"Najpoznatiji građanin Republike Srbije i teniski šampion Novak Đoković, je u aprilu prošle godine govorio o vakcinama protiv koronavirusa. Bio je oprezan po tom pitanju pa je naveo da 'ne bi voleo da u telo unosi nešto neprovereno'. Savetnik Vlade Srbije kada je pandemija u pitanju, rekao je medijima prošlog marta da Kovid-19 'postoji samo na Fejsbuku'. A kada je broj slučajeva boginja porastao pre tri godine, vlasti su krivile lobi protiv vakcinacije", piše britanski Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Srbija je vrlo verovatan kandidat za državu koja ima najviše vakcinisanih u Evropi. Ali od januara, ova država Zapadnog Balkana, išla je ispred ostalih država u svetu, pa tako ima 31 vakcinu na svakih 100 stanovnika. Nemačka recimo ima 13 doza na 100 ljudi, a Kanada 10,8 doza.
Ipak, vlasti u srbiji su se suočile sa pitanjem šta bi moglo da sačeka druge zemlje na Balkanu i u Istočnoj Evropi, gde ankete pokazuju da postoji oklevanje da se ljudi vakcinišu. Jednom kada ponuda doza nadmaši potražnju, kako ubediti skeptične zajednice da se vakcinišu?
U Novom Pazaru, najvećem gradu u Sandžaku, regionu u Srbiji gde živi bošnjačka manjina, primljeno je manje od 8 doza vakcina na 100 ljudi, uprkos tome što postoji najmanje 4 vakcina u ponudi, prenosi Gardijan.
„Mislim da je prerano reći da je vakcina sigurna. Širom sveta postoje primeri neželjenih efekata, a postavlja se pitanje koja je najefikasnija. U mom kraju ljudi se plaše“, rekao je Semin Martinović (20) iz Tutina.
Dezinformacije su brojne u zemlji koju je Evropski parlament nazvao lansirnom tačkom za ruske kampanje dezinformacija, a isto tako i nepoverenje u zdravstveni sistem koji je pod komunističkim režimom iz vremena Hladnog rata, masovne vakcinacije učinio obaveznim. Vakcine protiv dečjih bolesti još uvek su obavezne, ali ih mnogi izbegavaju.
'I am begging you, get the vaccine': pockets of fear emerge in Serbia https://t.co/O7ubpDF5Xi
— Guardian news (@guardiannews) March 25, 2021
„Na društvenim mrežama ima puno poluistina ili otvorenih laži o vakcinama. Morali smo godinama da se borio sa ljudima koji nisu želeli da vakcinišu svoju decu. Sa tim smo postigli dobre rezultate, ali onda je nastupila pandemija i ti glasovi protiv vakcine su samo postali još glasniji“, kaže Ervin Ćorović, lekar i šef zdravstvenog centra u Novom Pazaru.
Stanovnici znaju šta koronavirus može da uradi. Novi Pazar i okolina su među najteže pogođenim u Srbiji, gde je zvanično zabeleženo oko 4.900 smrtnih slučajeva, ali se smatra da je stvarna cifra veća.
Vanredna situacija je proglašena prošlog jula kada su bolnice premašile svoje kapacitete.
„One su bile pretrpane, nedostajalo im je opreme“, kaže ovaj lekar.
Broj zaraženih koronavirsom u zemlji opet raste, a regionalni zvaničnici se utrkuju da izbegnu još veću krizu, pokrivajući lokalne medije reklamama za vakcinu, šaljući mobilne timove u sela u ruralnim oblastima i ublažavajući birokratske zahteve za dobijanje vakcine.
„U ponudi imamo više vakcina od onih koji su se prijavili za njih“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obilje vakcina protiv koronavirusa okarakterisao je kao lični trijumf.
„Preklinjem vas ljudi, prijavite se za vakcinu“, rekao je obraćanju pošlog meseca. „Imamo ih i imaćemo ih još više, molim vas kao Boga, uzmite je“, dodao je on.
U zemlji polarizovanoj proevropskim elementima i onima koji favorizuju Rusiju, ponuđene vakcine pomogle su da se prevaziđe određeni skepticizam, kaže Milan Krstić sa fakulteta Političkih nauka u Beogradu.
„U zavisnosti od toga, da li ljudi više vole istočne sile, poput Kine ili Rusije, ili zapadne poput EU ili SAD-a, to igra ulogu u njihovom izbora vakcine“, rekao je on.
Vučić je rekao da će se odlučiti za kinesku vakcinu Sinofarm „iz inata“, zbog regulatora EU koji tek treba da odobre kinesku vakcinu za hitnu upotrebu.
„Režimu je bilo važno da pokaže da Srbija ima više vakcina od drugih zemalja, ali istovremeno smo zanemarili ključni deo: edukovanje ljudi o vakcini“, kaže Zoran Radovanović, epidemiolog.
„Edukacija o vakcini pre masovne vakcinacije je poput artiljerije tokom rata. Neprijateljsku liniju počinjete da rušite artiljerijom. U ovom slučaju to bi bila edukacija. Ali to nije bio slučaj u Srbiji“, rekao je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare