Brojevi obolelih od korona-virusa, ali i hospitalizovanih, ponovo su u porastu. Mnoge zemlje su u četvrtom talasu pandemije, ali neke prolaze bolje. Koje su to zemlje u Evropi i zašto je to tako?
PROČITAJTE JOŠ:
Incidencija je u Nemačkoj prvi put tokom pandemije prešla prag od 200. U ponedeljak je bila 201,1, a danas (11.11.) je već 249,1. Ta brojka koja pokazuje broj novih slučajeva korone na 100.000 ljudi u periodu od sedam dana, prethodno je dosegla vrhunac u decembru 2020. kada je iznosila 197,6.
Drugim rečima: četvrti talas obrušio se na Nemačku. Isto važi i za mnoge druge zemlje. Na severnoj hemisferi stiglo je hladnije vreme, zima je skoro tu, a broj obolelih i hospitalizovanih zbog kovida ponovo je u velikom porastu, prenosi Dojče vele.
Ipak, situacija nije svuda ista. U Izraelu je, na primer, u incidencija u ponedeljak iznosila 74,3. Ta zemlja je prva koja je počela da nudi treću dozu vakcine Bajontek/Fajzer svojim stanovnicima starijim od 60 godina, a koji su vakcinisani najmanje pet meseci ranije.
Naučna studija objavljena u časopisu „New England Journal of Medicine“ pokazala je da su Izraelci koji su primili dopunske doze imali mnogo manje šanse da budu pozitivni na kovid ili da razviju teške simptome od onih koji su dobili samo dve doze.
DW donosi listu zemalja s najnižom incidencijom u Evropskoj uniji. Podaci potiču sa nemačkog portala „Korona u brojevima“, koji svakodnevno ažurira stranice i generiše podatke koje američki univerzitet Džons Hopkins objavljuje na portalu „Our World in Data“.
1. Španija
Španija može da se pohvali najnižom sedmodnevnom incidencijom u Evropi, koja iznosi 31. Ujedno je u toj zemlji više od 80 odsto stanovništva potpuno vakcinisano. Važno je napomenuti da to važi i za mlade ljude: 30,1 odsto mlađih od 18 godina u Španiji je dobilo bar jednu dozu, pokazuju podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). To je druga najveća stopa vakcinacije u EU.
Uzimajući u obzir da je epidemija među mladima jedan od faktora za povećanje broja zaraza, činjenica da je gotovo jedna trećina španske omladine vakcinisana verovatno je deo objašnjenja zašto ta zemlja beleži manji broj slučajeva korone.
Španija se tokom proleća suočila sa četvrtim talasom, ali u manjem obimu nego tokom prethodna tri. U aprilu je Fernando Simon, direktor Koordinacionog centra za zdravstvena upozorenja i hitne slučajeve španskog Ministarstva zdravlja, izjavio da „ne deluje da će ovaj četvrti talas biti veoma velikih razmera, niti da će biti blizu onom što smo videli u drugom i trećem.“ Ta zemlja je, za sada, uspešna i u suzbijanju petog talasa.
2. Malta
U maloj ostrvskoj državi Malti incidencija je 48,8, što je druga najniža stopa u Evropskoj uniji. Potpuno je vakcinisano 83,5 odsto stanovništva, što je takođe druga najveća stopa. Pošto nema direktne susede, Malti je, naravno, lakše da se izoluje.
U julu su tamošnje vlasti uvele meru prema kojoj nevakcinisani posetioci moraju u karantina nakon dolaska na Maltu. U tom trenutku, zemlja je priznavala samo potvrde o imunizaciji iz EU, Velike Britanije i Švajcarske.
Malta u međuvremenu ni na Malti ne zahtevaju odlazak u karantin za putnike koji imaju potvrde o vakcinaciji iz drugih zemalja ― ako imaju dokaz o dopunskoj dozi vakcine jednom od vakcina koje je priznala Evropska agencija za lekove.
3. Švedska
Švedska sedmodnevna incidencija od 54,9 je treća najniža u Evropskoj uniji. Stanje u toj zemlji je zanimljivo iz nekoliko razloga. Njeni neposredni susedi, Norveška i Danska, imaju incidencije od 175,2 odnosno 263,3, a Švedska je ipak uspela da zadrži svoju na nižem nivou. Sa 68,2 odsto potpuno vakcinisanog stanovništva, ta zemlja je samo malo iznad proseka EU (65,6%).
Vlasti su tokom drugog talasa pandemije uvele stroga pravila koja su možda napravile razliku. Među njima su zabrane prodaje alkohola nakon 20 časova i ograničenja kapaciteta prodavnica. A do tog trenutka, Švedska je već platila cenu, jer je držala restorane i većinu škola otvorenim, i početkom 2020, u vreme kada je harao smrtnosni prvi talas. Do kraja oktobra više od 15.000 ljudi u Švedskoj umrlo je od kovida, a to je oko 145 ljudi na 100.000 stanovnika. To je trostruko veća smrtnost od one u Danskoj i gotovo deset puta veća nego u Norveškoj.
4. Portugalija
Portugalija bi mogla da bude slučaj za neku naučnu studiju koja pokazuje da visoka stopa vakcinacije ne dovodi uvek do spektakularno niskog broja slučajeva. Portugalija je naime među zemljama s najvećom stopom vakcinacije na svetu: gotovo 88 odsto. Ona je i na prvom mestu u Europskoj uniji po procentu vakcinisanih među mlađima od 18 godina: 32,5 odsto njih primilo je bar jednu dozu, prema informacijama ECDC. Ipak, sedmodnevna incidencija u Portugalu iznosi nešto manje od 68, što je više nego dvostruko u odnosu na susednu Španiju.
Pa ipak, s obzirom na to da je Portugalija nekada bila jedno od žarišta u Evropi, i taj broj može se smatrati uspehom. Nemačka je u februaru poslala u Portugaliju tim vojnih lekara s opremom, među kojom su bili i kreveti za poljsku bolnicu, kao i respiratori. To se događalo u vreme kada je zdravstveni sistem Portugalije bio potpuno preopterećen. Danas je incidencija u toj zemlji znatno niža od one u Nemačkoj.
BONUS VIDEO: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Nataša Bogunović: Kako teče lečenje vakcinisanih, a kako nevakcinisanih pacijenata
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar