Mandat novog hrvatskog ministra obrazovanja i nauke Radovana Fuksa počeo je u znaku intenzivnih priprema za organizaciju nastave od jeseni u školama i na fakultetima.
Već tokom ovog vikenda obavljeno je nekoliko konsultacija sa delatnicima obrazovnog sistema, a Fuks sledećih dana u razgovore na tu temu planira da uključi što širi krug ljudi.
Kako piše Jutarnji list, novi ministar pozvaće sve aktere – od predstavnika agencija u sistemu obrazovanja, centralnih logističkih računskih mreža, epidemiologa, Nacionalnog stožera civilne zaštite do predstavnika sindikata, direktorskih udruženja, osnivača škola i ostalih.
Za to vreme, u Srbiji je ministar prosvete Mladen Šarčević je naveo da se intenzivno radi na pripremi različitih modela za nastavu od jeseni po kojima će stariji učenici i srednjoškolci verovatno imati po dve sedmice nastavu u školi i kod kuće. Osnovci bi od prvog do četvrtog išli u školu sve vreme ili tri nedelje pratili nastavu u školi, a jednu nedelju na daljinu.
Zbog toga je više od 1.200 roditelja potpisalo peticiju protiv onlajn nastave, ističući da se protive dosadašnjem modelu učenja preko interneta, jer smatraju da je njena dosadašnja organizacija i realizacija bila kontraproduktivna. Oni navode da su spremni da se bore „svim sredstvima zarad očuvanja kako fizičkog tako i psihičkog zdravlja celih porodica“.
U Hrvatskoj se u Ministarstvu više brinu o što urgentnijoj realizaciji povratka učenika u klupe.
„Prioritet je povratak svih učenika i studenata u učionice od nove školske i akademske godine. Naravno, sve zavisi od epidemiološke situacije, koju trenutno niko ne može da predvidi, ali svakako želimo da svi budu u školama što je više moguće, uz obezbeđene sve sigurnosne mere“, ponovili su iz Ministarstva stav o tački koju je Fuks označio ključnom i najavio da je do početka nove školske i akademske godine treba što detaljnije razraditi.
U igri su tri moguća scenarija organizacije nastave: potpuni povratak u učionice, zatim mešoviti oblik nastave koji znači da se deo nastave sprovodi u školi, a deo na daljinu (onlajn) i kao treći potpuni prelazak na onlajn i televizijsku nastavu od kuće, što je opcija koju trenutno ne želi niko.
Ministar Fuks je ove scenarije nazvao logičnim, ali želi da ih poboljša uzimajući u obzir, osim razvoja epidemiološke situacije, i ostale okolnosti, poput prostornih uslova u školama, bezbednosnih mera za zaposlene i učenike.
Fuks je, takođe, nesklon zatvaranju u karantin, pa je moguće da se od jeseni mere primenjuju lokalno. Na primer, da se zbog jačanja virusa na određenom području ne zatvaraju škole u celoj zemlji, nego, zavisno o proceni epidemiologa, samoizoluje određeni razred, školu u pojedinom gradu, taj grad ili celu županiju. Kad se mere ograniče na tako manji broj učenika i studenata, a o tome će se razgovarati sa centralnim informatičkim centrima, nastojaće se da se putem određenih alata organizuje onlajn nastava uživo. Tačnije, namera je da nastavnici u takvim krajnjim slučajevima školski čas održavaju putem interneta prema postojećem rasporedu koji vredi i za učioničku nastavu, a kako bi bila reč o manjem broju učesnika, to ne bi trebalo da preoptereti sistem.
„Za moguću onlajn nastavu potrebno je svuda da se obezbedi dobra internet veza i bolji sistem podrške putem CARNeta kako više ne bi dolazilo do pada sistema i kako bi se nastava na daljinu mogla održavati bez tehničkih teškoća“, upozorava Ana Tuškan, glavna sekretarica Sindikata hrvatskih učitelja.
U Ministarstvu su svesni da deo škola nema prostornih uslova da ispoštuje meru prema kojoj udaljenosti između osoba u istoj prostoriji treba biti najmanje 1,5 metar. Na primer, u nekim gimnazijama u razredu sedi i više od standardom previđenih maksimalno 28 učenika, a učionice imaju oko 50 kvadratnih metara. S obzirom na to da je reč o zatvorenom prostoru, moraće da se odredi ko će morati da nosi maske, a u nekim školama već su najavili da su naručili vizire za nastavnike.
Deo škola, posebno one u Zagrebu koje će zbog posledica zemljotresa primiti deo učenika iz stradalih škola, odlučile su da sa jednosmenske nastave pređu na dvosmensku kako bi se izbegao veliki broj učenika i zaposlenih u prostorijama škola u isto vreme.
Pojačano širenje zaraze u BiH opet je donelo neizvesnost u vezi s održavanjem nastave u narednoj školskoj godini. Nadležne ustanove rade pripreme i za nastavu u školama i za učenje na daljinu, ali se nastavnici, a pogotovo roditelji, oštro protive ponovnoj onlajn nastavi.
Prema analizi učinaka onlajn nastave do 30 odsto znanja nije usvojeno, pa se postavlja pitanje koja su znanja deca usvojila i koliko su ta znanja kvalitetna.
U Sloveniji polovina učenika smatra da učenje na daljinu predstavlja veći izazov od učenja u učionici, pokazuje istraživanje koje je početkom jula sproveo tamošnji Nacionalni institut za obrazovanje.
Učitelji su saglasni sa tim, ističući da je većina ciljeva ipak ostvarena, mada čak 70 odsto smatra da je rad na daljinu dao gore rezultate od nastave u učionici.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare