Mladić iz Crne Gore „pogurao“ rover do Marsa

Svet 15. mar. 202108:50
Podeli:
Foto: EPA-EFE/NASA/JPL-Caltech HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

Već deceniju i po, podgorički osnovac i srednjoškolac zaposlen je u jednoj sekciji Američke svemirske agencije (NASA) i učesnik je više njenih misija.

Pročitajte još:

Kao dete, dok je odrastao u Crnoj Gori, Milan Mandić, bivši đak Osnovne škole “Milorad Musa Burzan” i gimnazije “Slobodan Škerović”, nije imao jasnu ni želju ni viziju buduće karijere. Već deceniju i po, Milan je zaposlen u jednoj sekciji Američke svemirske agencije (NASA), učesnik je više njenih misija, pa i slanja rovera “Perseverans” na Mars.

Rover je lansiran 30. jula prošle godine. Na Mars je sleteo 18. februara. Sekvenca sletanja nazvana je “sedam minuta užasa”, sedam minuta jer je toliko prosečno vreme za koje signal stigne sa Marsa do Zemlje. Tog dana kad je rover „Izdržljivost“ sleteo na krater Jezero, Milan je misiju pratio iz kuće, sa porodicom i roditeljima.

“Svi smo nervozno iščekivali veliki događaj, iako je sistem sletanja bio sličan onom za ‘Kjuriositi’. Naravno, bili smo veoma uzbuđeni i prezadovoljni nakon sletanja. Ljudi iz projekta su takođe našli način da video linkom uključe ceo tim i njihove najbliže tokom zvanične konferencije za štampu nakon sletanja, što je izazvalo oduševljenje u timu”, ispričao je on Vijestima.

Milan Mandić je već 14 godina zaposlen u sekciji Američke svemirske agencije Jet Propulsion Laboratory (JPL).

“Radim na JPL-u već 14 godina kao inženjer pri sekciji za kontrolu i navođenje, sa fokusom na kontrolu preciznog usmeravanja teleskopa i instrumenata. Trenutno sam vođa tima za analizu kontrole usmjeravanja koronagrafskog instrumenta na projektu buduće svemirske observatorije ‘Nensi Grejs’. Cilj tog instrumenta je da prvi put demonstrira tehnologije u svemiru kojima bi bili u mogućnosti da direktno snimamo egzoplanetarne sisteme slične našem, što bi omogućilo budućim misijama NASA da direktno posmatraju i karakterizuju egzoplanete (planete van Sunčevog sistema) slične Zemlji”, rekao je Mandić.

Foto:EPA-EFE/NASA/JPL-Caltech

Mandić je pri JPL-u bio član mnogih timova i projekata, ali to je, kaže, prilično tipično za sve zaposlene. Ipak, ističe da je imao čast i sreću da učestvuje u timu koji je radio na Mars helikopteru „Indženuiti“ i koji je prvi demonstrirao kontrolisani let helikoptera u uslovima sličnim onima na Marsu.

“Mars helikopter je izuzetno zahtevan projekat čiji je cilj ne da skuplja naučne podatke, već da demonstrira prvi put u istoriji let vozila sa propelerima na drugoj planeti. Pošto na Marsu ima samo stoti deo od atmosfere na Zemlji, helikopter je dizajniran da bude izuzetno lagan i pored toga što je gravitacija manja na Marsu. Propeleri su zato i mnogo veći i brži je obrtaj nego što bi to bio slučaj na Zemlji”, objašnjava on.

Baš taj helikopter trenutno je prikačen na dno rovera i kada uslovi to budu dozvolili, biće spušten na tlo.

“To bi trebalo da se desi u prvih nekoliko meseci od sletanja. Nakon što se rover udalji od helikoptera, test leta će biti moguć, i plan je da se helikopter snimi direktno sa rovera”, rekao je on. Ukoliko helikopter bude uspešan, dodaje Mandić, to će otvoriti velika vrata za buduće letelice.

“Čiji bi jedan od ciljeva bio i da se izvidi okolina, pronađu interesantni predeli i dramatično poveća efikasnost istraživanja i količina naučnih podataka”, rekao je on.

Foto:EPA-EFE/NASA/JPL-Caltech

Odrastanje u Crnoj Gori

“Moje obrazovanje sam započeo u Osnovnoj školi ‘Milorad Musa Burzan’ u Podgorici, a nastavio u gimnaziji ‘Slobodan Škerović’, gde sam bio član prve i izuzetno talentovane generacije studenata u tek novootvorenoj Matematičkoj gimnaziji. Srednju školu sam nastavio u SAD, na Ujedinjenom svetskom koledžu u Nju Meksiku, odakle sam primljen na studije na prestižnom Masačusetskom institutu tehnologije (MIT) gde sam završio osnovne i magistarske studije za aeronautički i astronautički inženjering. Zatim sam prešao na doktorske studije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i uporedo sa studijama počeo da radim i u NASA centru JPL, u istoj sekciji u kojoj sam i danas. Doktorske studije sam završio 2011”, ispričao je Milan.

Pre odlaska na MIT, dodaje, više je bio vezan za nauke i matematiku, ali tek kad je stigao na MIT i uzeo predmete iz aero-astro inženjeringa, shvatio je da želi da bude direktno uključen u svemirsko istraživanje.

“A posebno za istraživanje života van Zemlje. To me je i privuklo JPL-u koji je otprilike u to vreme bio u medijskim naslovima zbog sletanja dva manja rovera na Mars, ‘Spirit’ i ‘Oportjuniti’, ali i poznat po teleskopskim misijama i planovima za osmatranje egzo-planeta”, rekao je on.

Na pitanje koliko je tokom obrazovanja – osnovnog, srednjeg, važno mladima ukazivati na mogućnosti, kakvi treba da su obrazovni programi, ali i koliko rada i posvećenosti se zahteva od pojedinca, da bi se čovek u budućnosti bavio sličnim pozivom, kaže da ulogu igra više faktora, ali kao najvažnije izdvaja velik trud i odricanje.

“Iako znam da je često korišćena fraza ‘rad, rad i samo rad’, iz ličnog iskustva mislim da je to najvažnija primesa da bi se došlo do ispunjenja nečijih snova. Ja sam imao tu sreću da to vidim iz prvog plana, na primeru mojih roditelja i mog brata. Dok sam odrastao u Crnoj Gori, nisam imao neku jasno definisanu želju ili viziju moje karijere. Međutim, sa velikim trudom i radom, otvarala su se mnoga vrata i mogućnosti – prvo sa Matematičkom gimnazijom, a zatim i sa studijama u Americi. Sa svim tim novim mogućnostima koje su se otvarale preda mnom, dolazila su i nova interesovanja i želje za napretkom i novim saznanjima, što me je na kraju i dovelo do JPL-a. Ništa od toga ne bi bilo moguće da nije bilo velikog truda i odricanja”, rekao je on.

Dodaje da je svakako izuzetno važno i tokom celog školskog obrazovanja usmeravati studente i pokazivati im šta su mogućnosti.

“I njegovati i podsticati njihova interesovanja i kreativnost, u svim oblastima. Pored moje porodice, ja sam imao i tu sreću da imam dobre učitelje i profesore, počevsi of moje prve učiteljice Marije Đurović pa nadalje, koji su to činili za mene”, kaže Mandić.

Foto: EPA-EFE/NASA/JPL-Caltech HANDOUT

Iz sveta i regiona čitajte:

Ima li života van Zemlje

Pre slanja rovera „Perseverans“, NASA je realizovala i više drugih misija. Sve one, imale su svoju ulogu i značajne su za nauku i istraživače koji traže odgovor na pitanje – ima li života van Zemlje.

“Od prethodnih misija, aktivan je još rover ‘Kjuriositi’, koji istražuje Mars od 2012. Među najvažnijim otkrićima tog rovera je da je krater Gale bio jezero pre nekoliko milijardi godina, i da je najverovatnije imao uslove da podržava život. Pre ‘Kjuriositija’, dva manja rovera, ‘Spirit’ i ‘Oportjuniti’ koji su sleteli 2004, pronašli su dokaze da je planeta bila dom za tekuću vodu, pre nego je postala ledena pustinja”, kaže Mandić.

Dodaje da sve te misije, još od ‘Sožurnera’, koji je demonstrirao da se može istraživati po Marsu, postepeno su donosile sve više i više saznanja o istoriji Marsa i dovele i do misije ‘Perseverans’.

“Njen glavni cilj je da odgovori na jedno od glavnih pitanja astrobiologije: da li je život postojao na Marsu. Rover se nalazi u krateru Jezero, za koji naučnici smatraju da je dobar kandidat za pronalaženje organskog materijala i drugih znakova koji mogu da ukazuju da je život nekad postojao na Marsu. Takođe, rover je i prvi deo kampanje za skupljanje i slanje uzoraka kamenja i sedimenata sa Marsa na Zemlju”, kaže Mandić.

Kako je rekao, trenutno je u planovima drugi deo te kampanje, Mars Sample Return (MSR), a njen cilj je da se uzorci koje je rover skupio, pošalju nazad na Zemlju na detaljnu analizu.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar