Stav Evropske unije je da se Rusija ne sprema da zauzme Ukrajine, već da samo vrši pritisak na nju u cilju revidiranja bezbednosne arhitekture u Evropi, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je još juče pozivao Moskvu na „deeskalaciju“ u Ukrajini. Pogrešno je govoriti da je sada najkritičniji trenutak od okončanja Drugog svetskog rata. Sada je najkomplikovaniji trenutak od kraja Hladnog rata“, naglasio je Borelj.
„Ne smatramo da Rusija želi da zauzme Ukrajinu. Mislimo da ona teži da izvrši pritisak na nju da sedne za pregovarački sto zbog sistema bezbednosti u Evropi koji je sada doveden u sumnju“, poručio je on na konferenciji za novinare u Vašingtonu.
Dodao je da zemlje EU, SAD i NATO-a vode „dijalog sa Moskvom na više nivoa“.
„Ne verujem da Rusija namerava da napadne sada Ukrajinu kao što je Hitler napao Sovjetski Savez 1941. Stoga je pogrešno govoriti da je sada najkritičniji trenutak od okončanja Drugog svetskog rata. Sada je najkomplikovaniji trenutak od kraja Hladnog rata“, naglasio je Borelj.
Prema njegovim rečima, EU pozdravlja posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i inicijative koje su tamo iznete.
„To je veoma važna poseta. Dobro je što je evropski lider (a Francuska trenutno predsedava Savetom EU) otputovao u Rusiju kako bi predstavio naš stav, između ostalog, o situaciji u Ukrajini“, ocenio je Borelj.
Moguće da će Rusija smanjiti isporuke gasa EU
Govoreći o gasu, naveo da scenario u kojem bi se Evropska unija suočila sa potpunim prekidom isporuka – ne deluje realistično.
„Ne mislim da će Rusija u potpunosti obustaviti isporuke gasa. Međutim, mogli bismo da se suočimo sa situacijom u kojoj će se obima isporuka smanjiti. U tom slučaju će drugi dobavljači morati da budu aktivniji“, naglasio je on.
Istina je da veoma zavisimo od ruskog gasa, kaže Borelj.
„Rusija je učinila više da osigura svoj otpor sankcijama nego što je EU učinila da stvori strateške rezerve gasa. Moskva je akumulirala ogromne devizne rezerve, a mi nismo stvorili strateške rezerve gasa, stoga i dalje vrlo zavisimo od isporuka gasa iz Rusije. Zato tražimo alternativne dobavljače. To su, pre svega, Amerika, Katar, Norveška i Severna Afrika“, objasnio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Takođe se požalio da se „Gasprom“ kojem, kako kaže, „pripada do 30 odsto skladišta gasa u Evropi – nije mnogo potrudio da ih popuni”.
Sa svoje strane, „Gasprom“ je više puta naglašavao da gas isporučuje prema zahtevima potrošača u skladu sa ugovornim obavezama. Rusija je već mnogo decenija pouzdan snabdevač Evrope prirodnim gasom.
EU će pokazati jedinstvo u odgovoru Lavrovu
Borelj je poručio i da će odgovor zemalja EU na pismo šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrov o bezbednosti biti koordinisan i da će zemljama Unije omogućiti da „pokažu jedinstvo“.
„Moskva je uputila pismo svim zemljama EU, tražeći odgovor na iste one zabrinutosti kao i kod poruke Sjedinjenim Američkim Državama. Na taj način je Moskva pokrenula novi pravac pregovora – ovog puta sa Evropljanima. Radimo na koordinisanom zajedničkom odgovoru Lavrovu. To će biti dobra mogućnost za demonstraciju jedinstva EU, kao i činjenice da mi nismo samo 27 zemalja, već savez“, napomenuo je on.
BONUS VIDEO: Život na prvoj liniji fronta u Donbasu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar