Delta varijanta na Novom Zelandu dovodi u pitanje njihovu korona strategiju

Svet 28. avg. 202121:21
Podeli:
Foto: Adam Bradley / Zuma Press / Profimedia

Kada je Novi Zeland prošle nedelje ušao u blokadu zbog jednu slučaja zaraze koronavirusom (u pitanju je delta soj), kritičari su se ubrzo rugali pristupu zemlje, prenosi CNN. Britanski mediji se nisu suzdržali. Tajms je nazvao Novi Zeland "misterioznom socijalističkom pustinjačkom nacijom" u kojoj javnost "tinja u kovid zatvoru", dok je britanski Telegraf da se ova država pretvara u "izolovanu distopiju".

PROČITAJTE JOŠ:

Reakcija na pristup Novog Zelanda govori o podeli u načina na koji se zemlje širom sveta bore sa pandemijom koronavirusa. Više od 18 meseci od početka pandemije, neke zemlje, uključujući i Veliku Britaniju su se pomirile da nikada neće eliminisati virus pa je bolje da umesto toga nauče da žive sa njim.

Nasuprot tome, Novi Zeland je jedna od retkih zemalja koje su još uvek posvećene suzbijanju koronavirusa. Nekoliko sati nakon što su potvrdili prvi slučaj delta soja u zemlji, premijerka Džasinda Ardern je naredila zatvaranje nacije, uz podršku širokog koncenzusa u čitavom političkom spektru. Deset dana kasnije se pandemije proširila na 347 slučajeva, a jedna osoba je na intenzivnoj nezi, prenosi CNN.

Foto:ZUMAPRESS.com / MEGA / The Mega Agency / Profimedia

„Tvrđava Novi Zeland“ – sa nekim od najstrožih graničnih pravila na svetu – probijena je.

To je izvalo pitanja o tome da li pokušaj iskorenjivanja koronavirusa – poznat i kao nulta strategija kovida i dalje ima smisla u svetu po kojem se sada širi delta varijanta virusa.

Za sada se Ardern drži strategije čak i dok se susedna Australija polako udaljava od tog pristupa. Međutim, njihov ministar koji je zadužen za borbu protiv koronavirusa kaže da ovaj pristup možda neće trajati večno.

Do dolaska delta soja koronavirusa, stroga granična pravila Novog Zelanda štitila su ga od novih slučajeva koja su viđena u drugim zemljama. Tokom dela pandemije, zemlja je funkcionisala normalno – održavali su sportske igre, muzičke festivale, okupljanja, večere i to gotovo na isti način kao i pre pandemije. Do sada je Novi Zeland zabeležio nešto više od 3.000 slučajeva zaraze i 26 smrtnih slučajeva.

Foto:Sanka Vidanagama/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

U martu 2020. godine, Novi Zeland je zatvorio granice za skoro sve strance, a kasnije je od posetilaca zahtevao da provedu dve nedelje u izolovanoj ustanovi o svom trošku. Stroga pravila su imala i svoju žrtvu, a to je turizam.

Nekada najveća izvozna industrija u zemlji, dolazak inostranih posetilaca u januaru 2021. godine, opao je za više od 98 odsto, u poređenju sa periodom od 2020. godine. Uprkos tome, Novom Zelandu se ne žuri da se poveže sa svetom. Postoji čak i mentalitet nas-protiv-njih među nekim korisnicima društvenih mreža koji kritikuju građane Novog Zelanda koji očajnički žele da se vrate kući, što se nisu vratili ranije.

Šarlot Guigou (28) učitelja u glavnom gradu Velingtonu, rekla je da je zatvaranje bilo dosadno i da je i uzelo danak što nije mogla da vidi svoju porodicu u Francuskoj. Ali i dalje misli daje nulti pristup koronavirusu pravi put.

„Ovo zaključavanje je bilo zaista teško, ali pre toga smo mogli da živimo normalno kao svi i sve je bilo dobro“, rekla je ona. „Čini se da je bolno što nemamo otvorene granice, ali ono što dobijemo zauzvrat još uvek vredi“.

Foto:SOPA Images / ddp USA / Profimedi

Ana Robinson (32) je veliki deo pandemije provela u Evropi pre nego što se vratila na Novi Zeland u aprilu.

„Zakljčavanje je mala cena za iznos slobode i sigurnosti za našu zajednicu koji će uslediti“, rekla je ona.

Drugačiji pristup od Australije

Novi Zeland ne mora da gleda daleko da bi video kakav danak uzima pandemija delta soja koronavirusa. Susedna Australija se bori sa velikom epidemijom delte i beleži velike brojke kada su u pitanju zaraženi. Ova držva je sve do skora bila takođe pobornik nulte strategije borbe sa koronom.

U proteklih nekoliko nedelja, premijerka Novog Južnog Velsa je rekla da će država morati da nauči da živi sa virusom. Prošlog vikenda, australijski premijer Skot Morison, rekao je da zemlja mora da promeni fokus sa slučajeva hosptalizacije.

„Prema našem nacionanom planu, kada počnemo da postižemo ciljeve vakcinacije od 70 i 80 odsto možemo početi da vraćamo nazad ono što nam je kovid uzeo. I kada to učinimo, ne smemo se plašiti novih slučajeva i brojeva koji će se neizbežno povećati“, rekao je Morison.

Foto: Marty MELVILLE / AFP / Profimedia

Ali Novi Zeland je u drugačijoj situaciji od svog suseda. Dok je Novi Zeland opet ušao u karantin u roku od nekoliko sati od pojave prvog slučaja zaraze, Novom Južno Velsu je trebalo 10 dana da uvede karantin u širem Sidneju, pa su čak i tada pravila bila vrlo slaba.

Do tada je zarazna varijanta uzela maha, ostavljajući Australijancima malo izbora.

„Sada se bore da sve održe pod kontrolom“ rekla je epidemiolog Univerziteta u Novom Južnom Velsu, profesorka Meri Luis Meklo, stručnjak za prevenciju infekcija.

„Ne vidim vraćanje na nulu… Mislim da je prekasno“, dodala je. To međutim, još uvek nije slučaj sa Novim Zelandom.

Kada odustati od nulte strategije?

Australijski premijer kritikovao je ideju o tome da se zauvek sprovodi strategija eliminacije, nazivaju je „apsurdnom“.

Foto:Sanka Vidanagama/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

„Kovid je novi, drugačiji svet. Moramo izaći tamo i živeti u njemu. Ne možemo ostati u pećini i možemo bezbedno izaći iz nje“, rekao je ove nedelje.

Iako Novi Zeland još nije otišao tako daleko, novozelandski ministar koji je zadužen za borbu protiv korone, Kris Hipkins, rekao je da je Delta varijata postavila puno pitanja o dugoročnoj održivosti strategije eliminacije.

„To znači da sve naše postojeće zaštite počinju da izgledaju manje adekvatno i manje robusno“, rekao je on.

„Kao rezultat toga, mi pomno razmatramo šta još možemo da učinimo tamo. Ali to postavlja velika pitanja o dugoročnoj budućnosti naših planova“, rekao je on.

Nijedan zemlja se trenutno ne otvara – to bi moglo da bude izuzetno opasno po njih.

Nakon što se borio da se snabde vakcinacinama, Novi Zeland ima jednu od najnižih stopa vakcinacije u svetu. Tek nešto više od 20 odsto stanovnika je kroz imunizovano.

Stručnjaci širom sveta kažu da bi koronavirus u budućnosti mogao da bude poput gripa, nešto što može potencijalno da ubije ali sa tim mora da se živi. Na veb sajtu ministarstva zdravlja stoji da bi kombinacija vakcinacije, strogih graničnih pravila i mera javnog zdravlja mogla da bude dovoljna zaštita od koronavirusa. Zemlja i dalje planira da suzbije virus ali to može značiti da će se manje oslanjati na karantin.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar