Foto: EPA-EFE/ANDREA MEROLA

Posle nešto više od mesec i po dana mukotrpne borbe sa koronavirusom, neke zemlje su odlučile su da krenu u slabljenje strogih mera izolacije i pažljivo pokretanje ekonomije, koja bi život koliko toliko vratilo u privid normalnosti.

Italija uprkos tome što je dugo vremena spadala u vrh sa najvećom stopom obolelih i umrlih od koronavirusa, od kada beleži pad broja novozaraženih odlučila je da krene u ublažavanje određenih mera strogog karantina. To je usledilo posle uskršnjih praznika, kada su stroge mere počele polako da popuštaju. Prvi koji su učinili hrabri iskorak, da otvore vrata svojih radnji bili su vlasnici knjižara.

Foto: EPA-EFE/Andrea Merola

Venecija, grad na severu Italije, jedna od najpopularnijih turstičkih destinacija, koja je svake godine privlačila nekoliko miliona turista iz celog sveta i dalje je pusta. Restorani i hoteli ostaju zatvoreni do daljnjeg, a jedine radnje u starom jezgru koje su otvorene su zapravo knjižare duž pustih kanala. Građani Venecije, ali i potencijalni kupci za sad dva puta nedeljno mogu da razgledaju knjige, ali uz obavezu da nose masku, dezinfikuju ruke pre kupovine knjiga i da razmak između posetioca knjižare bude četiri metra.

Knjižara „Marko Polo“ traži od svakog kupca da po jedan ulaze u radnju ili da zakažu zadržavanje od najmanje 30 minuta, ako dođu u popodnevnim časovima.

Foto: EPA-EFE/ANDREA MEROLA

„Beskorisno je razmišljati o prodaji. Razlog zašto otvaramo knjižaru, je da pokušamo ponovo oživeti posao, kako bi smo klijentima dali malo slobode“, izjavio je za WSJ suvlasnik knjižare Klaudio Moreti.

Otvaranje ekonomije u zemlji koja se još uvek bori sa koronavirusom je veoma teško, navodi novinar WSJ, posebno u Italji, koja je uprkos tome što još ima novoobolelih odlučila da određene prodavnice i mala preduzeća otvore po fazama, kako naglo popuštanje uvedenih mera ne bi ponovo dovelo do novog talasa epidemije zbog koje je širom sveta više od pola milijarde ljudi moralo da ostane u karantinu.

Zdravstvene vlasti zemalja članice Evropske unije, same odlučuju kada i gde će se komercijalni život vratiti, odnosno da će se moći dozvoliti slabije disanje ekonomije pre vraćanja na život „punih pluća“. Svaka nova kategorija radnji koje se otvaraju u maloprodaji zapravo predstavlja eksperiment u realnom vremenu, za ono što svi očekuju posebno u SAD koji će pokušati da kopiraju evropski model postepenog oslobađanja zabrana.

Novinar WSJ navodi da je većina italijanskih regiona pustila otvorene prodajne prostore za decu. S druge strane u Beču Austrijanci sa maskama na licu kreću se gradskim četvrtima kako bi posetili prodavnice odeće i čokolade.

Nemačka i Poljska su  takođe najavili da će olabaviti zabrane koje su skoro ugušile maloprodajne radnje. Međutim, kako to novinari WSJ zaključuju, pojedinačna i privremena otvaranja neće bitno olakšati recesiju za koju se smatra da je najgora u Evropi od velike depresije početkom 1930-tih godina 20. veka.

Foto: EPA-EFE/ANDREA BUOSO

One prodavnice koje su se otvorile već imaju plastične pregrade koje razdvajaju radnike od kupaca. Prodavnice već traže nove radnike, ali javljaju se i određeni problemi, poput toga da se roba zaglavljuje na pregradam, do gubitaka kupaca zbog čega se prešlo već na onlajn trgovinu. Menadžeri već sad pokušavaju da unapred planiraju šta raditi u trenutku ako se kornavirus ponovo vrati i ponovo uvedu strožije mere.

„Biće zaista teško vratiti se poslu. Ponovno otvaranje biće veoma teško širom Evrope “, izjavila je Nikoleta Nobile, ekonomistkinja iz Okford Economiks.

Evropska unija nema ni plan ni agenciju, koja bi mogla da koordiniše aktivnost otvaranja svake članice ponaosob, jer svaka zemlja ima svoj vremenski okvir da fazno oživi ekonomiju na kontinetu u isto vreme i da zaustavi smrtonosnu pandemiju. U slučaju Italije ta odluka je sa nacionalnog nivoa prebačena na regionalne administratore.

Italijanski premijer Đuzepe Konte jeste dozvolio da određeni broj manjih prodavnica bude otvoren poput onih koje prodaju konfekciju, međutim samo sedam od 20 regiona ih je bilo zatvorilo. S druge strane države poput Danske i Austrije, brzo popuštaju mere, ali to donosi rizik s jedne strane strah od novog talasa infekcija, dok njihove komšije to rade s mnogo opreza.

Foto: EPA-EFE/ANDREA BUOSO

S druge strane za SAD pre svega države poput Njujorka i Kalifornije ovi pojedinačni naopori su test da li je to moguće primeniti u saveznim državama koje su najviše pogođene epidemijom koronavirusa. Administracija Donalda Trampa već je ohrabrila ove države da počnu postepeno da otvaraju radnje, čim počne opadati broj novoobolelih. Guverner Njujorka Endrju Kuomo i guverneri šest susednih država sazvali su radnu grupu kako bi se razmotrili ponovno otvaranje ekonomije.

Evropska iskustva kako piše WSJ ukazuju da će to neminovno doći i da će se najbolje prilagoditi poluzatvoreni objekti, ali da neće biti kampanjske kupovine i rasprodaja sa velikim brojem ljudi jer će na ulazu svakom biti merena temperatura.

Venston Stejsi, izvršni direktor Američke privredne komore u Češkoj Republici za WSJ kaže da se stvari ne vraćaju u normalu i da stav da će se sve za dve ili tri nedelje vratiti kao što je bilo ne stoje.

Italija već predviđa da će najmanje šestina svih restorana i barova oko 50.000 uglavnom malih preduzeća propasti, prihodi će opasti, a pri tome otvaranje će pratiti mnoštvo ograničenja.

Autor: Andrej Mlakar/WSJ