Nije bilo mnogo onih koji su Pitera Turčina shvatili ozbiljno kada je pre jedne decenije rekao da će se 2020. godine u Americi raspaliti građanski nemiri.

Svi su mislili da je lud, kaže Turčin, sada 63-godišnji naučnik koji predaje kulturnu evoluciju na Univerzitetu u Konektikatu.

On je 2010. godine, piše Tajm, analizirao istorijske cikluse nestabilnosti i došao do predviđanja koje je objavio magazin Nature: Amerika će zapasti u period velikih društvenih nemira 2020. godine.

Ljudi su bili skeptični, kaže Turčin, zato što „nisu razumeli da su to bile naučna predviđanja, a ne neka proročanstva“.

A onda je došla 2020. godina i usred globalne pandemije koja je dosad samo u SAD ubila više od 116.000 ljudi i dovela do rekordne stope nezaposlenosti, izbili su nemiri na nacionalnoj ravni posle ubistva Džordža Flojda, 46-godišnjeg Afroamerikanca koji je preklinjao za život dok mu je na vratu skoro devet minuta klečao beli policajac.

Is America on the brink of a civil war? Want to know about deep structural causes? Read #AgesOfDiscord https://t.co/u1R9DcSy7P pic.twitter.com/Oz0iA4stCA

— Peter Turchin (@Peter_Turchin) February 12, 2017

Haos se munjevitom brzinom iz Mineapolisa proširio na sve savezne države i veće gradove. Amerika i dalje gori.

Iako je ovakav razvoj događaja validacija za njega, Turčin je užasnut činjenicom da je bio u pravu.

„Kao naučnik sam dokazao svoju tezu“, kaže on. „Ali sa druge strane, ja sam Amerikanac koji mora da živi u ovim teškim vremenima.“

Pošto je poslednjih 20 godina proveo u proučavanju kriza u Americi i strukturalnih defekata koji ih izazivaju, Turčin kaže da je bilo mnogo znakova koji su ukazivali da se SAD nalaze u spirali koja će neupitno dovesti do prevrata.

Turčin je analizirao podatke o mirnim i nasilnim antivladinim demonstracijama u periodu između 1780. i 2000. u kojima je učestvovalo najmanje stotinu ljudi. Uz pomoć kompjuterskog modela je uračunao i ekonomske obrasce poput smanjenja prihoda, ekonomske nejednakosti, rasta nacionalnog duga i drugih društvenih pritisaka koji utiču na nacionalnu stabilnost. Ovaj model je pokazao da će društveni i ekonomski potresi u SAD eskalirati oko 2020. godine, kako je napisao Turčin 2010.

Ipak, on ističe da bi najgore tek moglo da se dogodi.

Turčin objašnjava da ovakve krize u proseku traju između pet i 15 godina, a ukoliko izostane pravi odgovor na suštinske razloge za izbijanje nemira, turbulencije lako mogu da budu okinute ponovo. U Južnoj Africi, recimo, jednoj od zemalja sa najvećom nejednakošću u svetu, intenzivni protesti zbog rasne i ekonomske nejednakosti i dalje potresaju zemlju, 26 godina pošto je aparthejd okončan.

This model forecast the US's current unrest a decade ago. It now says 'civil war' https://t.co/NU1Z4U4L9S

— Peter Turchin (@Peter_Turchin) June 18, 2020

Od Flojdove smrti 25. maja, diskurs o sistemskom rasizmu i policijskoj brutalnosti usmerenoj protiv Afroamerikanaca širi se ne samo američkom nacijom, već i izvan granica SAD. Lokalne vlasti u gradovima poput Njujorka i Mineapolisa najavile su drastične reforme policije u vidu raspuštanja čitavih policijskijh departmana, dok se na zakonodavce vrši pritisak da reforme budu umerenije i prvenstveno fokusirane na zabranu tehnike davljenja prilikom privođenja i kreiranje nacionalnog registra za prekršaje policajaca.

Turčin, međutim, ističe da je preokretanje trendova generalno spor proces. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa čak negira da u policijskim snagama SAD postoji sistemski rasizam i to bi moglo da dodatno odloži duboke promene.

Povrh svega, Turčin ističe i da je pandemija novog koronavirusa ugrozila blagostanje i dobrobit mnogo većih grupa američkog stanovništva; to je značajan pokretač nacionalne nestabilnosti i javnost bi zajto mogla da ima mnogo manje poverenja u vladine institucije. Dok milioni Amerikanaca budu ostajali bez posla, neke druge stvari će biti novi okidači.

Turčin je zabrinut da bi tenzije „mogle da eskaliraju čak i u građanski rat“.

„Nažalost“, kaže, „stvari nisu loše koliko mogu da budu.“