Pre 29 godina, Crna Gora se proglasila "ekološkom državom". I dan danas je suočena sa problemom pet ekoloških crnih tačaka.
Kombinat aluminijuma u Podgorici, Železara u Nikšiću, Brodogradilište u Bijeloj, Termoelektrana i Rudnik uglja u Pljevljima, problemi su koje tridesetogodišnja vlast u nasleđe ostavlja novoj, koju nakon pobede na izborima 30. avgusta tek treba da formiraju dosad opozicione partije.
Novu vlast dočekuju i drugi brojni problemi u oblasti životne sredine, a povodom 20. septembra, kad je na Žabljaku 1991. na papiru potvrđena ideja da Crna Gora bude proglašena ekološkom, sagovornici “Vijesti” kažu da je i 29 godina kasnije priča o ekološkoj državi ostala samo – ideja.
“Dvadeset i devet godina je od kada se Crna Gora lažno predstavlja za ekološku državu, ne čineći ama baš ništa da to postane”, kaže profesor i ekolog Dragan Hajduković, u javnosti prepoznat kao nosilac ideje ekološke države.
Iz DPS-a koji je dominantno činio vlast u protekle tri decenije, nisu odgovorili na upit lista o trenutnom statusu Crne Gore kad je reč o zaštiti životne sredine, ali su juče, saopštenjem iz Ministarstva održivog razvoja i turizma, koje vodi premijer Duško Marković (DPS), naveli da i danas veruju da održivi razvoj “nema alternativu”.
Sagovornici iz koalicije “Za budućnost Crne Gore”, Građanskog pokreta URA i Demokratske Crne Gore saglasni su da će biti teže nego 1991. godine, kad je na Žabljaku usvojena Deklaracija o ekološkoj državi. Kao jedan od važnijih ciljeva, navode poštovanje propisa, a kao prioritetnu – dalju zabranu izgradnje malih hidroelektrana (MHE).
Pročitajte još:
Projekat ekološke države prvi put je predstavljen 1990. godine.
“Poslije medijskog predstavljanja, pokušao sam da za projekat pridobijem tadašnju vlast. Kako je sve počelo najbolje govori citat iz knjige ‘Manje od igre – više od života’ tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića: ‘U danima i mesecima u kojima smo grozničavo tražili načina da se izvučemo iz bespuća i odredimo novi cilj, pojavila se spasonosna zamisao. Doktor Dragan Hajduković, fizičar sa zadivljujućom moći imaginacije, u dugačkim razgovorima iznosio je ideju i naznake programa da Crnu Goru proglasimo i učinimo prvom ekološkom državom na svetu’. Naši razgovori tokom prvog tromesječja 1991. su Bulatovića pokrenuli na akciju, koja je, pola godine kasnije, rezultirala usvajanjem Deklaracije 20. septembra 1991. na Žabljaku. Već sredinom proleća, zauvijek sam uklonjen sa projekta…”, kaže Hajduković.
Tri meseca pre usvajanja Deklaracije, u junu 1991. Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović transformisali su tadašnji Savez komunista u DPS.
Iako je tri decenije tek posmatrač razvoja ideje čiji je nosilac, Hajdukovića i danas ne napušta entuzijazam da ona može biti i stvarno realizovana.
“Projekat ekološke države je razvojni projekat, koji nam, kada bi svet povjerovao u ozbiljnost namere da postanemo ekološka, može doneti sve što Crnoj Gori nedostaje za preporod – svetski publicitet, znanje i kapital. Nijedan drugi projekat ne može nam doneti tako brzu i veliku svetsku prepoznatljivost, ugled, šarm i simpatije i obezbediti ogromnu pomoć u znanju, donacijama i društveno odgovornom kapitalu (najhumanijem delu svetskog kapitala)”.
Na pitanje šta konkretno treba da uradi, profesor je rekao da je neophodno da Crna Gora ne uvozi ništa što kvalitetnije može sama da uradi. “Proizvodnja zdrave hrane može po vrednosti biti veća od vrednosti potrošnje. Samo na uvoz vode dajemo više nego što je budžet za nauku”, kaže on.
Kao primer projekata koje bi trebalo realizovani, navodi “ekoturistički raj“ Skadarsko jezero. “I ne samo Skadarsko, za sve brojnije turiste koji su alergični na civilizaciju i hotele sa 5 zvezdica”, dodao je on.
Mogućnost za promociju takve Crne Gore Hajduković vidi u “brojnim, probranim kontaktima”, kojima se “može probuditi entuzijazam i obezbediti podrška velikog broja najuspešnijih i najslavnijih ljudi sveta”.
“Od najvećih naučnika do najvećih pevača, glumaca i sportista. Zamislite da veliki broj takvih ličnosti izrazi podršku i simpatije prema ekološkoj državi Crnoj Gori. Uz tako slavne ‘zelene ambasadore’ odmah bismo bili i centar veoma važne pažnje i publiciteta svetskih medija. Podrška slavnih, medijska pažnja, novostečeni šarm i naravno ozbiljan rad, bi relativno brzo i lako doveli do presudne podrške centara znanja, donatora i društveno odgovornog kapitala”, kaže Hajduković, uveren da “za dva izborna perioda od po četiri godine, Crna Gora može postati “evropsko i svetsko čudo”.
“Liči na utopiju, ali je itekako dostižna realnost. Nažalost, ovo što kažem, razume samo jednocifreni procenat građana, a među vodećim političarima, ukoliko ih ovaj tekst ne probudi, ne znam baš nikoga ko se udubio i razumeo projekat koji predlažem”, rekao je on.
Iz MORT-a su juče saopštili da je za proteklih 29 godina oko 13,6 odsto teritorije Crne Gore zaštićeno, da se najveći deo (7,7%) sastoji od pet nacionalnih parkova, da je uspostavljeno i šest parkova prirode – Piva, Dragišnica i Komarnica, Orjen, Rijeka Zeta, Komovi i Ulcinjska solana.
U delu parka “Komovi” u toku su protesti protiv izgradnje MHE. Solana u Ulcinju postala je građevinsko zemljište zahvaljujući glasovima DPS-a. Solana u Ulcinju jedno je od Ramsar područja, uz NP Skadarsko jezero i rezervat Tivatska solila.
Iz MORT-a su naveli da je pod UNESCO zaštitom NP Durmitor i sliv reke Tare. Tara je predmet dela izveštaja Evropskog parlameta iz 2018, kada su naglasili potrebu “za prestankom svih aktivnosti odlaganja otpada i izmene rečnog korita i pružanjem široj javnosti pravovremenih i tačnih informacija o efektima izgradnje auto-puta na reku”.
Iz UNESCO-a su upozoravali ranije da će “ostati vidljive posledice izgradnje autoputa na reku, uprkos planu remedijacije…”.
Iz MORT-a su podsetili i na mapiranje u svrhu uspostavljanja Natura 2000 ekološke mreže. Nije nikad odgovoreno kako se desilo da deo šume ispod Zeletina, planine između Andrijevice i Gusinja, kao Emerald zona i potencijalno Natura područje, uopšte bude predmet koncesije i da u toj zoni bude dozvoljena legalna seča.
U vezi sa remedijacijom “crnih ekoloških tačaka”, iz MORT-a su saopštili da su u toku radovi na čišćenju lokacije Brodogradilišta, i odlagališta pepela i šljake “Maljevac” i flotacionog jalovišta Gradac u Pljevljima. “Dok je u poodmakloj fazi izrada tehničke dokumentacije za sanaciju lokacije KAP (deponija čvrstog otpada i bazeni crvenog mulja)”.
Govoreći o proteklih 29 godina, u koaliciji “Za budućnost Crne Gore” kažu da se “nije mnogo odmaklo”, a da je jedini pomak “potpuno rešavanje problema jalovišta u Mojkovcu”.
“Čak bismo rekli i da se nazadovalo, jer smo te 1991. bili mnogo bliže ovom cilju, nego danas. Od tada uspeli smo da reke i potoke pretvorimo u pokretne deponije smeća i sabirnike za komunalne otpadne vode, da uništimo desetak malih vodotoka koje smo strpali u cevi, da državu zatrpamo smećem, izbetoniramo morsku obalu, imamo nekontrolisanu seču šuma, napravimo sistem koji ne funkcioniše u smislu sprečavanja i kontrole ovih pojava. A doneli smo sve evropske zakone iz ove oblasti, pravilnike, osnovali inspektorate, ali ništa, ili makar većina toga, nije zaživelo u praksi”, poručuju iz koalicije.
Rekli su da je neophodno hitno rešiti problem upravljanja otpadom, otpadnim vodama… “Tome se mora prići sistemski što zahteva mnogo finansijskih sredstava, ali srećom, na raspolaganju su fondovi EU. Sa rešavanjem tog problema mora se otpočeti odmah”.
Mora se, kako dodaju, zaustaviti i izgradnja MHE, “jer one donose korist samo vlasnicima i nikom više”, uvesti red u šumarstvu.
“Jedna ekološka država ne sme da dozvoli izvoz drvne mase u obliku trupaca, niti da se zdrava i čitava stabla koriste za pravljenje peleta za grejanje. Mora se raditi u sadejstvu sa ekonomijom, jer je cilj da se iz što manje posečenih stabala stvori što veća zarada, pa je održivo korišćenje drvnog resursa nezamislivo bez drvne industrije”.
Crna Gora je u maju 2017. uvela privremenu i delimičnu zabranu izvoza drvnih sirovina. Mera je usledila nakon što je iste godine Albanija uvela desetogodišnju zabranu seče šuma, a slične zabrane postojale su u BiH i na Kosovu.
Iz koalicije na čijem je čelu Zdravko Krivokapić dodaju i da se mora obezbediti “striktna primena postojeće legislative i kaznene politike”, pa čak i pooštriti sankcije u oblasti zaštite životne sredine. Rekli su i da je neophodno jasno definisati nadležnosti, a da princip “zagađivač plaća” mora biti “sveto pismo”.
Princip “zagađivač plaća” odnosi se na plaćanje naknade za zaštitu i unapređenje životine sredine. Po osnovu te ekološke naknade, Elektroprivreda, Rudnik uglja i Gradira Montenegro uplatili su nedavno prvu ratu u iznosu milion evra na račun Opštine Pljevlja. Za godinu, te tri kompanije dužne su da uplate ukupno nešto više od dva miliona.
I iz GP URA partije čiji je lider Dritan Abazović, rekli su da je rezultat Deklaracije iz 1991. danas ekološka država samo na papiru.
“U Deklaraciji piše da su poslanici Skupštine svesni da zbog ugrožavanja prirode zaštita identiteta prostora na kome živimo i delujemo postala naš neodložan i pravovremeni posao. Nakon 29 godina od kada je doneta Deklaracija, imamo katastrofalno stanje u oblasti životne sredine. Rezultat Deklaracije je da je Crna Gora ekološka država samo na papiru. Ono što se dešava na terenu, a čemu svedočimo, je sušta suprotnost toga. Devastacija prirodnih resursa od severa do juga rezultat su jedne pogrešne politike koja umesto da je od ekološke države napravila jedinstveni brend u svetu, uspela da Crnu Goru markira kao crnu ekološku tačku u evropskom i svetskom kontekstu u mnogim oblastima. O ekološkim problemima i merama govore tek pojedine NVO, entuzijasti i međunarodne organizacije koje godinama skreću pažnju na probleme u ovoj oblast i koji u nekim situacijama uspevaju da pomeraju stvari sa mrtve tačke”, rekla je Ljiljana Jokić iz te partije.
GP URA je sredinom juna postala član Zelenih Evrope. Kao zelena partija, iz GP URA poručuju da se dalje uništavanje prirode mora zaustaviti.
“Jedan od najznačajnijih problema u ovoj oblasti su problemi koji nastaju zbog izgradnje HME. Koalicija ‘Crno na bijelo’ je pripremila Deklaraciju o zabrani dalje izgradnje MHE koju je potpisalo više od 5.000 ljudi. I to će biti jedan od prvih dokumenata koji ćemo predložiti Skupštini”, rekla je Jokić.
Pročitajte i:
Da ekologija nije bila prioritet odlazećoj vlasti, smatraju i u Demokratskoj Crnoj Gori Alekse Bečića.
“Priroda je u kontinuitetu trpjela pred interesima tajkuna i to je DPS režim uveo i kao pravilo. Danas imamo devastirane reke, uništene šume, dramatično zagađen vazduh u pojedinim opštinama koje se nalaze u vrhu liste najzagađenijih gradova Evrope. Svedoci smo i niza ekoloških incidenata – pomor ribe u reci Ćehotini, devastacije korita reke Tare, Morače… Preovladavalo je opšti nemar za životnu sredinu. Da ne govorimo o hidrocentralama i ambicijama uništavanja reka”, navode iz Demokratske Crne Gore.
Kao prioritet za buduće vreme, navode uspostavljanje sistema “u kome vladaju zakoni i pravila”.
“To je temelj i osnov svega. Odgovornost prema prirodi mora da bude na najvećem mogućem nivou. Na listi naših prioriteta je i što brža sanacija crnih ekoloških tačaka. Dosledno sprovođenje kaznene politike povećaće nivo odgovornosti i ekološke svesti. U spektru kratkoročnih i hitnih koraka nove vlasti, svakako je zaustavljanje devastacije korita reka”, kažu oni.
Mali sistem kao deo globalnog rešenja
Ideju ekološke Crne Gore Hajduković danas smešta u kontekst opšteg stanja životne sredine na Zemlji.
“Živimo na planeti koja umire pod torturom sadašnjeg sistema proizvodnje za profit, umesto proizvodnje za kvalitet života svih ljudi. Imamo zastrašujuće planetarno zagađenje, vode, zemlje, hrane i vazduha, a galopirajuće klimatske promene prete da unište život na Zemlji. Ne zaboravimo i dramatične razlike, kao na primer, da najbogatiji ljudi sveta koji mogu zajedno da sednu u jedan jedini avion, imaju više od siromašnije polovine čovečanstva. Na planetarnom nivou živimo u duboko bolesnoj ‘civilizaciji’ koja je neodrživa, opstanak čovečanstva zavisi od velikih i hitnih promena. Ovakvo stanje na planeti je u stvari šansa Crne Gore. Da je sreće, jedan produhovljeni i sposobni predsednik, ili bar jedan energični i kreativni podpredsednik Vlade za ekološku državu, već bi tokom 2021. mogao u potpunosti promeniti sadašnju ružnu sliku koju Evropa i svet imaju o državi Crnoj Gori”, kaže Hajduković.
Na 29. godišnjicu proglašenja Crne Gore ekološkom državom, danas su organizovana dva ekološka protesta. U mestu Bare Kraljske, u Parku prirode “Komovi”, meštani su se okupili zbog izgradnje MHE na rekama Crnja, Ljubaštica i Čestogaz.
U Murinu danas je protest zbog seče “najkvalietnije šume na području plavske opštine”, koja se, kako tvrde, dešava mimo saglasnosti šumske uprave u Plavu.
I to nisu prvi protesti u tim mestima, niti prvi zbog odnosa institucija prema životnoj sredini…Juče su na 12 lokacija organizovane akcije čišćenja obala. Učesnici su sakupili oko 800 vreća otpada.
Iz MORT-a su juče rekli da su u oblasti upravljanja otpadom u toku aktivnosti na realizaciji projekata izgradnje reciklažnih dvorišta i transfer stanica u nekoliko crnogorskih opština, i novog centra za upravljanje otpadom u opštini Bijelo Polje.
Da je završena sanacija nekoliko većih neuređenih odlagališta neopasnog otpada, a da će nastaviti aktivnosti na uspostavljanju sistema reciklaže. Da je izgrađeno 10 funkcionalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te mreža za praćenje kvaliteta servera proširena na toliko automatskih stanica.
Rekli su i da ekološka rekonstrukcija TE “Pljevlja”, “predstavlja najznačajniji ekološki poduhvat”, podsetili da je sa radom počeo Eko fond, da je Crna Gora ratifikovala Pariski sporazum u oblasti klimatskih promena, a u decembru 2018. otvorila Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene, prenose Vijesti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare