Slučajem trovanja Aleksandra Litvinjenka bavilo se više istražnih timova. U Londonu i Strazburu smatraju da iza toga zločina stoje ruske vlasti. DW je prikupio rezultate tih istraga.
PROČITAJTE JOŠ:
Danas, 23. novembra, navršava se 15 godina od smrti Aleksandra Litvinjenka, bivšeg saradnika ruskih tajnih službi KGB i FSB. U trenutku trovanja on je već imao britansko državljanstvo i otkrivao prljave poslove u strukturama vlasti u Moskvi.
Aleksandar Litvinjenko 11 godina je bio saradnik ruskih tajnih službi, od 1988. do 1999, da bi onda 2000. pobegao u Veliku Britaniju i tamo zatražio politički azil. Ali, otkrivanje onoga čime su se bavile ruske vlasti počelo je nekoliko godina ranije. U novembru 1998. on i još nekoliko kolega iz FSB su na konferenciji za novinare objavili da su dobili nalog da ubiju uticajnog ruskog oligarha i političara Borisa Berezovskog, prenosi Dojče vele.
Nakon toga je Litvinjenko dobio otkaz u FSB i više je puta hapšen. Optuživan je za različita krivična dela, od zloupotrebe ovlašćenja, do ilegalne trgovine oružjem. Prva suđenja završavala su se ili oslobađajućom presudom ili obustavljanjem postupka zbog nedostatka dokaza, ali je uvek istoga dana pokretan novi sudski postupak.
Tek na poslednjem suđenju, nakon što je Vladimir Putin već postao predsednik Ruske Federacije, Litvinjenko je osuđen na tri i po godine zatvora uslovno – ali on je tada već uspeo da pobegne iz Rusije.
Od 2004. je taj bivši oficir ruske tajne službe bio saradnik britanske tajne službe MI6, a sarađivao je i sa španskom tajnom službom i dostavljao informacije o ruskoj mafiji u Evropi i njihovim vezama s ruskim vlastima.
Litvinjenko je iznosio optužbe protiv ruskih tajnih službi i Putina lično. Veliku pažnju izazvala je njegova knjiga „FSB razara Rusiju“ koju je napisao zajedno sa istoričarem Jurijem Felštinskim. U knjizi se navodi da je FSB organizovao podmetanje eksplozivnih naprava u stambene kuće 1999. i nekoliko drugih terorističkih napada u Rusiji kako bi opravdao rat u Čečeniji i Vladimira Putina doveo na vlast. Opisane su i veze FSB sa kriminalnim grupama.
Trovanje Litvinjenka
Prvog novembra 2006. Litvinjenko je otrovan, utvrdilo je britansko pravosuđe. On je tada već imao britansko državljanstvo. Tri nedelje kasnije umro je u bolnici. Istragom su u njegovom telu otkriveni tragove retkog radioaktivnog izotopa polonijuma 210.
Istražitelji Skotland jarda zaključili su da je Litvinjenka otrovao njegov dugogodišnji poznanik, bivši oficir Glavne uprave za nadzor Ruske Federacije Andrej Lugovoj, uz pomoć ruskog preduzetnika Dmitrija Kovtuna – i to tako što mu je tokom sastanka u baru jednog londonskog hotela u čaj ubacili polonijum. Britanska tajna služba saopštila je da trovanje ima sve karakteristike „ubistva uz pomoć države“.
Godine 2007. Velika Britanija zatražila je od Rusije izručenje Lugovoja zbog sumnje da je ubio britanskog državljanina, ali je Rusija to odbila uz obrazloženje da joj izručenje ruskih državljana zabranjuje Ustav. To je dovelo do diplomatskog sukoba, pa su Velika Britanija i Rusija proterale po četiri diplomate sa obe strane.
Gotovo deset godina kasnije, u januaru 2016, u Londonu su objavljeni rezultati istrage o trovanju Litvinjenka. Predstavio ih je sudija Robert Oven koji je rekao da je ubistvo bivšeg agenta FSB „verovatno odobrio ruski predsednik Putin i direktor tajne službe Nikolaj Patrušev“.
Kremlj, koji je odbacivao bilo kakvu umešanost u ubistvo, ocenio je da je britanska istraga „neprofesionalna“ i „površna“. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov koristio je izraz „kvazi-istraga“ rekavši da se tu ne radi o činjenicama, nego o neosnovanim tvrdnjama, kao i tajnim informacijama nepoznatih tajnih službi.
I Sud za ljudska prava optužuje Moskvu
Tumačenje britanskog pravosuđa, prema kojem iza ubistva stoje ruske državne vlasti, prihvatio je i Evropski sud za ljudska prava. U septembru 2021. prihvatio je tužbu Litvinjenkove udovice Marine, dosudio joj odštetu od 100.000 evra i objavio da je Moskva odgovorna za taj zločin.
Jedan od glavnih argumenata je bilo to da je polonijum 210 vrlo retka materija koju je praktično nemoguće proizvesti bez da u tome učestvuje i država. „Planirana i kompleksna operacija nabavljanja retkog smrtonosnog otrova, putovanja dve osobe i višekratni i uporni pokušaji trovanja ukazuju na to da je Litvinjenko bio cilj operacije“, navodi se u obrazloženju Suda.
Moskva je imala na raspolaganju više godina da opovrgne rezultate britanske istrage, ali ruske vlasti nisu preduzele nikakve ozbiljne napore da dostave informacije koje bi pokazale da London nije u pravu, naglasio je sud u Strazburu.
Kremlj je odgovorio da „nije spreman da sluša odluke Suda iz Strazbura“. Ruske vlasti izrazile su sumnju u to da Evropski sud za ljudska prava ima „ovlašćenja i tehnološke mogućnosti da dođe do informacija o toj materiji“. Putinov portparol Peskov rekao je da do danas nema rezultata te istrage, te da su takve izjave „u najmanju ruku neodržive“, a rusko ministarstvo vanjskih poslova je odluku Evropskog suda za ljudska prava označilo kao „političku“.
Trag polonijuma u Hamburgu
I nemački istražni organi vodili su istragu u vezi s ubistvom Litvinjenka. U stanu bivše supruge Dmitrija Kovtuna u Hamburgu, gde je on prenoćio na putu prema Londonu, otkriveni su tragovi polonijuma, kao i u automobilu koji ga je dovezao sa aerodroma. Ali, nije moglo biti sa sigurnošću utvrđeno da je te tragove ostavio Kovtun, pa je ta istraga obustavljena. Ipak, Kovtunu je poništena dozvola boravka u Nemačkoj koju je imao od sredine 1990-ih.
Kovtun, kao i Lugovoj, demantuje da je bio saučesnik u atentatu. On tvrdi da je i sam bio žrtva trovanja radioaktivnim materijalom zbog čega je navodno lečen u jednoj moskovskoj bolnici.
Kovtun je 2015. godine odbio da svedoči na londonskom sudu preko video-veze uz obrazloženje da on učestvuje u ruskoj istrazi koja ga obavezuje na ćutanje.
Andrej Lugovoj odbacio je sve optužbe i izjavio da su za ubistvo Litvinjenka odgovorne ili britanske tajne službe ili ruska mafija ili Boris Berezovski, koji je 2013. umro u Engleskoj. I rusko državno tužilaštvo tvrdi, inače, da je ubistvo Litvinjenka organizovao Berezovski.
Lugovoj je 2007. izabran u ruski parlament u kojem je i danas poslanik Liberalno-demokratske stranke. Obojicu osumnjičenih za ubistvo Litvinjenka, Lugovoja i Kovtuna, više zemalja stavilo je na spisak osoba koje krše ljudska prava u Rusiji, odnosno na tzv Magnitski-listu. Godine 2017. Lugovoja i Kovtuna na spisak sankcionisanih osoba stavile su i SAD, a godinu dana kasnije i Velika Britanija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar