Bregzit za početnike: Irska, ribolov i Ursulina tužba

Svet 05. okt. 202020:04
Podeli:
Foto:EPA-EFE/ANDY RAIN

Bregzit je isprva trebalo da bude vrlo jednostavna stvar - da Velika Britanija više ne bude deo Evropske unije. A onda se sve zakomplikovalo i malo je kome jasno gde je zaista zapelo i zašto spor EU i Britanije i dalje traje.

Možda je najtačniji opis trenutne Bregzit situacije „igra kukavice“ u kojoj nijedna strana ne želi da popusti, kako je Politiko nazvao ovaj proces još u maju posle treće runde pregovora. Da, pregovori idu u rundama, a svaka runda je, čini se, sve neuspešnija, pa iako se činilo da će se stvar malo normalizovati pošto je Britaniji učinjen ustupak praktično i omogućeno joj je da nastavi da trguje sa EU i po napuštanju bloka, „pat pozicija“ još traje.

Foto:EPA-EFE/ANDY RAIN

Suština problema izgledala bi ovako: Britanija želi da trguje sa EU jer je evropsko tržište od ogromnog značaja za britansku ekomoniju, a EU će joj to dopustiti ako London pristane da poštuje zakone i standarde EU. Ipak, Britanija ne želi da pristane na ovu ucenu pošto Brisel ne zahteva isto i od drugih zemalja sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, kao što je slučaj sa, recimo, Kanadom.

Od evropskih lidera i pregovarača neretko stižu konfuzne poruke i stavovi, poput reči nemačke kancelarke Angele Merkel da u pregovorima sa Britanijom nema proboja, ali ima malog pomaka.

Kako je sve počelo i zašto je važan ribolov

Velika Britanija je napustila političke strukture EU 31. januara, a ekonomsku će 31. decembra, kada se završi 11-mesečni prelazni period. Dve strane do tada pokušavaju da sklope novi trgovinski sporazum, ali razgovori su zaglibili oko pitanja koja uključuju prava ribolova u vodama Velike Britanije i pravila poštene konkurencije preduzeća.

Obe strane kažu da će se Velika Britanija, ukoliko ne bude postignut sporazum do sledećeg meseca, 1. januara suočiti s ekonomski skupim i za nju štetnim izlaskom iz EU bez dogovora.

Foto:EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Prava na ribolov jedna su od glavnih prepreka pregovorima, a britanski premijer Boris Džonson do sada nije želeo da popusti pred zahtevima da dozvoli EU ribarskim brodovima stalan pristup britanskim vodama.

Zvaničnici strahuju da bi to moglo da dovede do novog “ribarskog rata” kada su se britanski brodovi podržani mornaricom sukobili sa islandskom obalskom stražom u propalom pokušaju da zadrže prava na ribolov u severnom Atlantiku.

Ursula vas tuži

Na postizanju dogovora koji bi bio dovoljno kompromisno rešenje da ga prihvate obe strane – i EU i Britanija – neprekidno se radi, što pred kamerama, što iza kulisa, i sam Džonson se svako malo sastaje sa evropskim zvaničnicima. Ipak, taman kad se činilo da je nekakav pomak postignut, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen održala je konferenciju za medije na kojoj je saopštila da će EU tužiti Veliku Britaniju.

Evropska unija je na ivici da pokrene pravni postupak protiv Velike Britanije zbog kršenja određenih delova Sporazuma o povlačenju. Nacrt zvanične pritužbe je finalizovan, što znači da će postupak skoro izvesno biti pokrenut.

Sporni zakon koji je isprovocirao Evropu

Tužba je najavljena upravo zbog kontroverznog zakona koji je iznervirao Evropu, čiji je cilj da spreči prekid trgovine unutar Ujedinjenog Kraljevstva ako pregovori sa EU propadnu, a problem je što zakon pokušava da poništi delove Bregzit sporazuma dogovorene u januaru.

Ključni deo sporazuma je da će Severna Irska nastaviti da poštuje pravila EU čak i po izlasku Britanije iz Unije. To je dogovoreno kako bi se sprečilo uvođenje takozvane “čvrste granice” između Severne Irske, koja je deo UK i Republike Irske koja je deo EU.

Ursula fon der Lajen
Ursula fon der Lajen Foto:EPA-EFE/YVES HERMAN

Sporni zakon britanske vlade kosi se sa sporazumom o raskidu i samim tim i sa međunarodnim pravom jer omogućava britanskim ministrima da izignorišu pravila vezana za Severnu Irsku u slučaju da se sa EU ne postigne trgovinski sporazum.

To je razlog zašto je jedan ministar nedavno priznao da će zakon “prekršiti međunarodno pravo” na “specifičan i ograničen način”, što je izazvalo salvu kritika, pa čak i poneku ostavku.

Okej je i „No-Deal“

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da sporazum mora biti postignut do sredine oktobra, u suprotnom će Britaniju pripremiti za budućnost bez sporazuma.

I No-Deal bi za Veliku Britaniju bio “dobar rezultat”, tvrdi Džonson na kraju, iako se strahuje da bi “razvod” Britanije i Unije bez novog trgovinskog sporazuma ugrozio godišnju trgovinu vrednu do bilion evra.

Foto:EPA-EFE/Simon Dawson

Ako do 1. januara ne bude sporazuma, Velika Britanija će trgovati s EU kao što to čini s Australijom, kaže britanski premijer. Faktički to znači trgovanje po pravilima Svetske trgovinske organizacije, uključujući odredbe o carinama.

Pročitajte još:

To bi, na primer, poskupelo britanske automobile uvezene u EU za 10 odsto, a mlečne proizvode za 35 odsto.

Rok od 15. oktobra, koji je sada postavio Džonson, ne izaziva uzbuđenje u Briselu. EU smatra da je Velikoj Britaniji već izašla u susret i ponudila rešenja kako bi se ostvarila „fer tržišna utakmica”, ali da britanska strana na to nije odgovorila odgovarajućim koracima. Dalje od toga EU ne može ići, kažu u Briselu. Ursula fon der Lejen je pokretanjem postupka i konačno dala znak Džonsonu da je to to – uzmi ili ostavi.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar