Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u ponedeljak da postoje planovi za hitne mere kako bi se zaustavio rast cena struje u EU. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, zemlje EU su zabeležile skok cena električne energije i nastojale su da smanje svoju zavisnost od Moskve.
Energetsko tržište se razvija u potpuno drugačijim okolnostima, rekla je Fon der Lajen u govoru na međunarodnoj konferenciji u Sloveniji. Oštar rast cena „razotkriva ograničenja našeg trenutnog dizajna tržišta električne energije“, rekla je ona.
„Zato mi kao Komisija, sada radimo na hitnoj intervenciji i strukturnoj reforim tržišta električne energije“, dodala je ona.
Ministri energetike iz bloka država članica EU bi trebali da se sastanu na hitnom sastanku 9. septembra, prenosi Dojče vele.
Nemački kancelar Olaf Šolc je ponovio izjave Fon der Lajenove, rekavši da je neophodno da se izvrše strukturne promene, da bi se smanjile cene struje. On je dodao da postoji velika spremnost da se nešto promeni, a čini se da je to obostrano među šefovima država i vlada u Evropi.
The European Union is working on an "emergency intervention" to halt disparities in the electricity market as soaring prices reveal cracks in the system.https://t.co/Vp8KA47LqH
— DW News (@dwnews) August 29, 2022
„Jasno je da ono što se trenutno traži kao tržišna cena ne odražava ponudu i potražnju u pravom smislu „, rekao je on u Češkoj.
Reforma evropskog tržišta električne energije mogla bi da revidira takozvani mehanizam zasluga, koji određuje cene električne energije. Prema tom sistemu, najjeftinije elektrane se prvo koriste za napajanje mreže, a u rastućem radosledu slede one skuplje. Međutim, cene električne energije se određuju na osnovu graničnih troškova najskupljih elektrana.
Trenuno su te skupe elektrane one koje koriste gas koji je naglo poskupeo isled smanjenih isporuka iz Rusije. Ovo uzrokuje disproporcionalnost, posebno u zemljama koje u velikoj meri proizvode energiju iz jeftinih obnovljivih izvora, zbog razlike između troškova proizvodnje energije u odnosu na cenu koju potrošači plaćaju.
Ipak, čini se da Berlin voli da zadrži mehanizam dok ga menja. Beate Baron, portparolka nemačkog ministarstva privrede, rekla je ranije da princip naredbe za zasluge treba da ostane, ali da se ukinu negativni efekti naloga za zasluge tako da visoke cene gasa ne mogu odmah i automatski da utiču na cene električne energije, prenosi Dojče vele.
European economy weighed down by surging oil and gas costs. And (cue the Game of Thrones) winter is coming. @juliakhorowitz has the story. https://t.co/GmNbkDmN46
— Paul R. La Monica (@LaMonicaBuzz) August 29, 2022
Na primer, reforma bi trebala da omogući kupcima da imaju koristi od jeftinijih proizvodnih cena za obnovljivu energiju, kaže Baron.
Češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, rekao je da jedan od predloga koji zvaničnici EU razmatraju je postavljanje gornje granice cena gasa koji se koristi u proizvodnji električne energije. Ovo će biti funkcionalno i jeftinije rešenje koje bi trebalo da smanji cene“.
Cene struje u Evropi nastavljaju da obaraju rekorde, pojačavajući energetsku krizu u regionu i raspirujući strah od pristupa električnoj energiji i grajanju kako bude krenulo da dolazi hladnije vreme.
PROČITAJTE JOŠ:
Nemačke cene električne energije za sledeću godinu, koje se smatraju evropkim merilom nakratko su skočile iznad 1.000 evra po megavat satu u ponedeljak pre nego što su ponovo pale na 840 evra po megavat satu, prenosi CNN.
„Ovo uopšte nije normalno. Neverovatno je promenljivo“, rekao je Fabijan Reningen, viši analitičar u Ristad Enerdžiju. „Ove cene sada dostižu nivoe za koje smo mislili da ih nikada nećemo videti“, naveo je.
Cene su skočile otkako je ruski Gasprom najavio da će zatvoriti gasovod Severni tok 1 na tri dana, kako bi obavio radove na održavanju, što je ponovo izazvalo strahove da bi Moskva mogla u potpunosti da isključi gas za Evropu, koja se utrkuje da napravi zalihe pred zimu.
Preduzeća su zabrinuta da će možda morati da privremeno da obustave rad tokom zime ako ne bude bilo dovoljno struje, dok bi domaćinstva mogla da se bore da plate sve veće račune za grejanje. Posledice bi mogle da izazovu duboku recesiju.
Za sledeću godinu i dalje vlada ogromna neizvesnost. Visoke cene električne energije za sledeću godinu ukazuju da trgovci ne misle da će kriza biti obuzdana u narednim mesecima.
„Možda ćemo imati nekoliko zima u kojima ćemo nekako morati da pronađemo rešenja“, rekao je izvršni direktor Šela Ben van Beurden na konferenciji za novinare u Norveškoj u ponedeljak. Uniper, najveći nemački uvozik prirodnog gasa, rekao je u ponedeljak da će mu trebati dodatna pomoć vlade, tražeći dodatnih 4 milijarde evra. Kompanija je saopštila da ima malo gotovine zbog manjka u ruskom izvozu, što je primorava da plaća do neba visoke tržišne cene kako bi popunila praznine u snabdevanju.
BONUS VIDEO: Izložba uništenih ruskih oklopnih vozila u centru Kijeva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar