Zemlje članice EU ilegalnim akcijama odbile su najmanje 40.000 azilanata sa evropskih granica, a te metode povezane su sa smrću više od 2.000 ljudi, piše Gardijan.
Pročitajte još:
U jednom od najvećih masovnih proterivanja u poslednjih nekoliko decenija, evropske zemlje, podržane od strane pogranične agencije EU Fronteks, sistematski su potiskivale hiljade izbeglica koristeći ilegalne taktike u rasponu od napada do brutalnosti tokom pritvora ili transporta. Među proteranima su i deca koja beže od ratova, piše Gardijan.
Analiza britanskog lista zasniva se na izveštajima koje su objavile agencije UN i bazi podataka o incidentima koje su prikupile nevladine organizacije.
„Nedavni izveštaji ukazuju na porast broja smrtnih slučajeva migranata koji pokušavaju da dođu do Evrope i, istovremeno, na povećanje saradnje između zemalja EU sa zemljama koje nisu članice EU, poput Libije, što je dovelo do neuspeha nekoliko spasilačkih operacija“, rekao je Fulvio Vasalo Paleologo, jedan od vodećih italijanskih stručnjaka za ljudska prava i imigraciju i profesor na Univerzitetu u Palermu.
Ova otkrića dolaze u vreme kada je nadzorni organ EU za borbu protiv prevara Olaf pokrenuo istragu protiv Fronteksa zbog navoda o uznemiravanju, nedoličnom ponašanju i nezakonitim operacijama čiji je cilj sprečavanje azilanata da dođu do obala EU. Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, 2020. godine gotovo 100.000 migranata stiglo je u Evropu morskim i kopnenim putem, u poređenju sa skoro 130.000 u 2019. godini i 190.000 u 2017. godini.
Uprkos padu broja migranata koji pokušavaju da uđu u EU, od januara 2020 godine Italija, Malta, Grčka, Hrvatska i Španija ubrzale su svoju tvrdu migracionu agendu. Pored uvođenja delimičnog ili potpunog zatvaranja granica zbog koronavirusa, ove zemlje plaćale su države koje nisu članice EU i regrutovale privatna plovila da presreću čamce na moru i guraju putnike u pritvorske centre.
Hrvatska: Seksualno zlostavljanje, pljačkanje, batine…
Hrvatska, čija policija patrolira najdužom spoljnom granicom EU, intenzivirala je 2020. sistemsko nasilje i potiskivanje migranata nazad u Bosnu i Hercegovinu. Dansko veće za izbeglice (DRC) zabeležilo je da je Hrvatska potisnula skoro 18.000 migranata od svoje granice od početka pandemije. Tokom poslednjih godinu i po dana, Gardijan je prikupio svedočenja migranata koji tvrde da su ih pripadnici hrvatske policije tukli, pljačkali, seksualno zlostavljali i skidali do gole kože. Neki migranti tvrdili su tada i da su im policajci crtali crvene krstove na glavi za koje su im govorili da su „lek protiv koronavirusa“.
Prema godišnjem izveštaju koji je u utorak objavila Mreža za praćenje nasilja na granici (BVMN), koalicija od 13 nevladinih organizacija koja dokumentuje ilegalna potiskivanja migranata na zapadnom Balkanu, zlostavljanje i neproporcionalna sila bili su prisutni u skoro 90 odsto svedočenja prikupljenih iz Hrvatske tokom 2020. godine. To je povećanje od 10 odsto u 2019. godini.
U aprilu je Gardian otkrio da je hrvatska granična policija tokom pretresa migranata na granici sa BiH navodno seksualno zlostavljala i držala nož pod vratom ženi iz Avganistana.
„Uprkos angažmanu Evropske komisije sa hrvatskim vlastima tokom poslednjih meseci, praktično nismo zabeležili napredak, ni u istragama ni u razvoju nezavisnih mehanizama za nadgledanje granica“, rekla je Nikola Bai, direktor DRC za Bosnu i Hercegovinu.
Grčka: Izbeglice vezivali za rešetke ćelije
Od januara 2020. godine, Grčka je sa svojih obala odgurnula oko 6.230 tražilaca azila, prema podacima BVMN. Izveštaj navodi da je u 89 odsto odbijanja „BVMN primetio nesrazmernu i prekomernu upotrebu sile“. Kako se navodi, „upotreba sile na nedozvoljen način postala je uobičajena“.
„Izuzetno surovi primeri policijskog nasilja dokumentovani su 2020. godine, uključuju dugotrajno prekomerno premlaćivanje (često na nagom telu), potapanje vodom, fizičko zlostavljanje žena i dece, upotreba metalnih šipki za nanošenje povreda“. U svedočenjima migranti su opisivali kako su im ruke bile vezane za rešetke ćelija i kacige stavljene na glave pre premlaćivanja kako bi se izbegle vidljive modrice.
U tužbi koja je protiv grčke države podignuta pred Evropskom sudu za ljudska prava u aprilu, Atina se tereti da je vratila desetine migranata na splavove na moru nakon što su neki od njih pretučeni. Kako se navodi, grčki patrolni čamci odvukli su migrante nazad u turske vode i ostavili ih na moru bez hrane, vode, prsluka za spasavanje ili bilo kog drugog načina da pozovu pomoć.
Libija i Italija: Kontroverzna strategija
Prema podacima UNHCR-a, od početka pandemije libijske vlasti uz podršku Italije koja je 2017. godine ustupila Libiji odgovornost za nadgledanje mediteranskih spasilačkih operacija, presrele i vratile u Tripoli oko 15.500 tražilaca azila. Kontroverzna strategija prouzrokovala je prisilni povratak hiljada ljudi u libijske pritvorske centre gde se, prema izveštajima, suočavaju sa mučenjem. Stotine migranata su se utopile, a da nisu intervenisale ni Libija ni Italija.
„Ova praksa se nastavila i 2020. godine, a sve značajniju ulogu imali su avioni Fronteksa, koji su locirali čamce na moru i javljali njihov položaj libijskoj obalskoj straži. Italija je u jednom trenutku koristila pandemiju kao izgovor da tvrdi da njene luke nisu sigurne za iskrcavanje ljudi spašenih na moru, ali nije imala problema s tim što je libijska obalska straža vraćala ljude u Tripoli. Čak i kada se to događalo u vreme granatiranja“, rekao je Mateo de Belis, istraživač migracija u Amnesti International.
U aprilu su Italija i Libija optužene da su namerno ignorisale poziv sa migrantskog broda u libijskim vodama koji se našao u problemu jer su talasi dosezali šest metara visine. Nekoliko sati kasnije, spasilački brod nevladine organizacije otkrio je na desetine tela koja su plutala u talasima. Tog dana utopilo se 130 migranata.
„Operacije potiskivanja postale su rutina, kao i napuštanje brodova gde su stotine ljudi prepuštene utapanju. Dokumentovali smo toliko brodoloma koji nikada nisu ušli u zvaničnu statistiku. Znamo da je stvarni broj poginulih mnogo veći. U mnogim slučajevima, evropske obalske straže odbijale su da odgovore na pozive za pomoć. Čak i ako sve evropske vlasti pokušaju da odbace odgovornost, mi znamo da je masovno umiranje direktan rezultat i njihovog delovanja i nečinjenja. Ove smrti su u Evropi“, rekao je portparol Alarm Phone-a, telefonske linije za migrante u nevolji na moru.
Malta: Dve strategije za odbijanje migranata
Malta, koja je početkom prošle godine zatvorila svoje luke pod izgovorom pandemije, nastavila je da potiskuje stotine migranata koristeći dve strategije: angažovanjem privatnih brodova da presretnu tražioce azila i prisile ih da se vrate nazad u Libiju ili ih odvrate uputstvima ka Italiji.
„Između 2014. i 2017. godine, Malta je mogla da računa da će Italija preuzeti odgovornost za koordinaciju spašavanja i omogućavanje iskrcavanja na njenom tlu. Ali kada su Italija i EU povukle svoje brodove iz centralnog Mediterana, kako bi ga ostavile u rukama Libije, ostavile su Maltu izloženom. Kao odgovor na to, od početka 2020. godine malteška vlada koristila je taktike kako bi izbegla pomoć izbeglicama i migrantima na moru, uključujući organizovanje nezakonitih vraćanja u Libiju privatnim ribarskim čamcima, preusmeravanje čamaca umesto njihovo spasavanje, nezakonito zadržavajući stotine ljudi na loše opremljenim trajektima pred vodama Malte i potpisivanje novog sporazuma sa Libijom kako bi se sprečilo da ljudi dođu na Maltu“, rekao je De Belis.
Prošlog maja, niz glasovnih poruka koje je nabavio Gardian potvrdio je strategiju malteške vlade da koristi privatna plovila, delujući po nalogu svojih oružanih snaga, za presretanje i vraćanje izbeglica u libijske pritvorske centre.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare