Švedska i Danska nameravaju do leta da uvedu digitalni korona pasoš, između ostalog i zbog olakšanja putovanja.
Pročitajte još:
Švedska je do sada bila poznata zbog svog posebnog načina borbe protiv pandemije koronavirusa. Umesto zatvaranja, kao što je bio slučaj u ostalim evropskim zemljama, švedske vlasti su najpre računale na tzv. imunitet krda, a kasnije i zdrav ljudski razum. Zbog takve politike vlasti su bile suočene sa brojnim kritikama. Do sada se, prema podacima američkog Univerziteta Džon Hopkins, u Švedskoj koronavirusom zarazilo 600.000 građana.
Švedska se sada, sa susednom Danskom, takođe odlučila za drugačije rešenje od svih ostalih i planira do leta da uvede digitalni korona pasoš.
Za koga je korona pasoš?
Ta digitalna potvrda bi pre svega trebalo da posluži kao dokaz o vakcinisanju protiv koronavirusa. Istovremeno bi trebalo da omogući posetu kulturnim ili sportskim manifestavijama, kao i da omogući slobodna putovanja. Infrastruktura za kontrolu tog dokumenta bi trebalo da bude pripremljena do 1. juna.
Danska je još pre Švedske predstavila tu vrstu dokumenta koji bi, pre svega, poslovnim ljudima trebalo da olakša putovanja. Korona propusnica u Danskoj bi trebalo da bude ili u formi unosa na internet stranici danskog ministarstva zdravlja ili u pametnom telefonu njenog vlasnika.
Gde su Danska i Švedska kada je reč o vakcinisanju?
Ali trenutno u obe skandinavske zemlje samo mali broj građana može da profitira od projekta digitalne korona propusnice. Prema podacima onlajn platforme „Our World in Data“ u Danskoj je do 14.2. vakcinisano svega 6,87 odsto građana, u Švedskoj 4,53. Stanje u te dve zemlje je dakle slično kao i u Nemačkoj gde je do sada vakcinu primilo svega 4,95 odsto stanovništva. Slično je i u ostatku Evropske unije. Poređenja radi, u Izraelu je već vakcinisano 74 odsto stanovništva.
Pitanje je i koliko će se građana Švedske vakcinisati. Zemlja važi kao posebno skeptična prema vakcinisanju otkako su se pre deset godina, nakon vakcinisanja protiv svinjskog gripa, pojavili masovni zdravstveni problemi kod dece. Stotine vakcinisanih je nakon toga dobijalo napade narkolepsije, što je prouzrokovalo jedan od najvećih medicinskih skandala u istoriji zemlje.
Ko bi mogao da bude uskraćen?
Sa korona pasošem bi vakcinisani mogli da imaju povlastice. Ono što isprva zvuči pozitivno, istovremeno skriva i činjenicu da bi neko u isto vreme mogao da ostane uskraćen. U povlasticama kritičari vide i neku vrstu primoravanja na vakcinisanje, na mala vrata. Političari takve tvrdnje energično odbacuju. To bi moglo, kako kaže nemački ministar unutrašnjih poslova, dodatno da podeli zemlju. Ali i ugrozi poverenje u politiku koja je do sada odbijala da uvede obavezno vakcinisanje.
Kritičari smatraju i da bi povlastice za one sa ovim pasošem bile nepravedne, sve dok nema dovoljno vakcina kako bi se vakcinisali svi koji to žele. Osim toga mnogi iz zdravstvenih razloga ne mogu da se vakcinišu, recimo zbog alergija ili trudnoće. Svi oni bi tako, bez vlastite krivice, bili isključeni što se privilegija tiče.
Šta planiraju ostale evropske zemlje?
Još neke zemlje, poput Grčke, Kipra ili Španije takođe traže uvođenje neke vrste korona pasoša koji bi vakcinisanima omogućio slobodno putovanje. To bi dobro došlo i turističkoj branši u tim zemljama. U Poljskoj i Rumuniji su vakcinisani već sada nakon ulaska u zemlju oslobođeni karantina.
O nekoj vrsti propusnice za vakcinisanje se glasno razmišlja i na nivou EU. Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakides je doduše rekla da ne želi korona pasoš nego sertifikat o vakcinisanju u kojem bi bile sve informacije o vakcini, za razliku od ostalih rešenja koja sadrže samo informaciju o tomu da je osoba vakcinisana.
Kirijakides smatra da bi od tih informacija profitirala nauka.
„To bi nam dalo uvid u razvoj virusa i eventualne propratne pojave koje se pojavljuju sa zadrškom“, kaže komesarka.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare