Crno leto i cunami do Afrike: Najgore katastrofe 21. veka

Svet 21. sep. 202006:51
Podeli:
Foto:EPA-EFE/Profimedia

Svet već nedeljama obilaze vesti o stravičnim požarima u Kaliforniji koji su zapalili i nebo, ali i razornim uraganima i ciklonima od kojih se šteta još uvek broji. Stručnjaci upozoravaju da će se situacija pogoršavati i da sezona uragana i požara lako može da potpuno izmakne kontroli, a 2020. godina samo je nastavila tradiciju nekih od najrazornijih prirodnih katastrofa posle kojih više ništa nije bilo isto.

Crno leto na Ostrvu kengura

Ogromni požari pogodili su Australiju prošlog leta, prekrivši veliki deo teritorije i usmrtivši najmanje 33 ljudi.

Oko 11.46 miliona hektara – što je veličina Engleske – spaljeno je u periodu od septembra do februara.

Skoro tri milijarde životinja je stradalo ili prinuđeno da promeni stanište tokom razarajućih požara koji su prošle godine pogodili Australiju, a istraživanja su pokazala da je reč o jednoj od „najtežih prirodnih katastrofa u novijoj istoriji“.

Početkom januara 2020, nošeni vetrom požari iz različitih država su se spojili u jedan megapožar, koji po površini koju obuhvata predstavlja najveći požar zabeležen u istoriji. Požari su toliko podigli temperaturu da je došlo do stvarnja pirokumulonimbusa, ali čak ni oni nisu uspeli da ugase vatru koja ih je stvorila, kako to inače biva. Umesto toga došlo je do stvaranja tornada, koji su u kombinaciji sa požarom doveli do vatrenih tornada.

Najskuplja američka katastrofa

Uragan Harvi bio je razorni uragan kategorije 4 koji se na Teksas i Luizijanu spustio u avgustu 2017. godine, uzrokujući katastrofalne poplave i ogroman broj smrtnih slučajeva. Uz Katrinu iz 2005. godine je najskuplji zabeleženi tropski ciklon pošto je naneo Americi štetu u iznosu od 125 milijardi dolara.

Cunami do Afrike

Katastrofa koja se 2004. godine dogodila u Indoneziji i dalje je u sećanju mnogih ljudi koji su putem medija pratili dešavanja posle zemljotresa i cunamija.

Poginulo je više od 250.000 ljudi, a materijalna šteta je iznosila preko 10 milijardi dolara, napravljena od Indonezije sve do Somalije u Africi. Ovo je jedna od najsmrtonosnijih prirodnih katastofa u modernoj istoriji.

Katrin

Petnaest godina je prošlo od naleta uragana „Katrina“, koji je opustošio Nju Orleans i južnu američku obalu. U snažnoj oluji život je izgubilo oko hiljadu 800 ljudi, a više od milion stanovnika ostalo je bez domova.

U avgustu 2005. godine snažne kiše i vetrovi jačine i do 240 kilometara na sat obrušili su se na Meksički zaliv. Uragan je podizao krovove i nosio sve što mu se našlo na putu.

Najteže je stradao Nju Orleans, jer je zbog snage uragana i porasta vodostaja popustio sistem brana koji je štitio grad, pa su poplavljeni čitavi kvartovi.

Za mnoge je još traumatičnija bila spora reakcija tadašnje administracije predsednika Džordža Buša. Južna obala nedeljama je bila bez struje, komunikacija i vode, a čak dva meseca bila su potrebna da se isuše poplavljene zone. Ukupna šteta procenjena je na 125 milijardi dolara, što je otprilike jedan odsto američkog BDP-a.

Černobilj 21. veka

Marta 2011. godine obalu grada Sendai na severoistoku Japana pogodio je podmorski zemljotres od devet stepeni Rihtera, koji je izazvao cunami nezabeleženih razmera, čudovište koje je bacalo automobile i do deset metara u visinu.

Kao posledica zemljotresa usledila je eksplozija tri nuklearna reaktora elektrane “Fukušima Daići”, što je izazvalo nuklearnu katastrofu, najveću u istoriji. Više od 125.000 zgrada je oštećeno ili uništeno u zemljotresu, a gotovo cela infrastruktura na pogođenom severoistoku zemlje zahtevala je rekonstrukciju.

Pročitajte još:

Zemljotres i cunami čiji plimni talas je na mestima ulazio više desetine metara u kopno direktno su izazvali smrt 18.430 ljudi, ali su pronađena tela samo 15.897 ljudi. Više od 160.000 ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove.

Ekonomska šteta u Japanu iznosila je 235 milijardi dolara i reč je o najskupljoj prirodnoj katastrofi u istoriji.

Havarija u Fukušimi bila je najteža nuklearna nesreća na svetu od Černobilja 1986. godine, a mediji su i proteklih nekoliko godina pisali da je voda u Fukušimi i dalje radioaktivna.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar