Beograđanka optužuje vladiku Jovana da ju je pretukao

Svet 10. maj. 202117:55
Podeli:
Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Beograđanka, koja je želela da ostane anonimna, javila se redakciji N1 i ispričala da je bila žrtva napada vladike pakračko-slavonskog Jovana Ćulibrka. Ona kaže da se napad dogodio u stanu njene prijateljice početkom decembra i da je usledio pošto je vladiku isprovociralo njeno pitanje vezano za upotrebu kašičice tokom pričešča u doba koronavirusa. Pošto je počeo da viče, ona mu se, kaže izvinila i povukla pitanje, ali njegov bes je postajao sve veći i završio se fizičkim napadom. Ova Beograđanka tvrdi i da je tužilaštvo odustalo od gonjenja vladike, okarakterišući njene povrede kao lake, a da je u policiji - nestao zapisnik o tom slučaju.

O razlozima zbog kojih želi da ostane anonimna, kaže za N1:

„Sa jedne strane sam se pojavila u senci upravo zbog toga – jer želim da se moj glas čuje ali ne želim da me javnost na ulici stigmatizuje. Situacija u zemlji je takva da žene koje progovore i kažu nešto protiv ljudi na položaju, ljudi koji imaju konekcije, budu javno osuđene“.

Ističe da je sam čin – napad od strane vladike Jovana Ćulibrka bio veliki šok za nju. Sve se, kaže dogodilo kod njene prijateljice u stanu, koja je zaposlena kod vladike.

U pitanju je vladika pakračko-slavonski koji je, inače, izuzetno popularan u javnosti i važi za neobičnog vladiku. Nekada je bio pank-rok kritičar, bio je u vojsci – pripadnik 63. padobranske brigade, a bavi se i Jasenovcem i pitanjem Holokausta…Ima veoma dobru reputaciju u javnosti.

Žena u ispovesti dalje kaže da se susrela sa vladikinim ispadom besa koji nije umeo da kontroliše, ali i da nije prva kojoj se to desilo jer je čula da su mnogi ljudi imali probleme s njim i na domaćem i na međunarodnom terenu.

Objašnjava i da ga je upoznala preko prijateljice pre tri godine i da su i svi „kontakti išli preko nje“.

Spornog dana, kada se, kako kaže napad dogodio, išla je kod prijateljice u goste, najavila se i nije bilo reči da će doći i vladika. Dodaje i da je izašla prvi put posle mesec dana jer je pre toga bila bolesna od korone. „Nisam bila raspoložena da viđam puno ljudi, nisam želela da se nađem u okruženju s bilo kim s kim nisam bliska i veliki prijatelj“, rekla je.

Priča i da je vladika u jednom trenutku došao u stan njene prijateljice nenajavljen, da je imao običaj da tako dolazi.

Prenosi i da se potom povela priča o epidemiloškim merama u crkvi i da je pitala u jednom trenutku, bez ikakve osude i stava, koja je politika crkve vezana za upotrebu kašičice tokom pričešća i kako se ponašati u ovoj situaciji.

„Nisam vernik, ne idem na pričešćivanje, on to zna i nije to osudio nikada pre u kontaktima“, navodi ova Beograđanka.

Posle pitanja o upotrebi kašičice, kaže, nastao je problem.

„Bacio se na mene u mantiji i počeo da me bije…“

„On je počeo da viče na mene, ja sam se izvinila jer sam videla da se uznemirio, mislila sam da će da se smiri kada povučem pitanje. Rekla sam da ne mora o tome da se priča, da nisam imala nameru da ga povredim i provociram. On je nastavio da viče na mene da ćutim, da umuknem, da zavežem…Odjednom sam od jedne osobe postala deo mase, a on je vikao dosta mi je svih vas koji napade mene i crkvu“, priča sagovornica N1.

U stanu su, kaže, bile još dve odrasle osobe i beba od četiri meseca…

„On je bez obzira na izvinjenje i reči da povlačim pitanje nastavio da viče na mene. Njegov bes eskalirao je od jedan do 100 u roku od par sekundi i krenuo je da širi ruke, da mlati rukama i u jednom trenutku – ja sam sedela na kauču, on se bacio na mene i počeo da me bije, on je bio u mantiji…Ja sam bila u kompletnom šoku i neverici šta se dešava jer sam dan pre toga bila u krevetu bolesna, dobila sam negativan rezultat korone i rešila da izađem prvi put da vidim nekog od ljudi u nekoj opuštenoj sredini“, priča ova Beograđanka.

Objašnjava i šta se dalje dogodilo:

„On je krenuo da me bije otvorenim šakama, zatvorenim šakama, po licu, po glavi, po temenu, po leđima i u tom udaranju u guranju me gurnuo na pod. Srećom što nisam udarila glavu kada sam padala na pod, nastavio je da me šutira…Posle toga sam dobila ogroman hematom koji je mesec dana trajao, i dan danas sa tim imam problem, to je bio jak udarac koji se završio rupturom mišića…Pokušala sam da se branim, da se odgurnem unazad laktovima, svedoci su izašli ispred i pokušali da me odbrane. U jednom trenutku se smirio…Ja sam ustala i pokušala sam da uzmem mobilni telefon da pozovem pomoć, da pozovem policiju, da pokušam da uključim kameru…Ali kada sam uzela mobilni telefon, shvatio je šta hoću da uradim i krenuo je novi napad na mene – udaranje, guranje pokušaj otimanja telefona i razbijanja na pod. Telefon je poleteo u vazduh i srećom i igrom slučaja se uključila kamera, tako da je snimljen deo gde viče na mene – vidi se mantija, njegov lik, ja tu vrištim jer je nastavio da me udara“, priča sagovornica N1.

Dodaje da je vladika pokušao da je ućutka:

„On je sve vreme vikao – šuti, šuti – njegov glas je vrlo prepoznatljiv i svako ko ga je čuo ikada zna o kome se radi“, kaže.

 

Šta se dogodilo sa svedocima, a šta u policiji i tužilaštvu….

 

Sagovornica N1 navodi da je sve vreme bila u neverici a da su posle događaja usledili problemi psihičke prirode, strah da izađe na ulicu, budila se u toku noći, stalno su joj se u glavi vrtele slike kako je tuče.

„Ne samo da sam prošla kroz fizičko maltretiranje od strane nekog ko je duhovnik, osećala sam se i poniženo – naročito na kraju kada je rekao: ‘Nemoj da sam te čuo da si nešto spomenula i da si pričala okolo. U tom trenutku sam shvatila svu težinu toga što je on uradio i njegove pozicije i njegovih odnosa koje ima sa različitim strukturama“, kaže.

U stanu u Beogradu bile su i dve žene i beba. Šta su uradile te žene, pitao je N1…

„Njegova pomoćnica je bila ukopana i držala je bebu u naručju, beba je vrištala bila je uznemirena. Druga žena pokušala je da smiri situaciju, išla je za njim i govorila molim te pusti devojku, nije ti dan…On se u jednom trenutku izduvao kad me je dovoljno izlupao i samo se okrenuo i otišao“, kaže.

Priča i da je isto veče otišla u policiju da prijavi napad, a ispred zgrade su bili njeni prijatelji i muž. „Ja imam svedoke koji su krenuli sa mnom u policiju“, rekla je.

U policiji je, priča dalje, bio šef noćne službe koji je bio izuzetno ljubazan, da je tu potpisala silne primerke zapisnika o događaju a da je kad joj je pružio njen primerak, bila toliko potrešena da je izašla iz prostorije i nikad ga nije uzela. Potom je dodaje, išla u Klinički centar da se uradi izveštaj o povredama, da to traje…Nakon toga, sutra ujutru ponovo je kaže išla kod lekara jer se u međuvremenu pojavio ogroman hematom.

Kada je došla ponovo u policiju po zapisnik, kaže da je bio haos u arhivi jer se čovek koji radi i u arhivi razboleo od korone, pa su joj rekli da po zapisnik dođe za dva dana.

„Sledeći put kad sam ponovo otišla nisu mogli da ga nađu pod delovodnim brojem i kada su čuli da se radi o vladici rekli su – aha, postoji poseban folder kada se dese takve situacije, rekli su da su poslali tužilaštvu i da je odbijeno gonjenje po službenoj dužnosti“, kaže ova Beograđanka.

Dodaje i da joj je u Tužilaštvu rečeno da su njene povrede okarakterisane kao lake telesne povrede i da se napad nije desio na javnom mestu – te da neće goniti vladiku po službenoj dužnosti. Rekli su joj i da može da podnese samo privatnu krivičnu tužbu. „Nikada nisam došla do svog primerka zapisnika“, kaže.

„Verujem da se u policiji svašta dešava, da im nije prvi put da im dođe neko kao ja i niti im je prvi put da je u pitanju poznato lice…Verovatno imaju načine na koji sortiraju takve slučajeve. Moj advokat mu je poslao diopis da se vide, da se javno izvini meni za nanetu duševnu bol i fizičke povrede“, kaže ona.

Dodala je i da su s vladikine strane poslali advokaticu koja je došla poprilično zbunejna jer zapravo nije ni znala šta se dogodilo, da je „došla sa konfuznim pričama i rekla da vladika u suštini negira da ju je napao. „Priznaje da je vikao na mene i da sam ga provocirala“, kaže.

Sagovornica N1 navodi i da je podnela krivičnu prijavu protiv vladike, da ne traži novac, niti da on ide u zatvor, niti da bude razrešen sa mesta episkopa ali da vapi za izvinjenjem.

„Smatam da osobe na takvim položajima trebaju da se izvine, obaveza je društva da takve osobe budu poznate kao nasilne, ljudi oko njega da se pozabave njegovim ispadima besa koje ne može da kontroliše, jer jednog dana će se desiti nešto gore“, kaže.

Dodaje i da njena prijateljica i dalje radi za vladiku, da su se dopisivale danima posle toga dodgađaj. „On je izmaltretirao i mene i ljude u stanu, to je agresija koja je preoplavila čitavu porodicu…Njen muž je sveštenik takođe, radi za njega.Imam prepisku gde ona kaže da neće biti najbolji svedok u celoj priči jer na takve osobe koje zavisite finansijki i od kojih zavisi ekonomija porodice – sa te strane to apsolutno razumem“, rekla je.

Dodaje i da su druge žene koje su bile u stanu prekinule kontakt sa njom. „Do mene dolaze razne priče meni prosto neverovatne, bila mi je poput setre…Ja se stvarno nadam da će ipak stati na stranu istine, spremna sam da idem i na poligraf, ne znam kako će se interpretirati njihove izjave, ali spremna sam da idem i na poligraf“.

Sagovornica N1 ocenjuje i da bi, da je udario bilo ko drugi – on bi bio procesuiran i preveden makar na razgovor…

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar