U zemlji u kojoj se guši sloboda govora, čini da Rusi čiji su ratni ciljevi ekstremniji od onih koje ima Kremlj i dalje imaju dozvolu da iznose svoje stavove. Bivši ruski vojnik i špijun, čije je gerilsko ime Igor Strelkov (51), javno je izneo svoje mišljenje o ruskoj ofanzivi u Ukrajini, za koju smatra da je u ozbiljnom riziku da se završi debaklom po Rusiju.
Strelkov je u aprilu 2014. zauzeo grad Slavjansk u istočnoj Ukrajini zajedno sa grupom separatista i ubrzo postao ministar odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike. Sada poručuje Kremlju da je ofanziva koju su ruske trupe pokrenule ove nedelje da bi zauzele ceo region Donbasa – u ozbiljnom riziku da ne uspe.
Ovih dana Strelkov („Strelac“) čije je pravo ime Igor Girkin, pojavljuje se često na Jutjubu i drugim društvenim mrežama kako bi govorio o nedostacima u vezi sa „vojnom operacijom u Ukrajini“.
„Moramo se zapitati, da li superiornost oružanih snaga Ruske Federacije u avijaciji i teškom naoružanju garantuje pobedu nad neprijateljem, za koga su očigledni naši ofanzivni planovi, koji je spreman za odbranu i ima visok moral? Moj odgovor je NE – nema garancije“, dodao je on.
Strelkov je istakao da Rusija koja je bila primorana na „povlačenje velikih razmera“ iz Kijeva na severu, rizikuje sličnu sudbinu nakon što koncentriše svoje snage na istoku da pokrene drugi napad. Moskvi nedostaje veliki broj ludi, oružana moć i vazdušna podrška za brzo napredovanje. Dodao je da će njene trupe verovatno završiti u zasedi ukrajnskih branilaca, prenosi Politiko.
„Bez makar delimične mobilizacije u Ruskoj Federaciji, biće nemoguće i veoma opasno pokrenuti duboku stratešku ofanzivu na Ukrajinu. Moramo se pripremiti za dug i težak rat“, rekao je on.
Zapadni analitičari koji traže naznake o narednim koracima Rusije obraćaju pažnju na Strelkova, koga je holandski sud optužio za ubistvo zbog obaranja leta Malezija Erlajns MH17 iznad istočne Ukrajine 2014. godine.
U Ukrajini gde ga mrze, na Strelkova gledaju kao na kanal ruske propagande: njegov otvoreni patriotizam mu je pokriće da objavi loše vesti koje Kremlj kasnije može da prizna. Putin je u četvrtak prekinuo napad na ukrajinske snage koje drže čeličanu Azovstal u Marijupolju koji je sada u ruskim rukama.
Strelkov je ćutao u ranijim fazama rata. Ali nakon što je zaključio da bi ruska invazija mogla da bude u opasnosti da se pretvori u debakl, on je svoje stavove izneo slobodno i direktno.
„Da operacija nije bila planirana postalo je očiledno otprilike petog dana. Šestog dana sam dobio mnogo informacija i shvatio sam da su moji instinkti potpuno bili u pravu“, rekao je on u intervjuu krajem marta.
„Operacija očigledno nije bila planirala, jer je plan bio pun kontradikcija“, dodao je on.
Napad Rusije bio je zasnovan na duboko pogrešnoj proceni Ukrajine, pretpostavljajući da se njena vojska neće boriti ili da neće pobeći, a računao je da će narod biti veran Rusiji.
„Operacija je zaglavljena na svim frontovima. Ako Rusija ne bude u stanju da pobedi, jednostavno će se utopiti u ukrajinskom blatu“, zaključio je on.
Njegova logika je sledeća: sa Ukrajinom nije moguć kompromis. Predsednik te zemlje Vladimir Zelenski je pod kontrolom SAD, a Vašington poručuje Zelenskom da se Ukrajina bori dok se Rusija ne raspadne, navodi se u tekstu koji je objavio Politiko.
Istakao je da će potpisivanje mirovnog sporazuma i povlačenje trupe značiti kapitulaciju Rusije.
Ruske trupe na severu doživele su istu sudbinu kao sovjetska Crvena armija u Zimskom ratu sa Finskom 1939-1940, kaže Strelkov, dok sumnja da će u Donbasu moći da opkole ukrajinske trupe.
„Ako naše snage napreduju brzinom šepajućeg invalida, to bi moglo da potraje“, rekao je on.
Strelkov se takođe rugao ruskom ministarstvu odbrane zbog pretnji da će gađati straške ciljeve u Kijevu u znak odmazde na ukrajinske udare na rusku teritoriju. On to upoređuje sa „pokušajem da uplašiš ježa pokazujući mu golu zadnjicu“.
Igor Girkin, poznatiji pod svojim gerilskim imenom Igor Ivanovič Strelkov je ruski nacionalistički militant. On je bio zapovednik oružanih snaga samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR), odnosno važi za jednu od ključnih ličnosti rata u Donbasu.
Ratište na istoku Ukrajine, nije prvo na koje je Strelkov otišao. Nakon raspada Sovjetskog Saveza je početkom 1992. kao pripadnik ruskih dobrovoljačkih jedinica borio se na strani pridnjestrovskih separatista tokom njihovog rata protiv Moldavije. Nekoliko meseci kasnije je otišao u BiH. Tamo se kao dobrovoljac priključio 2. majevičkoj brigadi Vojske Republike Srpske. Svoja ratna iskustva iz BiH opisao je u novinskim člancima i knjizi memoara krajem 1990-ih.
Potom se vratio u Rusiju, pa je učestovovao i u Prvom i Drugom čečenskom ratu. Kasnije je sam navodio da u njima bio angažovan od strane tajne službe FSB za obavljanje „najdelikatnijih operacija“. Tokom sledećih nekoliko godina je radio kao novinar, pa kao načelnik osiguranja ruskog investicionog fonda „Maršal-Kapital“ u vlasništvu Konstantina Malofejeva. Poznat je i po bliskosti sa brojnim radikalnim desničarskim grupama u Rusiji.
Kada je počeo rat u Donbasu u zapadnim i ukrajinskim medijima su se pojavili brojni navodi koji Girkina/Strelkova dovode u vezu sa ubistvima i terorističkim akcijama. Girkin se u sukob u istočnoj Ukrajini uključio u aprilu 2014. kada je u došao Slavjansk. Tamo mu je lokalni političar i samozvani „narodni gradonačelnik“ Vjačeslav Ponomarjov dao komandu nad lokalnim pobunjeničkim snagama.
Sredinom maja 2014. godine se proglasio komandantom svih oružanih snaga samoproglašene Donjecke Narodne Republike. Ukrajinske vlasti su iste godine podigle optužnicu protiv njega za terorizam. On je jedan od nekoliko osoba koje su se našle na listi sankcija EU zbog uloge u pobuni na istoku Ukrajine.
PROČITAJTE JOŠ:
U avgustu 2014. Girkin je objavio kako podnosi ostavku na mesto ministra odbrane DNR. Kasnije je objavljeno kako će otići „na jednomesečno odsustvo nakon koga će preuzeti nove dužnosti u Novoj Rusiji“. Ipak, on se nije vratio na ratište, već je iz Rusije kritikovao ljude uz koje se borio.
Optuživao ih je za nesposobnost, nedisciplinu i sklonost pljački. Istakao je da je njegova ostavka „iznuđena pritiskom ruskih vlasti“, koje je optužio da su zapretile da će separatistima obustaviti vojnu i logističku pomoć ukoliko on nastavi da ih vodi.
Nekoliko dana kasnije ga je bivši saborac Aleksandar Borodaj optužio za kukavičluk i plan da se, neposredno pred ostavku, „u svrhu spašavanja ljudstva“ napusti Donjeck. Uprkos tih kontroverzi Girkin u delu ruske javnosti još uvek uživa status heroja. Čak su se 2015. godine, pojavile spekulacije da će se suprotstaviti ruskom predsedniku Putinu na sledećim izborima.
BONUS VIDEO: Snimak čeličane iz Marijupolja iz vazduha
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare