Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden ispisaće istoriju kada bude inaugurisan 20. januara. Zaposliće nikad veći broj žena u svom kabinetu i to bi, po svim najavama, trebalo da bude najraznovrsniji kabinet u američkoj istoriji. Da li je to baš tako?
Pročitajte još:
Bajden je, prema dosadašnjim informacijama, oformio tim za komunikacije koji će u potpunosti činiti žene, a još nekoliko žena imenovano je na visoke funkcije koje su dosad obavljali isključivo muškarci.
Baš kao i kada je za svoju potpredsednicu kao kandidat Demokratske stranke imenovao senatorku Kamalu Haris, Bajdenova odluka pozdravljena je ovacijama. To se, naposletku, čini najboljim odgovorom na politiku Donalda Trampa koji je pričao o tome kako žene treba „pipati“ i koga je nemali broj žena imenovao za seksualno uznemiravanje.
Vašington post je pisao o razlozima zbog kojih žene treba da čine najmanje polovinu Bajdenovog kabineta: duguje to ženama; zemlje poput Finske i Južne Afrike su to svakako već učinile pre Amerike; kvalifikovane žene uopšte nije teško naći i, na kraju, konačno je vreme da žene budu dominantne u kabinetu američkog predsednika.
Gardijan piše da se na Bajdena, iza scene svakako, vrši pritisak da zaposli i više ljudi koji nisu beli kako bi kabinet bio raznovrstan i na rasnom planu. Neke demokrate iz Kongresa pozvale su ga da imenuje i Latinoamerikance na visoke funkcije u kabinetu.
Ipak, ma koliko da bi ovo moglo da bude pozitivno, jednako bi se moglo završiti i ćorsokakom. Sa jedne strane bi na ovaj način Bajdenova administracija mogla da preispita strukturalne nejednakosti koje dovode do marginalizacije određenih grupa, dok bi sa druge ovakav sastav novog kabineta mogao da služi upravo održavanju statusa kvo.
Liberali se sve više opredeljuju za kozmetičke promene koje ne nose nikakvu istinsku transformaciju, piše Gardijan, i upravo je to jedan od ključnih problema koji su uzdrmali poverenje takvih grupa u Demokratsku stranku.
Kamala Haris je rekla da je odlučila da bude Bajdenova potpredsednica i zbog načina na koji joj je prišao kada joj je ponudio posao.
Iz sveta i regiona čitajte i:
„Kada me je pitao da se kandidujem s njim, pričao mi je o tome da će se obavezati da odabaremo kabinet koji izgleda kao Amerika i koji će predstavljati najbolje od naše nacije. To smo i uradili“, rekla je Haris.
Kolumnistkinja Gardijana osvrće se upravo na frazu „najbolje od naše nacije“; ti ljudi zato nisu predstavnici grupa koje su ih odabrale, već dokaz meritokratije koja građanima govori da i oni, ako rade dovoljno vredno i budu „najbolje od nacije“ mogu da dospeju isto tu, u kabinet jednog predsednika.
Svakako da je važno i inspirativno za ljude da vide na važnim mestima ljude sa kojima se identifikuju, to podstiče ambicioznost i samouverenost, ali kada se ljudi zapošljavaju da bi vlada „izgledala“ ovako ili onako, kao jedna ili druga Amerika, to uglavnom služi da bi se održao status kvo. Da se stvari ne bi promenile.
Ovakva raznovrsnost u kabinetu može biti i opasna; ona nije povezana ni sa kakvim mehanizmom moći i izgleda svakako reprezentativnije sada kada još uvek traje euforija zbog poraza Donalda Trampa, a odaje iluziju moći. To je baš daleko od prave stvari.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar