Broj beskućnika širom Sjedinjenih Američkih Država poslednjih godina se smanjuje, međutim u skloništima u Los Anđelesu i okolnim područjima je u razdoblju od 2012. do 2018. porastao broj ljudi bez doma za 75 odsto, odnosno sa oko 32.000 na oko 55.000.
U 2020. je u regiji Los Anđelesa zabeleženo 66.436 ljudi bez smeštaja, što je porast od 12,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. U samom gradu je broj beskućnika skočio za 16.1 odsto i sada ih je 41.290.
Dakle na području tog grada se u zadnjih osam godina broj onih bez smeštaja više nego udvostručio, što se vidi na ulicama Los Anđelesa koje su prepune šatora ili kartonskih kutija na kojima spavaju oni bez krova nad glavom.
Tri od četiri beskućnika živi u automobilima, kamperima, šatorima ili jednostavno spavaju na odbačenim naslonjačima.
Izgradnja Los Anđelesa
Pre 15 godina, ljudi bez skloništa mogli su da pronađu utočište u ruševnim hotelima i stambenim zgradama. Međutim, u zamahu nakon krize 2008. godine, mnogo od tih objekata u Los Anđelesu je obnovljeno.
Pročitajte još:
Problem se samo pogoršao kada je Erik Garseti preuzeo dužnost gradonačelnika 2013. godine pa se od tada naselja šatora protežu od doline Antilope do obale Santa Monike. U spetembru 2017. službenici javnog zdravstva su izbrojili 222 kampa; s time da je u 50 njih živelo više od 30 ljudi, piše Los Anđeles Tajms.
Gradske vlasti i dobrotvorna udruženja su između 2014. i 2017. pružili krov nad glavom za 26.000 beskućnika, ali s obzirom na to da u Los Anđelesu ima sve manje slobodnih stanova, sve je teže smestiti one koji su prisiljeni da žive na ulicama.
Glavni uzroci problema
Mada klima igra neku ulogu u toj priči, glavni uzrok eksplozije beskućništva u Los Anđelesu je – novac, odnosno preslabo plaćeni poslovi i preskupi stanovi.
Polovina onih bez krova nad glavom je navelo kako su završili na ulici jer su ostali bez posla i nisu mogli da plaćaju stanarinu, navodi BBC.
Samo 21 odsto novonastalih beskućnika je reklo kako ima mentalnih problema, za razliku od 55 odsto onih koji su duže vreme beskućnici, što sugeriše da se stopa mentalnih bolesti povećava s dužinom boravka na ulici.
Dobro plaćeni poslovi su zadnjih dvadesetak godina polako zamenjeni poslovima s minimalnom platom, a tokom poslednjih 30 godina izgrađeno je vrlo malo novih stanova, posebno onih s jeftinijom cenom, mada je broj stanovnika u Los Anđelesu porastao za 15 odsto.
To je dovelo do konstantnog povećanja stanarine. Samo mali postotak stanovanja subvencioniše država. Velika većina stanova za iznajmljivanje nalazi se u privatnom vlasništvu, a najamnine se određuju prema pravilima slobodnog tržišta.
Više od 780.000 ljudi u Los Anđelesu troši više od 90 odsto prihoda na stanarinu, zbog čega spadaju u grupu koja je u velikom riziku od beskućništva.
Neuspešni potezi vlasti
Krajem 2000-ih, vlasti Los Anđelesa odlučile su da ulepšaju centar grada i naprave od njega privlačno područje za stanovanje i zabavu, zbog čega je porastao pritisak da se smanji broj beskućnika na ulicama.
Šef policije Vilijam Dž. Braton je 2006. pokrenuo kampanju tokom koje je izdao na hiljade kazni beskućnicima za manje prekršaje poput prelaska ulice gde nema semafora ili bacanja opušaka na pod. Ulice su se privremeno očistile, ali su beskućnici ubrzo počeli da se vraćaju iz zatvora na ulice.
California Should Track Homeless Spending, Set Policy, Auditor Says https://t.co/dsRB9ormZo pic.twitter.com/cUrgjRaACT
— CBS Sacramento CBS13 (@CBSSacramento) February 12, 2021
Nakon toga usvojen je plan za suzbijanje beskućništva vredan 100 miliona dolara. Trebalo je izgraditi pet regionalnih skloništa za beskućnike, ali je godinu dana kasnije odustala od te namere zbog proteste.
Godine 2006. je grad Los Anđeles potpisao uredbu kojom je omogućeno beskućnicima da spavaju preko noći na ulicama, što je u budućnosti rezultiralo eksplozijom šatora.
Poslednjih nekoliko godina pre pandemije, Los Anđeles se usredsredio na brzu proceduru smeštaja beskućnika u gradske stanove. Ipak, procedura traje mesecima, a u gradu je sve manje stambenih jedinica za siromašne.
U 2018. određeni su planovi za proširenje skloništa, prenamenu motela, izgradnju kampova za prikolice, izgradnju mobilnih tuševa i kupatila, parkirališta za beskućnike koji će spavati u svojim automobilima.
LOOK: Filipino veteran Floro Bagasala sold cigarettes on the streets of California to make a living.
On this day 75 years ago, US President Truman signed a law that stripped Filipino veterans who fought in WWII II of benefits that were promised to them for their service. pic.twitter.com/Lughc3PZOd
— GMA News (@gmanews) February 18, 2021
Kako raste broj onih koji spavaju na ulicama ili u skloništima, tako raste i broj umrlih. U 2020. je u tom gradu umrlo 32 odsto više beskućnika nego bilo koje druge godine u proteklih šest. Ta je godina bila gora i od 2019., kada je broj umrlih porastao za 13% u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima Medicinske službe mrtvozornika okruga L.A. u 2020. je umro 1371 beskućnik, no stručnjaci smatraju da je taj broj veći.
Agencija za beskućnike u Los Anđelesu (LAHSA) je otkazala njihovo popisivanje u 2021. iz straha da bi ta procedura mogla potaknuti širenje koronavirusa.
Neprofitna organizacija „Economic Roundtable“ sa sedištem u Los Anđelesu predviđa da će broj beskućnika u okrugu L.A. zbog recesije izazvane pandemijom do 2023. porasti za čak 86 odsto.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar