U Brazilu jedva da postoji osoba koja nije izgubila nekog bliskog zbog koronavirusa, kažu lokalni naučnici. Ova zemlja dostigla je mračnu prekretnicu od pola miliona preminulih od korone, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Južnoamerička država koja broji polovinu stanovnika tog kontinenta, desetkovana je virusom. Samo 18. juna, broj umrlih u Brazilu činio je gotovo trećinu smrtnih slučajeva od koronavirusa širom sveta. Stručnjaci upozoravaju da brojke brzo rastu kako se virus nekontrolisano širi širom zemlje.
Broj preminulih od 500.000 duplo je veći nego pre šest meseci, što je znak da se stopa smrtonosti ubrzava, kažu stručnjaci.
„U junu prošle godine dostigli smo 50.000 smrtnih slučajeva. Za samo godinu dana uvećali smo ovaj broj deset puta. To je vrlo zastrašujuće“, kaže brazilski naučnik Migel Nikolelis, koji je u januaru predvideo da će zemlja dostići 500.000 preminulih u julu.
„U to vreme su ljudu smatrali da je taj broj preuveličan“, podseća on.
Zemlja je patila zbog spore vakcinacije i odlučnog otpora vlade predsednika Žaira Bolsonara, merama koje su mogle da pomognu da se suzbije koronavurus, prenosi CNN.
Bez zaključavanja, i samo sa 11,4 odsto potpuno vakcinisanog stanovništva, Brazil se smatra „žitnicom novih varijanti“ i sve je izolovanija od ostatka sveta. Do danas je više od 100 zemalja ograničilo Brazilcima ulazak, prema podacima ministarstva spoljnih poslova.
Pritisak na saveznu vladu raste. Skupovi protiv predsednika Bolsonara organizovani su u subotu širom Brazila – u Sao Paulu, Rio de Žaneiru, Braziliji, Salvadoru i Recifeu – a čak i oni koji su bili u karantinu su izašli na ulice. Programerka Mariana Oliveira je jedna od njih. Kaže da je odlučila da protestuje i rizikuje da se zarazi jer je „vlada gora pretnja od virusa“.
Bolsonaro nije komentarisao broj od 500.000 smrtnih slučajeva u video snimku koji je objavio na društvenim mrežama kao bi podržao policijske snage.
Ali Fabio Faria, brazilski ministar komunikacija, iskoristio je priliku da napadne vladine protivnike.
„Uskoro ćete videti kako političari, umetnici i novinari tuguju za brojem od 500.000 mrtvih“, rekao je on na društvenim mrežama.
„Tri od četiri smrti su mogle biti sprečene“
Za Pedra Halala, epidemiologa i profesora na Saveznom univerzitetu Pelotas, veliki broj preminulih pokazuje kojom jačinom savezna vlada pruža otpor lokalnim restriktivnim merama.
„Ne postoji način da se uvede zaključavanje bez savezne vlade, zbog njegove veličine i značaja“, rekao je Halal.
Bolsonaro je više puta umanjivao težinu pandemije, nazivajući kovid-19 „malim gripom“. Pored toga, otkako je SZO proglasila globalnu pandemiju, učestvovao je u najmanje 84 masovna okupljanja, prema istraživanju brazilskog lista „O Globo“.
Napori države i lokalnih vlasti da uspostave osnovne protokole za rešavanje zaraznih bolesti, uključujući ispitivanje, praćenje i izolaciju zaraženih, takođe su bili slabi, navodi Halal.
Studija koju su Halal i njegov tim objavili početkom godine procenila je da su mogle da se izbegnu tri od četiri smrti da je Brazil sledio osnovne protokole o pandemiji.
Četiri od svakih pet smrtnih slučajeva mogle su da se spreče da se vlada borila protiv te bolesti kao i svaka druga država, ocenio je Halalov tim.
„Vidimo usporavanje pandemije u svetu i ubrzanje u Brazilu. Šta stoji iza toga? To je desetkovanje stanovništva. Svi mi Brazilci smo izgubili ljude koji su nam bliski, vrlo je teško naći nekog Brazilca koji nikog nije izgubio. Mi naučnici upozoravamo, ali ništa se ne dešava u praksi“, kaže Halal.
Mejlovi o vakcinima se ignorišu
Parlamentarna istraga o upravljanju pandemijom, koju sprovode različiti nivi vlasti prevođeni brazilskim Senatom, ispituje da li je savezna vlada namerno odložila uvođenje vakine u skladu sa strategijom imuniteta stada. Bolsonaro i njegove pristalice kažu da istraga Senata ima za cilj slabljenje njegove vlade.
Otkriveno je da je brazilska vlada ignorisala 81 mejl farmaceutske kompanije Fajzer, koja je prošlog avgusta ponudila svoj prvi ugovor o vakcinama po upola nižoj ceni nego što je ponuđeno SAD.
Jedan od zadataka komisije bio je da se istraži usvajanje i promociju lekova nedokazane efikasnosti protiv korone.
Kopa Amerika
Kao dodatak zdravstvenom haosu, Brazil je ponudio da bude domaćin kontinentalnog fudbalskog takmičenja „Kopa Amerika“. Prvobitno, domaćini turnira trebalo je da budu Argentina i Kolumbija, ali su organizatori odlučili da ga povuku prvo iz Kolumbije, zbog socijalnih nemira u toj zemlji, a zatim i iz Argentine zbog ponovnog buktanja pandemije.
Bolsonaro se pohvalio da će njegova zemlja organizovati turnir, uprkos širokom protivljenju i sve većem broju igrača koji su najavili da će bojkotovati događaj.
„Kako se nismo zaključali i nismo zatvorili vazdušni prostor, Brazil dobija varijante virusa iz celog sveta. Nova je C37 (andska varijanta) u vreme kada Brazil prima nekoliko delegacija iz svog regiona da igraju fudbal. Kopa Amerika pokazuje kako federalne vlasti nemaju poštovanje prema životu“, kaže Nikolelis.
Niko ne zna kako će da izgleda sledeći talas
Nikolelis kaže da ne može da se predvidi kako će izgledati sledeća faza krize u Brazilu.
„Svaki talas ima posebnost. Treći talas, bar u Sao Paulu, ponaša se drugačije nego prethodni. Dolazi sa sela u glavni grad. Zdravstveni sistem u unutrašnjosti države u propao i sada je glavni grad dostigao 80 odsto popunjenosti svojih kapaciteta“, kaže on.
Halal kaže da će bez restriktivnijih mera i zaključavanja, broj žrtava u Brazilu nastaviti da se povećava sve dok ne bude vakcinisano najmanje 40 odsto stanovnštva. Vlada Sao Paula, najmnogoljudnije države Brazila, najavila je u sredu da će proširiti ponovno otvaranje škola.
„Mislim da ćemo tako još ostati četiri meseca, nažalost. Samo će vakcine rešiti pandemiju u Brazilu“, kaže Halal.
U ovoj fazi je takođe nemoguće predvideti dugoročne uticaje na milione zaraženih, ali nova studija nudi mračnu sliku budućnosti: 23 odsto ljudi koji su imali koronavirus u SAD razvili su jednu vrstu hronične srčane bolesti, respiratorne i neurološke ili psihijatrijske probleme.
„Kada pogledamo broj oporavljenih milioni ljudi će u budućnosti imati potrebe za uslugama brazilskog javnog zdravstvenog sistema zbog hroničnih bolesti. Dugoročno, ova potražnja će biti ekplozivna. Sve ovo usred godina smanjenja budžeta za javno zdravstvo“, upozorava Nikolelis.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar