Ovog prvog januara na snagu je stupio novi sedmogodišnji budžet Evropske unije. To po sebi ne bi bilo tako interesantno, ali je ovaj put sve drukčije. Mnogi stručnjaci taj finansijski paket smatraju istorijskim. Zašto?
Komesar EU za budžetska pitanja Johanes Han ovaj budžet u razgovoru za DW naziva „revolucijom“. Iznos od 1,8 biliona evra daleko je najveća suma koja se ikada našla u briselskoj kasi za period od sedam narednih godina.
Jer, uz redovni budžet od 1,1 biliona tu je i 750 milijardi evra u „fondu za obnovu“ ekonomija koje su pogođene krizom tokom pandemije.
Pročitajte još:
Nije samo po pitanju izdataka došlo do pravog preokreta, već i po pitanju prihoda. Tih dodatnih 750 milijardi evra ne uplaćuju, kao inače, države članice već se po prvi put Evropska komisija samostalno zadužuje na finansijskom tržištu.
Zajednički dugovi su sve do izbijanja pandemije bili nepojmljivi za mnoge vlade, pa tako i za nemačku kancelarku. No galopirajuća ekonomska kriza je i Angelu Merkel prisilila da se predomisli. Dugovi u ime EU su odjednom bili odlično rešenje, pre svega što na prvi pogled u narednih sedam godina neće skoro ništa koštati i neće opterećivati nacionalne budžete.
Novi izvori prihoda za EU
Te dugove bi Unija trebalo da otplati do 2058. godine. U tu svrhu Brisel planira uvođenje novih poreza na plastiku, finansijske transakcije, emisiju štetnih gasova kao i novi ekološki porez na proizvode iz trećih zemalja.
Ovim poreskim ovlašćenjima ujedno jača moć centrale EU u Briselu. Tako bi trebalo da se poveća i uticaj predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, jer ona sada sedi na ogromnim vrećama novca.
Fond za obnovu je Komisija optimistično nazvala „Naredna generacija EU“. Tim novcem bi trebalo da se finansiraju pre svega investicije u skladu sa zaštitom klime i digitalizacija ekonomije.
„Sa više od jedne trećine tih sredstava će se finansirati evropski Green Deal. Taj zeleni plan je strategija rasta za Evropu“, obećala je Fon der Lajen u decembru u govoru pred preduzetnicima.
Ko plaća na kraju?
Dugove će otplaćivati i naredna generacija u Evropi, smatra stručnjak za evropsko pravo Frank Šorkopf sa Univerziteta u Getingenu. On u nemačkom časopisu Cicero obrazlaže da će otplaćivanje kredita do 2058. godine teći putem doprinosa članica te da će tako građani EU „posredno kroz nacionalne poreze plaćati te evropske izdatke“.
Šorkopf osim toga vidi moguću koliziju s presudom nemačkog Ustavnog suda o granicama evropske integracione politike. Moguće je da će taj sud naći da zajednički evropski dugovi i porezi prekoračuju te granice, ističe ovaj profesor.
Evropski budžet je, posle duge blokade Poljske i Mađarske, donet tek sredinom decembra pa će zato isplata prvih tranši iz fonda za oporavak uslediti kasnije nego što je planirano. Zemlje kojima je ta isplata preko potrebna, poput Italije i Španije, požurivale su proces.
No, Rim i Madrid će morati da se strpe do sredine godine, rekao je Avgusto Santoš Silva, šef diplomatije Portugalije koja u prvoj polovini 2021. godine predsedava EU. „Nadamo se da ćemo u prvoj polovini godine postići iskorake koji će omogućiti isplatu prvih deset odsto iz Fonda za pomoć“, kazao je Silva za novinsku agenciju Lusa.
Pre nego što novac bude isplaćen, 27 parlamenata država članica moraju da ratifikuju ovaj model finansiranja. Osim toga, sve zemlje moraju da predaju investicione planove iz kojih proizlazi na koji način se u tim investicijama pridržavaju uslova o zaštiti životne sredine.
Italija je nestrpljiva
Italija, koja je teško pogođena pandemijom i koja je ionako već bila prezadužena, s posebnim nestrpljenjem čeka na novčani poklon iz Brisela. Ta zemlja će dobiti najveći deo kolača. Čak 64 milijarde evra bi trebalo da bude uloženo u italijansku ekonomiju i zdravstveni sistem.
Vladajuća koalicija u Rimu već sedmicama se spori oko toga kako raspodeliti i iskoristiti pare. Mali koalicioni partner „Italia Viva“ preti čak rušenjem Vlade Đuzepea Kontea. Italija još nije predala plan izdataka koji bi trebalo da odobri Evropska komisija.
Budžet je istorijski i jer se isplate prvi put uslovljavaju vladavinom prava u nekoj članici EU. Protiv tog uslova su se bile žestoko pobunile Poljska i Mađarska, zemlje koje prema mišljenju Evropske komisije i parlamenta podrivaju vladavinu prava.
Sada, nakon dogovora s tim dvema zemljama, u zakonu stoji kompromis koji, međutim, prvo mora da proveri Sud EU.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar