Crnogorsko iskustvo odnosa građana prema državi zaista je jedinstveno. Teško je naći sličan primer društva u kojem je gotovo polovina građana tako strasno radila protiv postojanja vlastite države, rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović u intervjuu za podgoričku "Pobjedu".
Pročitajte još:
Nadogradnja te specifičnosti je da oni koji su javno i ubeđeno dokazivali da nezavisna Crna Gora ne treba da postoji, sada žele da njome upravljaju. Zahvaljujući volji građana iskazanoj na poslednjim parlamentarnim izborima, markantno obeleženim nezapamćenim uplivom stranih i kleropolitičkih domaćih interesa, tu su priliku i dobili, rekao je Đukanović.
Za rezultate parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, na kojoj je njegova DPS izgubila vlast prvi put posle tri decenije, Đukanović je optužio „dve linije upliva velikosrpskog nacionalizma u izborni proces u Crnoj Gori, sa jasnom dijagnozom da iza obe stoji vlast u Srbiji, koja je time služila i strateškim interesima Rusije na Balkanu i u Evropi“.
„Prva linija bila je politička, preko Demokratskog fronta, čiji su čelnici lutke na koncu vlasti u Srbiji. Druga linija je SPC. Nešto komplikovanija za razumevanje, ali ne previše. Vrh SPC je, kao i DF, instrument za manipulativno upravljanje od strane državnog vrha Srbije“, rekao je on.
Amfilohije
Pokojnog mitropolita Amfilohija je označio kao „nepopravljivog velikosrpskog nacionalistu, nesklonog Crnoj Gori kao nezavisnoj državi; negatora crnogorskog nacionalnog identiteta, poznatog i po uvredama prema manjinama“.
Ipak, Đukanović ga je „pohvalio“ da „nije tajna da je o državnom vrhu Srbije mislio i govorio sve najgore; rekao bih, ne mnogo bolje ni o vrhu SPC“.
„O Evropi i NATO govorio je sve najgore. U Crnu Goru je devedesetih došao sa namerom da je miri tako što će potirati ono što je sama supstanca crnogorskog identiteta: slobodarstvo i antifašizam. Takva SPC bila je druga linija uticaja velikosrpskog nacionalizma na izborni proces u Crnoj Gori. Koliko god se međusobno neslagali, njihovi nesporazumi bili su lični a ne ideološki: nadmetali su se za slavu ko će Crnu Goru prineti na žrtvenik velikosrpskom nacionalizmu: da li DF, kao ovovremene trupe generala Milutinovića, ili SPC „duhovnim“ prepariranjem svesti Crnogoraca, kojima je na litijama trebalo objasniti da su Vojislavljevići, Balšići i Crnojevići „srpske dinastije“, a da je Ivan Crnojević Cetinjski manastir gradio parama iz Srbije, pa je zato valjda i pravedno da pripada SPC“, rekao je Đukanović za Pobjedu.
Rat protiv Evrope i NATO
Đukanović tvrdi da je „ovo rat protiv Evrope i NATO“, a da se „Crna Gora branila koliko je mogla, i više nego što je mogla, imajući u vidu koga je imala za protivnika i u susedstvu i u daljem inostranstvu“.
„Oživljavanjem ideje velike Srbije, sada nazvane „srpskim svetom“, želi se promeniti karakter Crne Gore koja bi, umesto dosadašnje multietničke, sekularne, proevropske zemlje, članice NATO, postala nužan deo velikosrpskog trougla Beograd – Banjaluka – Podgorica. U tu bi svrhu bilo poželjno Crnu Goru podvrgnuti identitetskom inženjeringu i predstaviti je „starom srpskom državom“ koju je tobože formirala Srpska pravoslavna crkva. Što je epohalna laž“, rekao je on.
Iz sveta i regiona čitajte:
Novu Vladu Crne Gore ocenio je kao „čoveka zatečenog u raskoraku, u kojem se, naravno, ne može dugo ostati“.
„Podržavaju je tri koalicije sa 41 poslaničkim mandatom, od čega dve trećine ima koalicija DF koja otvoreno služi velikosrpskom nacionalizmu i antievropskoj politici. Istovremeno, Vlada se zaklinje u partnerstvo sa EU i NATO. Hajde da na trenutak pomislimo da je moguće da neko ko i danas slepo sledi SPC, koja je kroz usta svojih velikodostojnika ne samo negirala Crnu Goru i Crnogorce i vređala Muslimane, nego je devedesetih bila glavni podstrekač ratova, inspirator genocida i njegov nevešti advokat, a kasnije, po vlastitom priznanju, i pripravni jatak realizatorima politike etničkog čišćenja; da pomislimo, dakle, da isti čovek ili grupa može doprinositi usvajanju evropskog sistema vrednosti. Zar bi za to imali podršku onih dve trećine poslanika vladajućeg saveza koji i dalje sanjaju Crnu Goru kao deo velike Srbije, integrisane u evroazijski savez? Ne bi, naravno. Taj neprirodni stav Vlade ne može trajati“, zaključio je je Đukanović.
Izbori u Nikšiću i „Kosovski boj“ Srbije
Na pitanje šta očekuje od izbora u Nikšiću, Đukanović je odgovorio: Što i uvek: da Nikšićani zaštite svoje dostojanstvo, da pokažu da nisu na prodaju velikosrpskom nacionalizmu, da prezru polusvet koji im, zaklonjen crkvom, nudi novac da bi služili interesima rušitelja Crne Gore.
„Nikšić je uvek bio uzdanica slobodarske, časne i pametne Crne Gore. Biće i sada“, rekao je on.
Kaže i da bi zvanični Beograd hteo preko svojih političkih trupa da upravlja Crnom Gorom. Nervira ih što DPS, koju vide kao jedinu relevantnu političku branu osvajanju Crne Gore, ne gubi podršku javnosti kako su očekivali.
„Zato se u Nikšiću spremaju na ‘Kosovski boj’; zato je i popis, prema kazivanju beogradskih zvaničnika, u Crnoj Gori pitanje od najvećeg nacionalnog interesa Srbije: identitetskim inženjeringom Crnu Goru predstaviti kao srpsku državu. Nakon toga, DF bi mogao da sruši ovu Vladu, osloboditi je zavisnosti od ‘poštenog Albanca’ i formirati pravu srpsku Vladu sa čelnicima DF u njoj“, ispričao je Đukanović.
Aleksandar Vučić
Đukanović je kritikovao i politiku sprskog predsednika Aleksandra Vučića.
Predsednik Srbije kaže da je crnogorska kulturno-istorijska baština, koju kao sakralne objekte koristi SPC u Crnoj Gori, zapravo vlasništvo države Srbije. Za njega je dukljanska dinastija Vojislavljevića srpska dinastija. Ili je reč o apsolutnom nepoznavanju istorijske nauke, ili, u što sam skloniji da poverujem, o tendencioznoj interpretaciji istorije, čiji je cilj da svojatanjem Crne Gore premosti nedostajući deo istorije Srbije. Pitali ste koliko će sve imati uticaja na dužinu mog političkog veka. I, što je važnije – na budućnost Crne Gore. Nikoliko!, poručio je Đukanović.
„Naopako je da Srbija ponavlja greške devedesetih, koje su, nažalost, ne samo nju skupo koštale. Devedesetih je taj duh pušten iz boce prema Hrvatima i Bošnjacima, kasnije prema Albancima. Sada su na red došli Crnogorci. Iz domaćih političkih razloga Srbija nastavlja da kontinuirano produkuje nezdrave odnose sa susedima. Što je opasna igra, koju devedesetih nisu uspeli kontrolisati ni veći politički igrači od današnjih. A znamo kako je završila: u genocidu i u Hagu“, rekao je Milo Đukanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar