Velika Britanija i Evropska unija postigle su sporazum o trgovinskim odnosima dve strane, posle konačnog izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Unije 31. decembra. Britanski premijer Boris Džonson iskoristio je božićno obraćanje da javnosti pokaze stotine strana dogovora, postignutog u poslednjem trenutku.
Dogovor koji reguliše trgovinske i bezbednosne odnose Londona i Brisela ima gotovo 2.000 strana, a stupiće na snagu kada ga ratifikuje svih 27 zemalja članica EU, plus London. Detalji dogovora, koji su zapravo suština cele agonije zvane Bregzit, iskrsavaće narednih dana, a Gardijan je pobrojao glavne tačke sporazuma.
Pročitajte još:
Takse
Pristup bez taksi i kvota jednom od najvećih svetskih tržišta okosnica je Bregzita i razlikuje se od EU sporazuma sa Kanadom i Japanom.
Trgovina
Britanija će, na osnovu dogovora, u trgovinskim odnosima morati da poštuje i britanske i EU standarde.
Profesionalne kvalifikacije
Automatsko priznavanje diploma lekara, medicinskih sestara, arhitekata, zubara, farmaceuta, veterinara, inženjera više nije moguće. Sada će ove profesije morati da dobiju odobrenje od vlasti zemalja u kojima žele da rade.
I would like to wish everyone a very Merry Christmas. pic.twitter.com/DofRkb4Ivc
— Boris Johnson (@BorisJohnson) December 24, 2020
Sloboda kretanja
Britanski državljani više neće moći da rade, studiraju, vode firme ili žive u EU bez viza koje su potrebne za boravak duži od 90 dana.
Pravo na ribolov
Pravo na ribolov, odnosno dozvola brodovima EU da ribare u britanskim vodama bio je glavni kamen spoticanja u pregovorima. Godišnji prihodi EU ribarskih flota od ribarenja u britanskim vodama iznose 650 miliona evra u poređenju sa 850 miliona koliko zarađuju britanski brodovi. Na osnovu novih kvota, EU udeo u ribolovu smanjen je za 25 odsto i biće „razvučen“ na pet i po godina. Četvrtina vrednosti EU ulova – 162,5 miliona evra godišnje – biće „vraćeno“ Britaniji na kraju tog perioda. Posle toga, dve strane će se dogovarati na godišnjem nivou.
Iz sveta i regiona čitajte:
Standardi
Obe strane saglasile su se oko minimuma društvenih, radnih i standarda vezanih za zaštitu prirodne sredine. Jedan od problema u pregovorima bio je insistiranje Brisela na „evolucionoj klauzuli“, odnosno na pravu da unilateralno uvedu takse na britansku robu ukoliko London ne bude poštovao dogovorene standarde. Na kraju je postignut kompromis – dogovoren je minimum standarda ispod kojih se ne može ići.
Rešavanje trgovinskih sukoba
Ovo je bio jedan od najtežh delova pregovora, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel. EU je bila zabrinuta da će se Velika Britanija vremenom toliko udaljiti od EU standarda, da će postati „Singapur na Temzi“. Dogovoreno je da ukoliko bilo koja strana „skrene“ sa dogovorenih mera, da se uspostavi arbitražni panel koji će donositi odluke o ovom pitanju.
Bezbednost
Prekogranične istrage i saradnja će se nastaviti, ali Britanija neće više biti član Europola, Eurožusta iako će imati mogućnost pristupa Šengenskom informacionom sistemu, bazi podataka o ukradenoj robi i nestalim osobama.
Saobraćaj
Avio i teretni saobraćaj biće nastavljen bez potrebe za specijalnim dozvolama što predstavlja veliko olakšanje za snabdevače koji su strahovali da će sa konačnim razlazom biti sprečeni da slobodno i neometano cirkulišu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar