugih, većih regiona. Takođe ima i veliku paravojnu silu i dobro obučenu lokalnu miliciju, a veliki deo federalnog vojnog osoblja i opreme je tamo stacioniran još od rata sa Eritrejom.

Sada, kada se sukobi rasplamsavaju, strahuje se da će se rat u Tigraju preliti van granica zemlje i na ceo Rog Afrike a retorika obe strane ne ostavlja mnogo nade u skoro mirno rešenje.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar