Prvih sto dana u Beloj kući u petak, 30. aprila, prilika je za prve ocene rada američkog predsednika Džoa Bajdena, a sudeći po podršci 55 odsto Amerikanaca demokratski veteran može biti zadovoljan. Ocenjivanje prvih 100 dana u Beloj kući politička tradicija je započeta u prvom mandatu Franklina Ruzvelta 1933. godie, kada je preuzeo dužnost u tada teškom trenutku američke istorije i doneo mere za suzbijanje Velike depresije. Nije nimalo lagan ni trenutak u kojem je Bajden preuzeo vodstvo Amerikom i njegovo dosadašnje upravljanje ocenjuje se kroz nekoliko ključnih politika.
PROČITAJTE JOŠ:
Odgovor na pandemiju kovida-19
Prvo Bajdenovo obećanje bilo je da će u prvih 100 dana njegovog mandata biti primljeno 100 miliona doza vakcina. Brojka je premašena i distribuirano je 290 miliona doza, a ubrizgano 230 miliona. Vakcinisano je 96 miliona Amerikanca, što znači 29 odsto stanovništva.
SAD je do sada vakcinisao više ljudi nego bilo koja druga država, ali je istovremeno ima veći broj umrlih nego ijedna druga – 572.000. Kad je Bajden preuzeo dužnost, na dan je umiralo više od 3.000 Amerikanca, a sada je taj broj ispod 700 na dan. Bajden je u utorak pohvalio „zadivljujući napredak“ SAD-a u borbi protiv koronavirusa. Narednih 100 dana Bajdenov glavni izazov biće uveriti neodlučne Amerikanace da se vakcinišu, ali i da se SAD odupre izazovu novih varijanta virusa.
Radna mesta i privreda
Bajden je znatan deo prvih nedelja na dužnosti posvetio programu podsticanja privrede od 1.9 biliona dolara kojim želi da ublaži pad izazvan pandemijom. Uz pomoć podsticaja za porodice i poslodavce i vakcinaciju koja napreduje, SAD može očekivati rast od 7 odsto ove godine, što je najviše od 1984., i napredak je u odnosu na 3.5 odsto pada prošle godine, što je bio najlošiji rezultat u 74 godine. Gotovo milion radnih mesta otvoreno je u martu, nakon 379.000 koliko je otvoreno u februaru. Poboljšanje se još očekuje sa ublažavanjem mera kada će građani povećati potrošnju izlaskom iz karantina. Plaćenih radnih mesta je za 8.5 miliona manje u odnosu na februar 2020. godine.
Spoljna politika
Bajden se pokazao neočekivano tvrd u spoljnoj politici u odnosu na glavne izazove. Nametnuo je sankcije Rusiji zbog upletanja u američke izbore 2020. i velikih hakerskih napada koje pripisuje Rusiji, a nevolje su nastale i kada je za ruskog predsednika rekao da je „ubica“, prenosi Hina.
Nadalje, zadržao je američke sankcije Iranu koje je uveo njegov prethodnik i odbija da ih ukine pritiskujući tako Teheran da se uključi u direktne pregovore o iranskom nuklearnom programu.
Zadržao je carine na kinesku robu koje je uveo prethodnik Donald Tramp, dopustio je američkim diplomatima da posete Tajvan i povećao pritisak na Kinu zbog ljudskih prava etničke manjine Ujgura i gušenja prodemokratskog pokreta u Hongkongu. Time je pokazao da obe američke stranke, i republikanci i demokrate, jednako gledaju na kinesku pretnju SAD-u.
Sa druge stranke Bajden se distancirao od srdačnih Trampovih odnosa sa Saudijskom Arabijom i njenim prestolonaslednikom princom Mohamedom bin Salmanom. Biden je učinio i nešto što njegovi prethodnici nisu: priznao je turski pokolj nad Jermenima 1915. za genocid razbesnivši saveznicu u NATO-u Tursku.
Imigracije
Bajden je brzo promenio tvrdu Trampovu imigracionu politiku, no suočen je zbog toga sa velikim talasom migranata na američko-meksičkoj granici, a među njima su desetine hiljada porodica i dece bez pratnje. Zaustavio je gradnju Trampovog zida prema Meksiku i izvršnom uredbom ubrzo nakon preuzimanja dužnosti ukinuo je Trampovu zabranu ulaska u SAD za državljane iz 13 pretežno muslimanskih zemalja. Takođe je obećao da će povećati broj izbeglica kojima će dopustiti ulazak u SAD, ali se i povukao te nije uspeo da poveća Trampov istorijsko niski prag za ovu godinu.
Zakon o posedovanju vatrenog oružja
Američka boljka, masovna pucnjava u školama ili javnim mestima koje čine vukovi samotnjaci zbog lake dostupnosti vatrenog oružja donekle je splasnula tokom lokdauna da bi se razbuktala 2021. pa su od početka godine do 26. aprila potvrđene 163 takve tragedije, dvostruko više u odnosu na 94 u istom razdoblju prošle godine. Porast nasilja vatrenim oružjem pokazuje koliko je zapravo mala moć Bajdena kao predsednika da promeni američku kulturu vatrenog oružja. Bajden je pozvao na velike zakonske promene, uključujući zabranu pušaka, no da bi te mere stupile na snagu, mora da ih odobri Kongres.
Stoga Bajden predlaže da pravosuđe preduzme mere kojima će suzbiti naoružavanje pojedinaca i stotine miliona dolara u budžetu za program otkupa vatrenog oružja.
S druge strane Bajden nije sproveo obećanje iz kampanje da će poboljšati obuku policajaca i istražiti lokalne policije optužene za sistematsko kršenje građanskih prava.
Klimatske promene
Bajden je brzo delovao i vratio Sjedinjene Države u međunarodni Pariski sporazum o klimi iz 2015. godine iz kojeg se Tramp povukao. Pod pritiskom nove generacije boraca za očuvanje Zemlje, Bajdenova administracija prošle nedelje predstavila je ciljeve smanjenja emisija efekta staklene bašte na upola niže nivoe u odnosu na 2005. godine, što je gotovo dvostruko ambicioznije od cilja bivšeg predsednika Baraka Obame. Da bi postigao taj cilj, Bajden je predstavio infrastrukturni plan vredan dve milijarde dolara koji uključuje ulaganja u električna vozila i čistu energiju.
Jedinstvo nacije
Nakon Trampovog agresivnog estradnog stila, Amerikanci su prihvatili Bajdenov konvencionalni stil i prema anketama više od polovine njih odobrava način na koji on upravlja zemljom, uključujući glasače republikanske stranke.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar