Džo Bajden Foto:EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Američki predsednik Džo Bajden boriće se za ono što naziva "definišućom" bitkom za demokratiju na svom prvom predsedničkom putovanju u inostranstvu, na koje danas kreće, i na kojem će se sastati sa slavnim američkim saveznicima u Evropi pre 'škakljivog' samita sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

PROČITAJTE JOŠ:

Sa pretrpanim dnevnim redom – učestvovanjem na samitima G7, NATO-a i Evropske unije uoči sastanka sa Putinom u Ženevi – Bajden će pokušati osnažiti Zapad koji se, prema njemu, nalazi na „ključnoj tački“, prenosi Hina.

Povratak tradicionalnom američkom svetonazoru

„Ovo je odlučujuće pitanje našeg vremena“, napisao je Bajden za Vašington post uoči puta.

„Hoće li demokratski savezi i institucije, koji su toliko oblikovali prošli vek, pokazati otpornost protiv modernih pretnji i protivnika? Verujem da hoće. Ove nedelje u Europi imamo šansu da to i dokažemo“, dodao je.

Bidenova izjava povratak je tradicionalnom američkom svetonazoru nakon četiri godine u kojima je Donald Tramp koketirao sa autokratima i preoblikovao multilateralizam u nepoželjnu reč.

Bajden će razgovarati sa partnerima u grupi G7 (Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan) od petka do nedelje u letovalištu na jugozapadu Engleske.

Sastanak sa Putinom

Nakon toga će posetiti kraljicu Elizabetu II u Vindzoru, a potom leti za Brisel 14. juna, gde je samit lidera NATO-a. Dan kasnije učestvovaće na samitu EU.

Na kraju turneje će se u Švajcarskoj sastati sa Putinom, kojeg je nedavno nazvao „ubicom“.

Plan puta simbolički šalje jasnu poruku Putinu: Bajden će u Ženevi predstavljati demokratski blok, a ne samo SAD.

„Otići će na taj sastanak sa vetrom u leđima“, kazao je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, prenosi Index.hr.

Izbjegavanje haosa

Tramp je tvrdio da SAD ne može da priušti sebi ulogu svetskog policajca, a taj je izolacionistički stav bio popularan kod njegovih birača, prenosi Hina.

No dok ceo svet izlazi iz pandemije koronavirusa, Bajden postavlja Sjedinjene Države kao oslonac za razmenu vakcina i osiguravanje ekonomskog oporavka. Ponovno je započeo nuklearne pregovore sa Iranom pa je preuzeo vođstvo u rešavanju klimatske krize.

„Amerika se vraća“, Bajdenov je slogan. Alternativa je, kazao je državni sekretar kineska dominacija ili „haos“:

Još uvek oprezni zbog šoka koji je izazvao Tramp, evropski partneri mogli bi Bajdena dočekati sa skepsom. Prošlog je meseca Vašington blokirao francuske pokušaje u UN-u uspostave primirja između Izraela i Hamasa u Gazi. S druge strane, američko deljenje vakcina drugim zemljama usledilo je nakon dugog razdoblja gomilanja.

Bajdenov sastanak na marginama samita NATO-a sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom takođe će biti ‘interesantan’.

Bajden je iritirao Erdogana, ponekad Trampovog saveznika, ističući lošu situaciju sa ljudskim pravima u Turskoj te priznanjem genocida nad Jermenima u Osmanskom Carstvu.

Vašington rizikuje gubitak „dragocenog prijatelja“, upozorio je Erdogan.

„Bela kuća želi da stabilizuje odnos sa Rusijom“

Bajden na prva tri samita u najmanju ruku može očekivati prijateljsko okruženje, ali ne i u Ženevi. Blinken je kazao da Bela kuća želi samo da stabilizuje odnos sa Rusijom.

Produženje sporazuma Novi START o kontroli nuklearnog oružanja iz februara primer je moguće saradnje. Bajdenu je takođe potreban Kremlj za postizanje napretka u saradnji sa Iranom, koji je blizak Rusiji.

Međutim, spisak problema mnogo je veći.

Bajden optužuje Rusiju za veliki sajber napad na SolarVinds, uplitanje u izbore, hakerski napad na važan naftovod te na američku podružnicu brazilskog mesnoprerađivačkog diva JBS.

Bajden će takođe pritisnuti Putina zbog zveckanja oružjem na ukrajinskoj granici, zatvaranja kritičara Alekseja Navalnog i podrške Aleksandru Lukašenku, bjeloruskom moćniku koji je prisilio avion Rajanera da sleti u Minsku kako bi uhapsio novinara koji je kritički pisao o njegovoj vlasti.

Salivan je kazao da će se sastanak sa Putinom održati „ne usprkos razlikama“ nego upravo zbog njih.

Ruska su očekivanja takođe mala, kazao je Dmitrij Suslov, profesor na moskovskom Univerzitetu HSE.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar