Borba sa rasističkim nasleđem: I SAD i Evropa ruše spomenike

Svet 10. jun. 202013:33 > 14:18
Podeli:
Foto:Ben Birchall / PA Images / Profimedia, Tom Wren / SWNS / SWNS / Profimedia, NBC10Boston, Reuters

Statua bivšeg kralja Leopolda Drugog, kontroverzne ličnosti iz kolonijalne prošlosti Belgije, uklonjena je sa trga u Antverpenu i smeštena je u depo lokalnog muzeja, a Belgija se tako našla na putu kojim idu Velika Britanija i Amerika – da uklone sve statue robovlasnika i onih koji su pridoneli rasizmu i segregaciji.

Odluka o uklanjanju statue kralja Leopolda je tek poslednja u nizu ovakvih, doneta posle protesta hiljada ljudi širom Belgije protiv rasizma i u znak sećanja na Afroamerikanca Džordža Flojda koga je u SAD ubio policajac.

Statua Leopolda Drugog je prošle sedmice oštećena, kao i više drugih skulptura koje predstavljaju bivšeg kralja.

Potomak nemačke dinastije Saks-Koburga, Leopold Drugi je bio kralj od 1865. do 1909. godine i ostao je upamćen po kolonizaciji Konga, gde je uspostavio brutalan režim, zasnovan na eksploataciji kaučuka kroz prisilan rad.

Grupa pod nazivom “Popravimo istoriju” zahteva uklanjanje svih statua Leopolda Drugog iz javnog prostora u Briselu, optužujući bivšeg suverena da je “istrebio” milione Kongoanaca.

Borba sa nasleđem Konfederacije

Pročitaj i:

Demonstranti koji su se okupili u parku Bird u Ričmondu oborili su juče i statuu Kristofera Kolumba, zapalili je i bacili u jezero.

Nakon toga, oni su na osnovu na kojoj je stajala statua postavili znak na kome piše „Kolumbo predstavlja genocid“.

Ranije takom dana aktivistkinja Čelzi Higs-Vajs i drugi demonstranti govorili su okupljenima u parku Bird o teškoćama starosedelaca i Afroamerikanca u Americi.

Statua Kristofera Kolumba podignuta je u Ričmondu u Virdžiniji 1927. godine i to je bila prva njegova statua na jugu SAD, a srušena je samo nekoliko dana nakon što je oborena i statua konfederacijskog generala Vilijamsa Kartera Vikema u parku Monro.

Najavljeno je i rušenje statue konfederacijskog generala Roberta E. Lija u Virdžiniji, mada je sud privremeno blokirao mogućnost uklanjanja statue. Ova statua se već našla na meti demonstranata posle 2015. godine kada je Dilan Ruf u crkvi u Čarlstonu, u Severnoj Karolini, ubio devetoro Afroamerikanaca, a beli nacionalisti u Šarlotsvilu su 2017. godine organizovali marš u znak protesta protiv uklanjanja Lijeve statue.

U Filadelfiji je posle 22 godine uklonjena statua bivšeg gradonačelnika i policajca Frenka Rica zbog diskriminisanja manjina u periodu dok je obavljao funkciju osamdesetih; aktuelni gradonačelnik Filadelfije je u saopštenju naveo da je ova statua „spomenik rasizmu i policijskoj brutalnosti“.

Slična stvar se dogodila i u Alabami sa konfederacijskim statuama. U Tenesiju je uklonjena kontroverzna statua Edvarda Karnaka, nekadašnjeg senatora i vlasnika novina poznatog o napadima na borce za ljudska prava.

U Virdžiniji je uklonjena i statua konfederacijskog vojnika nazvana „Appomattox“ podignuta 1889. godine u čast konfederacijskih vojnika u starom gradu Aleksandriji.

Britanci uklanjaju spomenike robovlasnika

U Velikoj Britaniji se ukljanjaju spomenici zbog zabrinutosti da su rasistički. Tri spomenika uklanjaju se nakon što su demonstranti srušili statuu trgovca robovima u Bristolu.

Veruje se da je Vilijem Bekford, bogati političar koji je dva puta obavljao dužnost gradonačelnika Londona u 18. veku, posedovao oko 3.000 robova na svojim plantažama na Jamajci. Njegova statua stoji unutar londonskog Gildhola.

Džon Kas je bio uključen u trgovinu robljem kao član kompanije Royal African Company’s Court of Assistants između 1705. i 1708. godine. Podaci ove kompanije pokazuju da je Kas bio agent u pregovaranju sa robovima u Africi i na Karibima.

Tomas Gaj, osnivač Gajeve bolnice i fondacije imao je veliki udeo u kompaniji South Sea, kojoj je dodeljen monopol nad trgovinom robovima u španskim kolonijama na američkom kontinentu.

Kip robovlasnika Roberta Miligana u Londonu danas je sklonjen, u skladu sa “željama lokalne zajednice”, rekli su zvaničnici. Kip Miligana, škotskog trgovca iz 18. veka koji je posedovao 526 robova koji su radili na njegovoj plantaži, stoji ispred Muzeja Doklands.

Do ove odluke došlo je nakon što su demonstranti “Black Lives Mater” (Crni životi su važni) protestujući zbog smrti Džordža Flojda u Mineapolisu, u nedelju skinuli statuu trgovca robljem Edvarda Kolstona s postolja i bacili je u bristolsku luku.

Hiljade ljudi sada se okuplja i ispred Oksforda sa zahtevom da bude uklonjena i statua imperijaliste Sesila Roudsa.

U utorak je karikatura glave crnog čoveka, ispod koje se nalazi znak “spasi me”, uklonjena iz paba iz 18. veka u Ašburnu u Derbishiru.

Više od 28.000 ljudi potpisalo je peticiju da se “rasistička” skulptura skloni iz paba Grinmen nakon što je upoređena sa “golivogom”, anticrnačkom karikaturom iz 19. veka.

Komentari

Vaš komentar