Čišćenje reke koja protiče pored nuklearnog reaktora u Černobilu, kako bi se napravio "vodeni autoput" moglo bi da izbaci na površinu radioaktivni mulj koji je ostao posle katastrofe 1986. godine i tako zagadi pijaću vodu za 8 miliona ljudi u Ukrajini, upozoravaju naučnici.
Čišćenje Pripjata počelo je u julu i deo je međunarodnog projekta izgradnje 2.000 kilometara dugog E40 vodenog puta koji bi povezivao Baltik sa Crnim morem i prolazio kroz Poljsku, Belorusiju i Ukrajinu.
Pročitajte još:
Reka koja vijuga na 2,5 kilometara od reaktora odgovornog za najgoru nuklearnu katastrofu na svetu već je očišćena na sedam mesta, od kojih je pet u okolini od 10 kilometara od reaktora, navodi koalicija Sačuvajno Poleziju.
Naučnici i borci za zaštitu životne sredine iz ove koalicije kažu da se čišćenje reke kosi sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju da Černobil treba ostaviti na miru zbog opasnosti od ponovne pojave smrtonosne radijacije.
Ne obazirući se na to, ali i upozorenja drugih aktivista i boraca za prirodnu sredinu da time krši mešunarodni zakon, ukrajinska vlada naručila je čišćenje reke.
Aktivisti upozoravaju da je studija iz 2014. koju je uradio Pomorski institut iz Gdanjska previdela posledice radioaktivne kontaminacije posle čišćenja kontaminirane zone koja se prostire 100 kilometara uzvodno od Kijeva. Ukrajinsko ministarstvo infrastrukture koje predvodi projekat E40 nije komentarisalo optužbe.
Francuska asocijacija za kontrolu radioaktivnosti Akro procenila je da se izgradnja vodenog puta kosi sa preporukama IAEA i da može da ugroži živote i zdravlje stanovnika.
„Činjenica da žele da izgrade branu i da brodovi plove u neposrednoj blizini reaktora u Černobilu je neverovatna. Mi pričamo o najkontaminiranijem delu ove zone“, rekao je nuklearni fizičar i predsedavajuči Akroa, dr Dejvid Bojli.
Iz Sobija, firme koja radi čišćenje Pripjata kaže da je bezbednost njihovih radnika prioritet i da su „analize pokazale da je moguće bezbedno uraditi posao“.
„Svi radnici imaju ličnu zaštitnu opremu i merače radioaktivnosti, a naučnici svakodnevno proveravaju uzorke vode nizvodno od zone čišćenja“, rekao je Gardijanu Dimitrij Nadev, menadžer u Sobiju.
Sovjetski zvaničnici su godinama odbijali da sprovedu studiju posledica dugoročne radijacije na populaciju i insistirali su na tome da je od eksplozije u Černobilu i posledica radijacije umrlo samo 54 osobe. Neke procene navode da zbog i dalje prisutne kontaminacije svaki peti Belorus živi u kontaminiranoj zoni. „Zabranjena zona mora da ostane zabranjena vekovima – to znači da nema ljudi i da nema nikakve aktivnosti na reci“, rekao je Bojli.
E40 vodeni put trebalo bi da ide od Gdanjska u Poljskoj preko Belorusije do Hersona u Ukrajini i, kada bude završen, biće najduži vodeni put u Evropi, 25 puta duži od Panamskog.
Poljska trenutno radi na novoj studiji održivosti kako bi utvrdili koja bi ruta kanala bila najbolja i rezultati se očekuju za nekoliko meseci. Očekuje se da će izgradnja E40 puta biti skuplja nod 13 milijardi evra i da će većina sredstava biti potrošena u Poljskoj.
Aktivisti isto tako brinu da će vodeni put uticati i na biodiverzitet jer prolazi kroz region Poleziju, oblast koju zovu Amazonom Evrope zbog izuzetno bogatog biljnog i životinjskog sveta. U ovoj oblasti živi 1,5 miliona ptica, kao i bizoni, vukovi, kune i medvedi a 60 važnih lokaliteta Polezije naćiće se na putu E40.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar