Vladi CG dostavljene izmene Zakona o slobodi veroispovesti

Svet 17. dec. 202010:00 > 10:03
Podeli:
Foto: Shutterstock

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava dostavilo je Vladi Crne Gore izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti kojima se, između ostalog, brišu članovi vezani za imovinu verskih zajednica, a zbog čega je Srpska pravoslavna crkva mesecima organizovala proteste.

Članom 19 predloženih izmena i dopuna izbrisani su članovi 61, 62, 63 i 64 Zakona.

„Odredbama iz navedenih članova je, protivno Ustavu, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima i zakonskim propisima, propisano da je država vlasnik verskih objekata i zemljišta zaključno sa 1. decembrom 1918. godine. Materija iz oblasti državne imovine je regulisana Zakonom o državnoj imovini. Odredbom iz člana 63 Zakona je propisana upravna procedura za utvrđivanje prava svojine na verskim objektima i zemljištu i to na način koji je protivan Mišljenju Venecijanske komisije od 21-22. juna 2019. godine“, piše u obrazloženju izmena Zakona u koje su „Vijesti“ imale uvid.

Pročitajte još:

Navodi se da je pitanje utvrđivanja svojinskih prava je regulisano zakonskim propisima u pravnom poretku Crne Gore, a naročito Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima i Zakonom o parničnom postupku.

Odredbom iz člana 64 Zakona je, kako se dodaje, bio propisan način korišćenja verskih objekata i zemljišta verskih zajednica posle upisa prava državne svojine bez obzira što je važećim zakonskim propisima regulisano pitanje načina korišćenja i raspolaganja nepokretnostima u državnoj svojini.

„Odredbe iz članova 62, 63 i 64 Zakona grubo krše ustavno načelo jedinstva pravnog poretka (čl. 145 Ustava) koje je Ustavni sud, u svojim odlukama, definisao kao obavezu ‘usklađenosti svih pravnih propisa u Crnoj Gori’, a što ‘isključuje mogućnost da se zakonom, kojim se uređuje jedna oblast, menjaju pojedina zakonska rešenja sadržana u sistemaskom zakonu koji uređuje tu ili neku drugu oblast“, piše u izmenama koje je potpisao ministar pravde Vladimir Leposavić.

„Odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom zagarantovanim pravima i standardima“

Navodi se da sporne odredbe nisu u saglasnosti sa nizom Ustavom zagarantovanim pravima i standardima, kao što su zabrana diskriminacije, jednakost svih pravnih subjekata pred zakonom i jednakost zaštite pred sudom, načelo odvojenosti crkava i verskih zajednica i njihove međusobne ravnopravnosti, sloboda misli, savesti i veroispovesti…

U izmenama se podseća da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u svom Izveštaju o postmonitoring dijalogu sa Crnom Gorom od 22. juna 2020. godine, posebno analizirala krizu koju je izazvalo usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti navodeći da bi najbolje rešenje bilo da sporne odredbe o tzv. imovinskom pitanju budu izostavljene.

„Evropski sud za ljudska prava je nizom odluka u konkretnim slučajevima osudio kao nedozvoljen svaki oblik konfiskacije – ne samo direktne konfiskacije, već i indirektne, de facto i konfiskacije imovine zakonodavnim putem“, piše u predloženim izmenama.

Podseća se da je Skupština Crne Gore 27. decembra 2019. godine, usvojila Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica i tom prilikom „dogodio se presedan u parlamentarnom životu Crne Gore budući da su narodni poslanici, koji su se protivili usvajanju predloženog Zakona, uhapšeni i fizički uklonjeni iz zgrade Skupštine“.

„Masovni protesti, neosnovana hapšenja…“

Nakon toga su, kako se dodaje, usledili masovni protesti više stotina hiljada građana koji su trajali mesecima.

„Reč o najmasovnijim protestima u istoriji Crne Gore i prvim takvim mirnim protestima na Balkanu, ali i u Evropi – uprkos činjenici da su brojni građani-učesnici protesta bili su privođeni i hapšeni, neosnovano lišavani slobode, drakonski kažnjavani i fizički progonjeni ili zastrašivani. Izborom nove, 42. Vlade Crne Gore, stvoreni su uslovi da se značajno unapredi stanje prava i sloboda građana“, piše u obrazloženju predloženih izmena.

Jedan od prvih koraka na tom putu je, kako je ocenjeno, usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovijesti, kojim se u, oblasti verskih prava i sloboda, uspostavlja vladavina prava i usaglašenost Zakona sa Ustavom Crne Gore i prihvaćenim međunarodnim konvencijama.

Predložene izmene člana 6, 12, 17

Predložena je izmena člana 6 Zakona kojom se normativno precizira pojmovno određenje verske zajednice.

„Spornom odredbom Zakona je propisano da je ‘vjerska zajednica dobrovoljno, neprofitno udruženje lica iste veroispovesti koje se osniva’ a što ne odgovara društvenoj stvarnosti Crne Gore. Prema zvaničnim podacima, u Crnoj Gori su do dana stupanja Zakona o slobodi veroispovesti postojale brojne verske zajednice koje su organizovane kao crkve, verske zajednice i verske organizacije. One su osnovane i postojale su sa svojim pravnim subjektivitetom pre donošenja i stupanja tog Zakona na snagu. Na taj način je, kao i drugim posebno spornim odredbama, iskazana intencija da se postojeće verske zajednice ponovo osnivaju po Zakonu – što navedenu odredbu čini nelogičnom, ali i neprihvatljivom za verske zajednice kao subjekte prava na slobodu veroispovesti“, piše u obrazloženju.

Izmenom člana 12 predviđa se da se u „slučajevima premeštanja, iznošenja iz države ili otuđenja dobara koja predstavljaju kulturnu baštinu Crne Gore, a na kojima pravo svojine ima verska zajednica“ primenjuju sve odredbe zakona kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.

Izmena člana 17 Zakona propisuje se da će nadzor nad primenom ovog Zakona imati organ državne uprave nadležan za poslove pravosuđa.

„Članom 5 se vrši izmena članova 18, 19, 20 i 21 Zakona, na način što se precizno i nedvosmisleno propisuje da verska zajednica, koja je upisana kao evidentirana ili kao registrovana verska zajednica u Jedinstvenu evidenciju, ima svojstvo pravnog lica. Normira se struktura Jedinstvene evidencije verskih zajednica kroz uspostavljanje Knjige evidentiranih verskih zajednica za postojeće verske zajednice i Knjige registrovanih verskih zajednica za verske zajednice koje će se osnivati posle stupanja na snagu ovog Zakona“, navodi se u izmenama.

Iz sveta i regiona čitajte i:

Dodaje se da se izmenama i dopunama uvažavaju postojeće verske zajednice i njihov stečeni i prepoznati pravni subjektivitet, ali i stvara pravni okvir za sticanje pravnog subjektiviteta budućih verskih zajednica u Crnoj Gori bez ikakve diskriminacije između ovih verskih zajednica.

„Predložene izmene i dopune su u skladu sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava čije odluke su obavezujuće po slovu čl. 19 i 32 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija je potpisnica i Crna Gora. U jednoj od svojih naročito citiranih presuda, ovaj Sud je istakao da se verske zajednice, koje imaju direktnu i aktivnu ulogu u javnom životu, mogu smatrati pravnim licima budući da su već učestvovale u pravnom životu i kao takve bile posredno priznate od javnih vlasti“, piše u obrazloženju.

Predložena je i promena članova 23 i 24 Zakona, „na način što se iskazuje poštovanje istorijskog trajanja i pravnog subjektiviteta postojećih verskih zajednica u Crnoj Gori na isti način na koji je to učinjeno u svim modernim evropskim državama.

„Kroz prijavu za upis u Knjigu evidentiranih verskih zajednica Jedinstvene evidencije, postojeće verske zajednice iskazuju svoj odnos uvažanja pravnog poretka Crne Gore“, navodi se.

Izmenama se propisuje i da se sporovi iz imovinskih i drugih građansko-pravnih odnosa između verskih zajednica, države, lokalne samouprave i ostalih fizičkih i pravnih lica rešavaju prema pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudovima.

„Članom 16 vrši se brisanje člana 38 Zakona, jer je pitanje upisa prava svojine na nepokretnim i pokretnim dobrima jasno i precizno regulisano Zakonom o državnom premjeru i katastru nepokretnosti“, piše u obrazloženju.

Predlog izmena i dopuna Zakona bez javne rasprave

Predloženo je i dodavanje tri nova člana kojima se određuje dodatni rok od tri mjeseca od stupanja na snagu Zakona za usklađivanje donetih i donošenje novih podzakonskih akata, obezbeđuje dodatne pravne sigurnost i zaštita prava verskih zajednica koje su sklopile ugovore sa Vladom pre stupanja na snagu Zakona. Takođe se produžava rok za podnošenje prijave u Knjigu evidentiranih verskih zajednica na devet meseci od stupanja na snagu Zakona, dok se verskim zajednicama, koje su podnele prijavu za upis u Registar ili Evidenciju verskih zajednica, ne propisuje obaveza podnošenja nove prijave – već obavezuje nadležni državni organ da preuzme dokumentaciju iz Registra verskih zajednica i Evidencije verskih zajednica u Knjigu registrovanih verskih zajednica i Knjigu evidentiranih verskih zajednica Jedinstvene evidencije.

„Na taj način se obezbeđuje kontinuitet i zaštita stečenih statusnih prava crkava i verskih zajednica“, piše u predloženim izmenama.

Napominje se da Ministarstvo pravde u postupku pripreme Predloga izmena i dopuna Zakona nije sprovodilo javnu raspravu, iz razloga jer je obim izmena i dopuna navedenog zakona takav da se njima ne narušava osnovni koncept zakona, „a postoje i vanredne i hitne okolnosti usled kojih je potrebno izvršiti izmene i dopune važećeg zakona“.

„Međutim, imajući u vidu značaj materije, u postupku pripreme ovog propisa sprovedene su intenzivne konsultacije sa predstavnicima crkava i verskih zajednica u Crnoj Gori (uključujući tradicionalne crkve i verske zajednice, novoosnovane crkve i verske zajednice, kao i one koje su sa državom potpisale temeljne ugovore)“, piše u Predlogu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar