Zašto je u Brazilu od korone umrlo 1.300 beba

Svet 05. jun. 202122:21
Podeli:
Foto: EPA-EFE/HARISH TYAGI

Lekar za hitne slučajeve i vodeća epidemiološkinja u Brazilu dr Fatima Marinjo primećuje simptome koronavirusa kod dece koji su u potpunoj suprotnosti sa porukom koja je globalno preneta tokom pandemije da se čini da deca ne pate ozbiljno od virusa, prenosi Gardijan.

PROČITAJTE JOŠ:

Teške bolove u mišićima, proliv, kašalj, bolovi u stomaku i hospitalizacija – sve se to dešava deci u Brazilu koja boluju od koronavirusa, kaže ona.

Poslednji podaci koje je Marinjo izvukla 15. aprila pokazuju da je 2.216 mališana uzrasta do devet godina preminulo od koronavirusa. To uključuje i 1.397 beba mlađih od godinu dana. U međuvremenu, više od 67.000 dece u starosnoj grupi do devet godina je hospitalizovano u Brazilu.

Marinjo, viša savetnica globalne organizacije za javno zdravlje Vital Stratedžis, kaže za Gardijan Australija: „Epidemija u Brazilu menja profil teških slučajeva“.

Foto: EPA-EFE/JAIPAL SINGH

„Vidimo više mladih ljudi koji su hospitalizovani ili umiru zbog koronavirusa u poređenju sa dešavanjima iz 2020. godine. Uskoro Brazil mora da počne da vakciniše i mlade ljude zbog rizika zbog novih varijanti. Ali nema dovoljno vakcina“, kaže ona.

Svetska zdravstvena organizacija pozvala je bogate zemlje koje su završile vakcinaciju svojih najugroženijih da odlože vakcinaciju dece i da umesto toga doniraju te doze Kovaksu kako bi mogle da se distribuiraju onim zemljama kojima su najpotrebnije. Vakcinacija dece je već počela u pojedinim zemljama, a Kanada i SAD su među onima koji vakcinišu decu između 12 i 15 godina.

„U zemljama sa niskim i nižim srednjim dohotkom, zaliha vakcina protiv koronavirusa nije dovoljna za imunizaciju zdravstvenih radnika, a bolnice su preplavljene ljudima kojima je hitno potrebna nega“, rekao je generalni direktor SZO.

Foto: EPA-EFE/JAGADEESH NV

Među onima kojima su potrebne vakcine su zemlje koje su opustošene virusom poput Brazila, Indonezije i Indije, a tamo su među ugroženijima i deca. Postavlja se pitanje zašto Kovid-19 ovde toliko utiče na decu i izaziva ozbiljna stanja, a u drugim zemljama ne?

Iako je potrebno više istraživanja, Marinjo kaže da nekoliko faktora tu igra glavnu ulogu. Jedna je da dijagnoza kovida-19 kod dece dolazi prekasno, a kada su deca teško bolesna lečenje je daleko teže.

„Postoji kultura razmišljanja ‘nema rizika za decu’, tako da lekari ne razmišljaju o koronavirusu“, kaže ona.

„Pored slabog pristupa pravovremenoj zdravstvenoj zaštiti, postoji i siromaštvo i nejednanost, pa tako ljudi imaju poteškoće da se pridržavaju socijalne distance. U siromašnim kućima živi više od četvoro ljudi po sobi“, ističe.

Socijalno distanciranje van kuće je takođe teško, kaže ona.

„Članovi porodice moraju da izlaze svaki dan zbog posla ili u potrazi za poslom. Novije verzije koronavirusa takođe imaju veće virusno opterećenje u poređenju sa drugim varijantama“, navodi se. To znači da su ljudi i zarazniji.

„Brazilu treba još testova za koronavirus, bez testiranja i praćenja slučajeva i kontrola, virus se ne može kontrolisati i nastaviće da se širi širom zemlje. Rizik su nove mutacije“, kaže ona.

U Indoneziji je Indonezijsko udruženje pedijatara reklo je da su zvanične brojke koje sugerišu da je 28 dece umrlo od koronavirusa podcenjene i da je taj broj bliži 160. U Indiji ne samo da su deca ostala bez roditelja zbog visoke stope smrtnosti od koronavirusa, već i tokom drugog talasa ima sve više zaražene dece. Iako je smrtnost dece još uvek niska, ona su ozbiljno pogođena virusom.

Pedijatrijski pulmolog iz Bangalorea, dr Srikanta JT kaže da bi tokom prethodnog talasa kovida-19 moglo da bude barem jedno dete nedeljno sa koronavirusom.

„Ali prema podacima iz većine zdravstvenih centara u Indiji i naših podataka prikupljenih tokom poslednjih meseci, čini se da drugi talas prilično značajno utiče na decu. Broj zaraženih se povećava sa skoro 12 do 15 slučajeva dnevno“, kaže on za Gardijan Australija. Tu spadaju mala deca i adolescenti.

Iako se čini da većina dece ima asimptomatske do blage infekcije, koje se mogu lečiti i od kuće, sve je veći broj teških slučajeva kod dece.

Teorija o tome zašto su deca navodno manje podložna virusu od odraslih je da imaju manje vrste receptora poznatih kao ACE2 u respiratornom traktu. Ovi receptori su ključni za ulazak virusa koji uzrokuje ulazak kovida-19 u ćeije. Manje ACE2 receptora kako se to teorizuje, znači manje mogućnosti da virus uzme maha.

„Tokom prvog talasa pandemije, generalno se smatralo da je i odsustvo i smanjeni broj ovih receptora kod dece uglavnom zaštitan. Ali usledio je i drugi talas koji izgleda bolje izbegava imunološki sistem, otuda povećanje broja dece sa infekcijama“, kaže on.

Robert Boj, pPofesor pedijatrije i dečjeg zdravlja na Univerzitetu u Sidneju, kaže da je velika brojnost populacije tih zemalja takođe verovatno razlog većeg broja slučajeva koronavirusa kod dece.

„Kako ovaj virus neprestano mutira, nosi rizik da postane mnogo prenosiviji, što je primarno što smo primetili poslednjih šest meseci, ali za decu može postati ozbiljnije. Jednostavno još ne znamo šta sve treba da znamo“, kaže on.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar